Meditacija je divan alat za podsticanje samorefleksije i mira uma. Ali da li funkcioniše za svakoga?

Pre nego što se upustimo u suštinu zašto meditacija ne uspeva kod nekih ljudi, dozvolite mi da počnem s potpunim priznanjem: Već 33 godine praktikujem meditaciju. Svaki dan započinjem s jednim satom meditacije i posvećujem vreme proučavanju učenja vezanih za moju praksu svestranosti uma.

Svakodnevna meditacija je moj tajni izvor snage: Čisti mentalnu maglu, umiruje napete nerve i anksioznost, i pomaže mi da pronađem smisao u neizbežnim preprekama života. To je „duhovna teretana“ koja uvek jača moju životnu snagu.

Da li to znači da je meditacija za vas? To zavisi od nekoliko faktora.

Meditacija dolazi u mnogo oblika; svaka aktivnost koja podstiče smirenost, samorefleksiju i svesnost može se smatrati oblikom meditacije. U ovom članku, fokusiraćemo se na tradicionalnu meditaciju – sedenje u tišini, fokusiranje na disanje i opuštanje tela i uma.

Zvuči prilično opuštajuće, zar ne? Pa, šta je onda problem?

Ko može imati poteškoća s meditacijom

Ako patite od sledećih hroničnih stanja, meditacija možda nije najbolja opcija za vas.

• Intenzivna anksioznost: Anksioznost može pretvoriti vaš unutrašnji svet u haos ispunjen nametljivim mislima, opsesivnim razmišljanjem, ruminacijom ili paranojom. Okretanje pažnje prema sebi može izazvati povećanje straha i nelagodnosti.
• Postojana depresija: Osobe koje se bore s depresijom obično se izoluju, povlače od sveta i provode previše vremena sami. Meditacija bi mogla podstaći dalje povlačenje.
• Trauma: Trauma može uzrokovati disocijaciju i napade panike. Kada se trauma aktivira, um obično postaje fragmentiran, a pokušaj da smirite misli može da izgleda kao nemoguća misija.
• Psihotične epizode: Psihoza se generalno definiše kao pucanje u shvatanju stvarnosti; to dovodi do nestabilnog i krhkog osećaja sebe. Meditacija bi mogla pogoršati ovo pucanje i uvećati izobličenja.
• Aktivna zavisnost: Ako je neko u jarmu aktivne zavisnosti, teško je da bilo koji oblik meditacije ili terapije bude efikasan. Meditacija bi mogla da poveća želju za drogom ili alkoholom.

Kao što možete videti, tradicionalne forme meditacije usmeravaju vas da okrenete svoje misli unutra. Ako je vaš unutrašnji svet u nemiru, to može pokrenuti borbu uma koja će pogoršati vaše simptome.

Nekonvencionalne prakse meditacije za razmatranje

Ako smatrate meditaciju nepodnošljivom, razmotrite forme meditacije koje usmeravaju vašu pažnju izvan vas samih, dajući vam zadatak ili aktivnost na koju možete usmeriti svoju pažnju. Meditacija koja uključuje dodirna ili stimulativna senzorna iskustva će vas izvući iz sebe i dati vam predah od unutrašnjih problema.

Na primer, radio sam s mladićem koji je prošao traumu zbog udesa u kojem je njegov život bio ugrožen. Bio je preplavljen anksioznošću i simptomima poremećaja posttraumatskog stresa. Bez obzira koliko pokušavao da meditira, nije mogao da umiri svoj um. Naprotiv, osećao se gore posle svakog pokušaja, kao da je neuspešan u meditaciji.

Onda je jednog dana, dok je organizovao svoju garažu, pronašao mali komad isečene borovine. Izvadio je nož iz džepa, seo na kutiju i tiho je rezbario. Što je više pažnje posvećivao drvetu, osećao se mirnije.

Rezbarenje i drvodeljstvo postali su njegova meditacija. Na početku je rezbario jednostavne kućne predmete, poput viljušaka ili kašika, koje je poklanjao prijateljima i porodici. Kasnije je eksperimentisao sa većim projektima i upisao se na kurs umetnosti.

Razvijanje njegovog prirodnog talenta za rezbarenje otvorilo mu je vrata za mir, koji mu je bio potreban u životu. Usporilo mu je srčani ritam i metabolizam, osvežilo mu um i dalo mu nešto na šta da se fokusira osim na njegovu bol. Predmeti koje je stvarao postali su simboli isceljenja.

Pronalaženje svog oblika meditacije

Razmislite o mirnim zadacima u kojima obnavljate energiju i usmeravate um, a zatim istražite kako se osećate nakon što se uključite u njih. Na pravom ste putu ako se osećate smirenije i povezano sadašnjim trenutkom.

Neki nekonvencionalni oblici meditacije uključuju šetnju, planinarenje, ribolov, plivanje, surfovanje, slikanje, kuvanje, pevanje, vežbanje, pisanje, istezanje, bojenje, izradu rukotvorina, biciklizam, čitanje ili baštovanstvo.

Biće potrebno vreme i eksperimentisanje da pronađete svoj oblik meditacije. Uživajte u avanturi i zapamtite, meditacijska praksa nije samo umirujuća; ima moć da poboljša sve sfere vašeg života.