Sa svim napretkom u medicini i tehnologiji, danas je sigurnije nego ikada pre za većinu žena u kasnijim godinama da zatrudne sa 40 godina. Ipak, postoje neki povećani rizici koji se povezuju sa trudnoćom u kasnijim godinama, o kojima trebate biti obavešteni ukoliko se svrstavate u tu kategoriju.

Postoje različiti razlozi za takvu odluku. Neki parovi žele prvo da se posvete karijeri, finansijskoj stabilnosti ili ostvarenju drugih životnih ciljeva pre nego što se posvete roditeljstvu. Drugi parovi jednostavno nisu pronašli pravog partnera ili su se odlučili za kasnije materinstvo iz ličnih razloga.

Iako trudnoća posle 40. godine može biti izazovnija i zahtevnija nego trudnoća u mlađim godinama, to ne znači da je nemoguća ili da treba odustati od želje za roditeljstvom. Važno je samo da buduće majke budu dobro informisane i da preduzmu odgovarajuće korake kako bi osigurale zdravu i bezbednu trudnoću.

Činjenice

Standardna medicinska praksa ukazuje na povećani rizik od komplikacija tokom trudnoće kod žena starijih od 35 godina. Ove komplikacije mogu se klasifikovati na sledeći način:

• Medicinske bolesti koje utiču na majku i fetus
• Genetske abnormalnosti i prirođene mane
• Gubitak trudnoće
• Komplikacije tokom porođaja i isporuke

Sa svakim povećanjem godina preko 35, povećava se i rizik od ovih komplikacija. Ipak, pravilna priprema pre trudnoće i redovna prenatalna nega mogu pomoći u postizanju najboljih rezultata.

Bolesti majke i deteta

Određeni medicinski problemi se češće javljaju kod trudnica starijih od 40 godina, uključujući dijabetes, visok krvni pritisak i poremećaje štitne žlezde. Srećom, ovi problemi se mogu dijagnostikovati i kontrolisati pre trudnoće, a mnogi lekovi koji se koriste za njihovo lečenje mogu se bezbedno koristiti i tokom trudnoće. Ako trenutno uzimate lekove i planirate trudnoću, razgovarajte sa svojim lekarom. Možda će biti potrebna promena lekova ili prilagođavanje doze.

Ako se ne leče pravilno, bolesti majke mogu nepovoljno uticati na plod. Eklampsija je ozbiljna komplikacija koja može nastati tokom trudnoće. Može izazvati visok krvni pritisak, oticanje lica i ruku, kao i pojavu proteina u mokraći. Kasnije može uticati na nervni sistem i izazvati napade, moždani udar ili druge ozbiljne komplikacije. Nelečen visok krvni pritisak takođe može ograničiti rast ploda, a u težim slučajevima može dovesti do smrt novorođenčeta.

Nedijagnostikovani dijabetes nosi veći rizik od prirođenih mana, a loša kontrola nivoa šećera u krvi tokom trudnoće može dovesti do nenormalnog rasta ploda. Rana prenatalna nega i pažljivo korišćenje lekova mogu značajno smanjiti ove rizike.

Genetski defekti

Kako žene stare, njihove jajne ćelije se ne dele tako dobro, što može dovesti do genetskih problema. Najčešći genetski poremećaj je Daunov sindrom. Daunov sindrom nastaje prisustvom dodatnog hromozoma koji izaziva mentalnu retardaciju i defekte srca i drugih organa. Iako je rizik još uvek relativno nizak, značajno se povećava kod žena koje su starije od 35 godina.

Dok opšta populacija žena u reproduktivnom dobu ima 3% šanse da rodi dete sa prirođenim manama, nakon 40. godine ovaj rizik se povećava na između 6% i 8%. Verovatnoća rađanja deteta sa Daunovim sindromom je otprilike 1 prema 365 kod žena starosti 35 godina. Ovaj broj se povećava na 1 prema 100 do 40. godine i do 1 prema 40 do 45. godine.

Postoje dva testa koji su sada dostupni za relativno rano otkrivanje hromozomskih abnormalnosti tokom trudnoće: amniocenteza i hronična biopsija horionskih resica (CVS). Ovi testovi malo povećavaju rizik od pobačaja. Ako se odlučite da uradite testiranje i ustanovi se prisustvo abnormalnosti, moraćete odlučiti da li želite da nastavite ili prekinete trudnoću.

Gubitak trudnoće

Gubitak trudnoće takođe se povećava sa napredovanjem godina. Otprilike 50% ranih (prvotrimestarskih) pobačaja uzrokovano je genetskim abnormalnostima fetusa. Uopšteno, trudnice dožive pobačaj u 15% slučajeva. Nakon 40. godine, ova učestalost se gotovo udvostručuje. Takođe postoji umeren porast slučajeva mrtvorođenih nakon 40. godine zbog kombinacije medicinskih komplikacija koje utiču na trudnoću i smrtonosnih prirođenih mana.

Komplikacije nakon porođaja

Komplikacije tokom porođaja koje se češće javljaju kod žena starijih od 40 godina uključuju:

• Prevremeni porođaj
• Rani odvajanje posteljice što dovodi do krvarenja
• Previa posteljice
• Amnionska tečnost obojena mekonijumom
• Postporođajno krvarenje
• Nepravilan položaj bebe tokom porođaja, stopa carskog reza je značajno veća u ovoj dobi.

Višestruki porođaji

U kasnijim godinama trudnoće postoji veća verovatnoća da se rode blizanci ili trojke, čak i bez upotrebe lekova za neplodnost. Trudnoće sa više beba se smatraju visokorizičnim.

Smanjenje rizika

Iako su rizici povezani sa trudnoćom posle 40. godine mnogobrojni i ponekad neizbežni, postoji nekoliko strategija koje žene starije od 40 godina mogu primeniti kako bi smanjile ove rizike.

Posetite svog lekara

Prvo i najvažnije, zakažite sastanak sa svojim lekarom pre nego što zatrudnite. Ova „prekoncepcijska“ poseta pružiće vašem lekaru priliku da dijagnostikuje i leči bilo koje poremećaje koji bi inače mogli proći neprimećeni pre prvog prenatalnog pregleda.

Temeljna evaluacija pre trudnoće omogućiće vašem lekaru da vam pruži predstavu o vašem individualnom riziku. Postoje slučajevi u kojima će trudnoća biti neprisavetovana. Međutim, za većinu žena starijih od 40 godina, rana prenatalna nega i zdrave navike rezultiraju zdravom bebom i srećnom majkom.

Vodite računa o zdravlju

Cilj je biti što zdraviji PRE nego što zatrudnite. To podrazumeva:

• Ako pušite, prestanite.
• Izbegavajte alkohol – alkohol može povećati rizik od određenih urođenih mana i ometati pravilan rast ploda.
• Izbegavajte kofein – čak i umeren unos kofeina može povećati rizik od pobačaja.
• Jedite uravnoteženu ishranu. To znači da treba da jedete voće, povrće, integralne žitarice, mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti i druge izvore proteina. Ako vam je potrebna pomoć, zatražite od svog lekara uput za nutricionistu.
• Počnite da koristite prenatalne vitamine pre trudnoće i nastavite s njima. Folna kiselina u prenatalnim vitaminima je poznata po smanjenju određenih urođenih mana, a dodatak gvožđa će se boriti protiv anemije.
• Redovno se bavite fizičkom aktivnošću, ali umereno. Vežbanje je dobro za toniranje mišića i održavanje pokretljivosti zglobova, čime se smanjuju uobičajene bolove i nelagodnosti tokom trudnoće. Ako se već ne bavite fizičkom aktivnošću, konsultujte se sa svojim lekarom pre početka programa vežbanja.

Testirajte se

Ako se brinete zbog rizika od genetskih defekata, pitajte svog doktora o testovima koji mogu pomoći u identifikaciji ovih vrsta problema. Dostupni su krvni testovi koji mogu ispitati neke genetske poremećaje „trostruki skrining“ krvni test se može dobiti kako bi se procenio rizik od defekata neuralne cevi i Daunovog sindroma.

Genetska amniocenteza ili uzimanje uzoraka horionskih resica rutinski se nude ženama posle 35. godine. Amniocenteza se obično radi u trećem ili četvrtom mesecu trudnoće i podrazumeva uzimanje amnionske tečnosti iz materice radi genetskog testiranja. Postoji minimalni (0,5%) rizik od pobačaja povezan sa ovim testom. Međutim, taj rizik je nadmašen nešto većim rizikom da se ne otkriju abnormalnosti.

Uzimanje uzoraka horionskih resica može se obaviti ranije tokom trudnoće i podrazumeva uklanjanje male količine posteljice, koja se zatim može testirati na genetske abnormalnosti. Razgovarajte sa svojim doktorom o rizicima i prednostima ovih testova rano, kako biste imali dovoljno vremena da donesete informisanu odluku.

Paziti na trudnoću posle 40 godina je važno i zahteva posebnu pažnju. Iako se može desiti da žene u ovom dobu imaju zdrave i bezbedne trudnoće, postoji povećan rizik od određenih komplikacija i genetskih defekata. Starije žene koje planiraju trudnoću nakon 40. godine trebaju biti svesne tih rizika i konsultovati se sa svojim lekarom.