Plastične posude su postale nezamenljiv deo modernog domaćinstva. Lagane su, praktične za pakovanje obroka i lako se slažu u frižider. Međutim, uprkos njihovoj funkcionalnosti, sve veći broj istraživanja ukazuje na to da plastika nije univerzalno rešenje za sve vrste namirnica. Interakcija između određenih sastojaka i hemijskih jedinjenja u plastici može ne samo da promeni ukus vaše hrane, već i da ozbiljno ugrozi vaše zdravlje kroz prelazak toksičnih materija u obrok.

Kada birate u čemu ćete čuvati ostatke ručka, važno je znati da nisu sve namirnice „prijateljski nastrojene“ prema plastičnim zidovima vaših posuda.

Sveža jaja i proizvodi na bazi jaja

Bilo da se radi o domaćem majonezu, sosovima ili ostacima kajgane, plastične posude su loš izbor za ove namirnice. Jaja su izuzetno osetljiva na bakterije poput salmonele, a plastika, koja je porozna i često ima sitne ogrebotine od pranja, predstavlja savršeno tlo za njihovo razmnožavanje. Pored toga, miris jaja se veoma teško uklanja iz plastičnih materijala, što može trajno pokvariti posudu.

Mlečni proizvodi

Mleko, jogurt, pavlaka i meki sirevi brzo se kvare i upijaju mirise iz okoline. Plastika može ubrzati proces kiseljenja mlečnih proizvoda jer ne pruža idealnu termičku izolaciju i može reagovati sa mastima iz mleka. Za čuvanje ovih namirnica, staklo ili keramika su daleko superiorniji izbor jer ne propuštaju mirise i lakše se sterilišu.

Topla jela i supe

Ovo je verovatno najčešća greška koju pravimo – sipanje tek skuvane, vrele supe ili variva u plastične kutije. Toplota je glavni katalizator za oslobađanje štetnih hemikalija poput bisfenola A (BPA) i ftalata. Ova jedinjenja, koja se koriste da bi plastika bila savitljiva, dokazano remete rad hormona u ljudskom organizmu. Uvek sačekajte da se hrana potpuno ohladi na sobnoj temperaturi pre nego što je zatvorite u plastiku, ili još bolje, odmah koristite vatrostalno staklo.

Namirnice sa visokim sadržajem kiselina

Paradajz sos, marinade sa sirćetom ili sveže isceđeni sokovi od citrusa su prirodni neprijatelji plastike. Kiselina nagriza površinski sloj posude, što ubrzava proces migracije mikroplastike i hemikalija u hranu. Sigurno ste primetili da plastične posude često ostaju trajno obojene nakon čuvanja bolonjeze sosa – to je jasan dokaz da je došlo do hemijske reakcije između hrane i ambalaže.

Sveže meso i riba

Slično kao i sa jajima, sirovo meso zahteva maksimalnu higijenu. Plastika se teško dezinfikuje na temperaturama koje su potrebne da bi se uništili svi patogeni (često se krivi ili topi u mašini za sudove na visokim temperaturama). Za mariniranje mesa uvek koristite staklene posude kako biste izbegli kulinarsku kontaminaciju.

Koju plastiku izbegavati?

Ako baš morate da koristite plastične posude, obratite pažnju na brojeve u trouglu na dnu ambalaže. Najopasnije su one sa oznakama 3 (PVC), 6 (polistiren) i 7 (ostalo), jer najčešće sadrže štetne aditive. Oznake 2, 4 i 5 smatraju se bezbednijim za kratkotrajnu upotrebu, ali čak i one nose rizik ako se zagrevaju u mikrotalasnoj rerni.

Zaključak

Mali koraci u kuhinji vode ka velikim promenama u zdravlju. Postepena zamena plastičnih posuda staklenim ili keramičkim verzijama je jedna od najboljih investicija koju možete napraviti za svoju porodicu. Hrana će biti ukusnija, svežija, a vi ćete biti sigurni da uz zdrav obrok ne konzumirate i nevidljive hemikalije.

Da li ste spremni da napravite „detoks“ svoje kuhinje i zamenite stare plastične kutije zdravijim alternativama?