Hantingtonova bolest (Huntington’s disease) se decenijama smatrala jednom od najstrašnijih i najrazornijih naslednih neuroloških stanja, bez ikakve nade za zaustavljanje njenog neumoljivog napredovanja. Ipak, zahvaljujući pionirskom radu međunarodnog istraživačkog tima, svet je konačno dobio vest koja budi ogromnu nadu: eksperimentalna genska terapija pokazala je spektakularne rezultate, uspevajući po prvi put u istoriji da značajno uspori tok ove smrtonosne bolesti.

Naučnici su objavili da je nova terapija, primenjena u okviru kliničkog ispitivanja u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama, uspela da uspori napredovanje simptoma kod pacijenata za neverovatnih 75 odsto tokom perioda od tri godine. Ovo nije samo medicinski uspeh; ovo je fundamentalna promena u perspektivi za hiljade porodica širom sveta pogođenih ovim okrutnim oboljenjem.

Šta je Hantingtonova bolest i zašto je neizlečiva?

Hantingtonova bolest je retko, ali progresivno neurodegenerativno oboljenje koje nastaje usled jedinstvene greške na jednom jedinom genu, poznatom kao HTT gen. Dovoljno je naslediti samo jednu kopiju ovog oštećenog gena od bilo kog roditelja da bi se bolest razvila – šansa je 50/50.

• Toksični protein: Mutacija na HTT genu dovodi do stvaranja abnormalno produženog i toksičnog proteina, nazvanog mutantni huntingtin. Ovaj protein se nakuplja u mozgu, posebno u regionima zaduženim za kontrolu pokreta i kognitivne funkcije, postepeno ubijajući nervne ćelije (neurone).
• Simptomi i progresija: Prvi, često suptilni simptomi, obično se javljaju u srednjem životnom dobu (30-e ili 40-e) i uključuju promene raspoloženja, razdražljivost, depresiju i promene u ponašanju. Kako bolest napreduje, razvijaju se karakteristični, nekontrolisani trzajni pokreti (koreja, po kojoj je bolest ranije bila poznata i kao Hantingtonova koreja), kognitivno propadanje koje vodi u demenciju i, na kraju, potpuna paraliza. Bolest je, nažalost, do sada uvek imala fatalan ishod, obično unutar 10 do 20 godina od pojave prvih simptoma.

Revolucija u lečenju: Kako funkcioniše genska terapija?

Nova, eksperimentalna terapija, koju razvija biotehnološka kompanija uniQure, predstavlja prvu strategiju koja se ne fokusira samo na ublažavanje simptoma, već na sam uzrok bolesti – toksični mutantni huntingtin protein.

Ciljanje gena: Tretman koristi tehniku genske terapije, gde se u mozak pacijenta unosi posebno dizajniran genetski materijal. Ovaj materijal se isporučuje putem bezopasnog i modifikovanog virusa (često se koristi adeno-asocirani virus – AAV vektor) koji služi kao „trojanski konj“ za dostavu terapeutskih uputstava direktno u neurone.

Mehanizam delovanja: Kada jednom dospe u moždane ćelije, genetski materijal nalaže neuronima da proizvode mikroRNK (mikro-ribonukleinsku kiselinu). Ova mikroRNK ima ključnu ulogu: ona se vezuje za iRNK (informacionu RNK) koja nosi uputstva za proizvodnju toksičnog huntingtin proteina, efektivno blokirajući ili utišavajući sintezu tog štetnog proteina. Smanjenjem nivoa toksičnog proteina, neuroni su zaštićeni od propadanja.

Detalji kliničkog ispitivanja

U kliničkom ispitivanju, koje je obuhvatilo 29 učesnika, pokazalo se da je kod pacijenata koji su primili višu dozu leka, napredovanje bolesti usporeno za 75% mereno kombinacijom kliničkih parametara koji obuhvataju motoričke funkcije, kognitivne sposobnosti i svakodnevne aktivnosti. Dodatno, analiza biomarkera (neurofilamenata, pokazatelja oštećenja nerava) u kičmenoj tečnosti pokazala je niže nivoe kod tretiranih pacijenata, što potvrđuje zaštitni efekat na moždane ćelije.

• Invazivnost tretmana: Sama primena terapije je invazivna i kompleksna. Pacijenti primaju jednu injekciju direktno u mozak, kroz zahtevan neurohirurški zahvat koji može trajati i do 20 sati. Zbog složenosti procedure, očekuje se da će terapija, ukoliko dobije regulatorno odobrenje, biti izuzetno skupa i dostupna samo u visoko specijalizovanim medicinskim centrima.
• Sigurnost i nuspojave: Iako su rani podaci ohrabrujući u pogledu efikasnosti, tretman nije prošao bez nuspojava. Kod nekih pacijenata javila se upala izazvana virusnim vektorom, što je dovelo do prolaznih glavobolja i konfuzije, ali su ti simptomi bili kontrolisani i povukli su se nakon primene steroida.

Budućnost i nada

Ovi rezultati su „apsolutno ogromni“ i predstavljaju najznačajniji proboj u lečenju neurodegenerativnih bolesti u poslednjih nekoliko godina. Za porodice pogođene Hantingtonovom bolešću, gde su se generacije suočavale sa neizbežnim, ovo prvi put stvara realnu nadu.

Sledeći koraci uključuju podnošenje zahteva za odobrenje leka kod regulatornih tela u SAD, što bi moglo da se dogodi već sledeće godine. Ukoliko terapija bude odobrena, ključni fokus će biti na primeni tretmana u ranijim fazama bolesti, pa čak i preventivno kod nosilaca gena kod kojih se simptomi još nisu razvili. To bi moglo značiti drastično produženje samostalnosti i kvaliteta života, a potencijalno i potpuno sprečavanje pojave simptoma.

Nauka je napravila gigantski korak napred, transformišući Hantingtonovu bolest iz neizbežne presude u stanje koje se potencijalno može kontrolisati.