Multipla skleroza (MS) je hronična, autoimuna bolest koja pogađa centralni nervni sistem – mozak i kičmenu moždinu. Imuni sistem greškom napada mijelin, zaštitni omotač nervnih vlakana, dovodeći do oštećenja i prekida u komunikaciji između mozga i ostatka tela. Simptomi MS-a su raznovrsni i nepredvidivi, manifestujući se na različite načine kod svakog pacijenta, u zavisnosti od lokacije i obima oštećenja nervnih vlakana. Od blagih trnaca i ukočenosti, preko problema sa vidom, ravnotežom i koordinacijom, do ozbiljnijih poteškoća sa kretanjem i kognitivnim funkcijama, MS može značajno uticati na kvalitet života obolelih.

Iako multipla skleroza i dalje predstavlja izazov za medicinsku zajednicu i obolele, važno je istaći da je pristup lečenju značajno napredovao poslednjih decenija. Zahvaljujući razvoju novih terapija i boljem razumevanju bolesti, MS se danas u mnogim slučajevima može držati pod kontrolom, usporiti njeno napredovanje i ublažiti simptomi, čime se pacijentima omogućava aktivniji i ispunjeniji život.

Razumevanje bolesti i važnost rane dijagnoze

Multipla skleroza se najčešće dijagnostikuje kod mladih odraslih osoba, starosti između 20 i 40 godina, mada se može pojaviti i kod dece i starijih osoba. Tačan uzrok bolesti još uvek nije u potpunosti poznat, ali se veruje da nastaje kao posledica kombinacije genetske predispozicije i faktora spoljašnje sredine (poput virusnih infekcija, nedostatka vitamina D, pušenja).

Rana dijagnoza je ključna za pravovremeno započinjanje terapije. Dijagnostikovanje MS-a obično uključuje detaljan neurološki pregled, magnetnu rezonancu (MRI) mozga i kičmene moždine (koja može pokazati lezije, odnosno područja oštećenja mijelina), analizu likvora (cerebrospinalne tečnosti) i evocirane potencijale (testovi koji mere brzinu prenosa nervnih signala).

Savremene terapijske strategije: Više od samog lečenja pogoršanja

Lečenje multiple skleroze je kompleksno i prilagođava se individualnim potrebama svakog pacijenta, obliku bolesti (najčešći je relapsno-remitentni oblik, koji karakterišu periodi pogoršanja – relapsi, i periodi poboljšanja – remisije), kao i stepenu njene aktivnosti. Savremeni pristup lečenju MS-a zasniva se na nekoliko stubova:

1. Terapije koje modifikuju tok bolesti (DMT – Disease-Modifying Therapies): Ovo su lekovi koji imaju za cilj da smanje učestalost i jačinu relapsa, uspore akumulaciju invaliditeta i smanje aktivnost bolesti vidljivu na MRI snimcima. U proteklim godinama, na raspolaganju je sve veći broj visoko efikasnih DMT lekova koji deluju na različite načine, modulisanjem imunog sistema. Od injekcionih lekova (interferoni, glatiramer acetat) koji se primenjuju supkutano ili intramuskularno, preko oralnih lekova (fingolimod, siponimod, dimetil fumarat i dr.) koji su doneli značajnu udobnost pacijentima, do visokoefikasnih intravenskih terapija (natalizumab, okrelizumab, alemtuzumab) koje se daju ređe, ali imaju snažnije dejstvo na zaustavljanje aktivnosti bolesti. Izbor adekvatne DMT terapije zavisi od mnogih faktora, uključujući formu bolesti, njenu aktivnost, prisustvo komorbiditeta i individualne karakteristike pacijenta, a odluku o tome donosi tim lekara specijalista neurologije.
2. Lečenje akutnih pogoršanja (relapsa): U slučaju akutnog relapsa, cilj terapije je ubrzati oporavak i smanjiti upalu. Najčešće se koriste visoke doze kortikosteroida, koji se obično daju intravenski tokom nekoliko dana. Ovi lekovi pomažu u smanjenju otoka i upale oko oštećenih nervnih vlakana, čime se simptomi brže povlače.
3. Simptomatsko lečenje: Multipla skleroza može uzrokovati širok spektar simptoma (kao što su umor, spasticitet, bol, problemi sa bešikom, depresija). Simptomatska terapija se fokusira na ublažavanje ovih specifičnih tegoba kako bi se poboljšao svakodnevni život pacijenta. Za svaki simptom postoji specifičan pristup lečenju, koji može uključivati lekove, fizikalnu terapiju, radnu terapiju ili druge intervencije.
4. Rehabilitacija: Fizikalna terapija, radna terapija i govorna terapija igraju izuzetno važnu ulogu u lečenju multiple skleroze. Cilj rehabilitacije je očuvanje ili poboljšanje funkcionalnih sposobnosti pacijenta, upravljanje simptomima poput umora i spasticiteta, poboljšanje ravnoteže i koordinacije, te održavanje samostalnosti u svakodnevnim aktivnostima. Redovna fizička aktivnost, prilagođena individualnim sposobnostima, ključna je za održavanje mišićne snage, fleksibilnosti i opšteg blagostanja.
5. Psihološka podrška i edukacija: Dijagnoza multiple skleroze može biti emocionalno opterećujuća. Psihološka podrška, savetovanje i edukacija o bolesti, njenom toku i strategijama suočavanja su od neprocenjive važnosti za pacijente i njihove porodice. Učešće u grupama podrške takođe može biti veoma korisno.

Budućnost lečenja MS-a

Istraživanja u oblasti multiple skleroze su veoma aktivna. Kontinuirano se razvijaju novi lekovi sa drugačijim mehanizmima delovanja, a poseban fokus je na terapijama koje bi mogle da poprave oštećenja mijelina (remjelinizacija) ili zaštite nervne ćelije od daljeg propadanja (neuroprotekcija). Individualizovani pristup lečenju, zasnovan na karakteristikama bolesti kod svakog pacijenta, takođe dobija na značaju.

Život sa multiplom sklerozom

Iako dijagnoza MS-a donosi izazove, sa adekvatnom terapijom, redovnim praćenjem, zdravim životnim navikama (uravnotežena ishrana, redovno vežbanje, dovoljno sna, izbegavanje pušenja) i podrškom okoline, mnogi ljudi sa multiplom sklerozom vode aktivan, produktivan i kvalitetan život. Važno je da pacijenti budu aktivni učesnici u sopstvenom lečenju, informišu se o bolesti i dostupnim opcijama, i usko sarađuju sa svojim neurološkim timom.

Multipla skleroza je kompleksna bolest, ali napredak u njenom razumevanju i lečenju uliva nadu. Savremene terapije ne nude samo kontrolu nad bolešću, već i priliku obolelima da žive punim plućima uprkos dijagnozi.