Inteligencija je valuta budućnosti. Vremena su se promenila. Ljudi nisu plaćeni za toliko fizičkog posla koji mogu obaviti u jednom danu. Zapravo, većina fizičkih poslova se automatizuje. Poslovi na donjoj stepenici lestvice postepeno nestaju. I novi poslovi se stvaraju na gornjim stepenicama lestvice; poslovi koji zahtevaju bolje donošenje odluka. U cilju toga, ukoliko nećete raditi na razvijanju svoje inteligencije, imamo gorku pilulu za vas. Jednostavno nećete biti u mogućnosti da se snađete u dolazećim vremenima. Zato pišemo ovaj članak kako bi vam pomogli da razvijete svoju inteligenciju. Nijedna od ovih navika nije preterano zastrašujuća. To su mikro-navike koje ne zahtevaju puno vremena ili energije. Kada se dosledno primenjuju tokom dužih vremenskih perioda, dovešće do izvanrednih dobitaka u vašoj inteligenciji. Uzbudljivo? Krenimo.
Stavite “razmišljanje 10 minuta” na svoju listu obaveza
Ako malo bolje razmislite o tome, zapravo više ne posvećujete vreme razmišljanju. Uvek ste nešto zauzeti. Ili radite, ili gledate videozapise na Instagramu. Dosta spoljnih uticaja; ipak, nema znakova unutrašnjih mentalnih podsticaja.
Ali razmišljanje je važno; to je način na koji pretvarate svoja svakodnevna iskustva u trajne uvide. Čak je i Bill Gates poznat po tome da uzima nedelje za razmišljanje.
Stoga, razmišljajte svakog dana. Razmislite o tome šta ste tog dana naučili. Razmislite kako biste mogli rešiti probleme u svom životu. Ili razmislite kako biste mogli rešiti probleme s kojima se suočava ovaj svet. Bez obzira na sve, odvojite vreme za duboko razmišljanje.
Pročitajte o kognitivnim pristrasnostima
Bihevioralna nauka je oblast koja je do sada osvojila tri Nobelove nagrade. Uči nas kako ljudi donose odluke, koje mane postoje u našim razmišljanjima i kako bismo ih mogli ispraviti. Moram da kažem da je ovo jedan od najvažnijih predmeta u koje neko može uložiti svoje vreme.
Proslavite svoje greške u predrasuđivanju
Ovo je ono što prosečna osoba radi kada pogreši. Nekažnjeno to poriču. Raspravljaće do kraja sveta, ali nikada ne bi pristali da su mogli biti u krivu.
Budite suprotni.
Ako ste u krivu, budite srećni zbog toga. Proslavite to. Jer sledeći put možete naučiti da budete u pravu. Ljudi koji poriču da su pogrešni, biće i sledeći put u krivu. Nemojte biti takvi. Budite u krivu jednom, nikada dvaput.
Pišite na internetu
Pisanje na internetu je izvanredan poduhvat. Moja inteligencija se utrostručila otkako sam počeo da pišem na internetu. To se dešava zato što vas pisanje na internetu prisiljava da pojednostavite svoje misli kako bi imale smisla za publiku.
Prisiljava vas da razdvojite koncept i dođete do osnovnih elemenata; i dok to radite, učite opštu veštinu pojednostavljivanja kompleksnih ideja. Što je jedan od veoma važnih stubova visoke inteligencije.
Nije nužno da postanete bloger. Čak i nešto tako jednostavno kao jedan tvit dnevno može biti izuzetno korisno.
Odbacite ono što vam prvo padne na pamet u stresnim situacijama
Kada se dogodi nešto stresno, misli koje vam dolaze su natopljene strahom i emocijama. U tom trenutku zvuče logično, ali nisu.
Suština više inteligencije je sposobnost kontrole emocija prilikom donošenja odluka. Zato je važno naučiti odbaciti svoje početne misli u stresnim situacijama.
To omogućava da slede bezosećajne i logične misli, što će vam pomoći da donesete bolje odluke.
Profitiraj od ograničenja
Ljudi koriste ograničenja kao izgovore. “Ne mogu ići u teretanu jer imam puno posla.” Međutim, zdravija alternativa je da umesto toga zagrliš ograničenja.
Ako odlučiš da želiš ići u teretanu uprkos količini posla koji imaš, prisilićeš sebe da razmisliš o načinima da brže završiš svoj posao. To će te naučiti kako povećati efikasnost u bilo kojoj oblasti.
Dakle, kada razmisliš o tome, ograničenja su dobra, ne loša.
Zapišite liste
Broj 10 je dobar za ovu vežbu. Možete pisati liste o čemu god želite.
10 načina da uštedite više novca, 10 načina da povećate efikasnost tokom rada, 10 načina da izgubite težinu. Prvih nekoliko ideja lako dolazi. Ali da biste došli do deset, morate uložiti mentalni napor. Zato je ovo jednostavno način da vežbate svoj um i povećate moć vašeg mozga kada se dosledno primenjuje.
Čitajte citate i promišljajte ih
Zvuči kao kliše, ali kad malo bolje razmislite, citati mogu da promene život. Razmislite o tome. Citati su samo nekoliko reči. Ali nose toliko moći, toliko mudrosti. Jedan običan citat od šest reči može promeniti vaš život.
Čak bih rekao da biste vremenom trebali pokušati da pišete svoje vlastite citate. Opet, to je vežba za vaš mozak; dok pokušavate da u nekoliko reči uklopite ogromnu količinu mudrosti.
Postavljajte pitanja
Postavljanje pitanja je tako jednostavno, ipak ljudi se kolebaju da to urade jer misle da će delovati glupo. Nemojte biti takva osoba. Postavljajte pitanja ljudima koje smatrate pametnim i i sami postanite pametniji.
Budite pristrasni prema akciji
Razmišljanje je korisno za rast vaše inteligencije, ali nikada ne dozvolite da ono zameni stvarnu fizičku akciju. Neke lekcije se ne mogu naučiti čitanjem, istraživanjem ili razmišljanjem. Mogu se naučiti samo delovanjem. Zato, krenite i uradite to.
Svirajte instrument
Danas neurolozi mogu povezati ljudske mozgove sa mašinama i utvrditi koje delove mozga aktivira obavljanje različitih aktivnosti. Mnoge aktivnosti značajno vežbaju naše mozgove, međutim, ništa ne može nadmašiti način na koji sviranje instrumenta stimuliše naše mozgove.
To je kao vatromet u vašem mozgu. TedEd je toliko daleko otišao da je sviranje instrumenata nazvao ekvivalentom punog treninga za mozak. Čak i MIT sugeriše da ako želite pametniju decu, naučite ih muzici, ne kodiranju.
Čitajte tuđe dubokoumne misli i proširite ih
Osmišljavanje prvih dubokih misli je teško. Rešenje? Čitajte tuđe dubokoumne misli i pokušajte da ih proširite. Na primer, možete pročitati zanimljiv članak i zapitati se, šta bih ja napisao/la, da treba da napišem nastavak ovog dela?
U suštini, kada pročitate nešto dubokoumno, nemojte samo završiti sa tim. Umesto toga, provedite petnaestak minuta razmišljajući kako možete doprineti tom delu.
Vežbajte empatiju
Ljudi možda misle da je empatija veština ljudi koji su ‘dobri’. Međutim, iskreno verujem da je empatija veština za ljude koji su pametni.
Vidite, biti pametan se svodi na sposobnost da se igra s više perspektiva. A empatija se jednostavno svodi na sagledavanje stvari iz perspektive nekoga drugoga; sposobnost da se stavite u tuđe cipele. Zato smatram da vežbanje empatije može pomoći da budete pametniji.
Vežbajte otvorenost prema novim idejama
Strah je duboko ukorenjen kod svih ljudi i ispoljava se na različite načine. Jedan od tih načina je sklonost ljudi da budu previše skeptični ili čak da potpuno odbiju nove, čudne ili izuzetno ambiciozne ideje.
Međutim, ono što sam primetio kod zaista pametnih pojedinaca je da su otvoreni prema takvim idejama i pronalaze potencijal tamo gde drugi ne uspevaju.
Promišljajte o složenom problemu pre spavanja
San nije samo ‘odmor’ za vaše telo. San je takođe vreme kada se događa kompleksno neurološko preoblikovanje u vašem mozgu.
Zbog toga su se dešavali trenuci kada su ljudi sanjali rešenja za zaista kompleksne naučne probleme koji su se činili previše teškim za rešavanje na drugi način.
Na primer, Friedrich August Kekul, među mnogim drugim naučnicima, očajnički je pokušavao da otkrije hemijsku strukturu benzina. Ali rešenje je neprestano izmicalo njemu i drugima. Međutim, jednog dana je Kekul sanjao zmiju koja jede svoj rep; što ga je dovelo do zaključka da je struktura benzina zapravo nalik na prsten.
Koji god složen problem trenutno rešavate, duboko razmislite o njemu pre spavanja. Skupite sve delove pre nego što odete na spavanje. I možda će se slagalica složiti kada se probudite.
Vežbajte razmišljanje na duge staze
Razmišljanje prvog reda je zapravo kratkoročno razmišljanje. I većina ljudi je zadovoljna time. Nisu sposobni i čak ne pokušavaju gledati dalje od kratkoročnog.
Ovo se dešava stalno. Jurimo trenutno zadovoljstvo i zato ne uspevamo razmišljati na duge staze. Nemojte to raditi. Razmotrite dugoročne posledice svake vaše odluke.
Izgradite dodatni mozak
Vaš mozak je samo organ za skladištenje koji čuva memoriju i omogućava vam da je koristite kad je potrebno. Međutim, kao i svaki drugi uređaj za skladištenje, i on ima svoje granice. Nećete se sećati svega što pročitate ili naučite.
Zato bi trebalo zabeležiti svaku značajnu stvar. Iznenadjuje me koliko mnogo ljudi ne pravi beleške. S druge strane, primetio sam da najpametniji ljudi imaju beleške ispunjene idejama, citatima, pesmama, pričama, rečima, slikama i svačim.
U suštini, održavanje beleški znači upravo izgradnju dodatnog somatskog (izvan-tela) mozga za sebe. Možete ih povremeno posetiti i koristiti ih kako biste obogatili mozak koji nosite.
Verujte svom instiktu
Ljudi ne veruju svom instiktu jer ne razumeju odakle potiče. Međutim, tvoj instikt ne nastaje iz vazduha. Ovaj osećaj je rezultat mnogo godina prepoznavanja obrazaca od strane tvog mozga.
Tvoj mozak konstantno traži obrasce u tvom životu. Dok ploviš kroz život i doživljavaš različita iskustava, tvoj mozak prepoznaje osnovne obrasce ovih situacija tako da kada se takve situacije ponovo dese, tvoj mozak zna kako najbolje da ih reši.
1 Comments