Krajem oktobra, tradicionalnim pomeranjem kazaljki na časovnicima jedan sat unazad, zvanično započinje zimsko računanje vremena. Iako ova promena, naizgled bezazlena, mnogima donosi prividni „dobitak“ dodatnog sata sna, stručnjaci iz medicine i psihologije upozoravaju da čak i ovakva, blaga modifikacija dnevnog ritma, može ostaviti značajne posledice na ljudski organizam. Ključ problema leži u osetljivosti našeg unutrašnjeg biološkog sata, poznatog kao cirkadijalni ritam.

Šok za cirkadijalni ritam

Cirkadijalni ritam je složeni unutrašnji sistem koji reguliše gotovo sve biološke procese u telu u ciklusu od 24 sata – od lučenja hormona i metabolizma do temperature tela i ciklusa spavanja i budnosti. Ovaj ritam je kalibrisan prvenstveno količinom svetlosti koju registrujemo.

Pomeranje sata, bez obzira da li se radi o prolećnom pomeranju unapred (koje je obično šokantnije jer gubimo sat sna) ili jesenjem vraćanju unazad, remeti tu delikatnu ravnotežu. Telo, naviknuto na određeni raspored buđenja i lučenja hormona, odjednom mora da se prilagodi.

Hormonalna konfuzija

Glavni akteri u regulaciji cirkadijalnog ritma su melatonin (hormon sna) i kortizol (hormon stresa i budnosti).

• Melatonin: Obično počinje da se luči kako pada mrak, signalizirajući telu da je vreme za spavanje. Kada se sat pomeri unazad, naš mozak očekuje da se melatonin luči po „starom“ vremenu, što može dovesti do toga da se budimo u ciklusu sna.
• Kortizol: Ranojutarnje svetlo podiže nivo kortizola, pomažući nam da se razbudimo. Početak zimskog računanja vremena znači raniji mrak uveče i svetlija jutra po kalendaru, ali ako se ne pridržavamo tog ritma, može doći do dezorganizacije hormonske ose.

Moguće neželjene posledice po zdravlje

Iako dobijanje sata može delovati kao dar, telu je obično potrebno nekoliko dana, a ponekad i nedelja, da se u potpunosti prilagodi novom ritmu spavanja i buđenja. Najčešće prijavljivane tegobe obuhvataju:

1. Poremećaji sna i hronični umor

Najdirektnija posledica je poremećaj spavanja. Nesanica (nesposobnost da zaspimo u novo, ranije vreme) ili preuranjeno buđenje su česte pojave. To rezultira osećajem neispavanosti, umora i malaksalosti tokom dana. Smanjena koncentracija i poteškoće sa pažnjom su uobičajene pojave u radnom okruženju i saobraćaju.

2. Pad raspoloženja i depresija

Jesen, sama po sebi, nosi rizik od pojave i pogoršanja simptoma depresije i anksioznosti. Manjak dnevne svetlosti, karakterističan za zimske mesece, smanjuje sintezu serotonina, neurotransmitera zaduženog za dobro raspoloženje. Pomeranje sata se događa u periodu kada većina ljudi počinje da oseća sezonski pad raspoloženja (Sezonski Afektivni Poremećaj ili SAD). Istraživanja su pokazala da se u nedeljama nakon promene vremena beleži porast broja depresivnih epizoda.

3. Kardiovaskularni rizici

Iako je uticaj na srce blaži nego u proleće, lekari upozoravaju na kratkoročne kardiovaskularne rizike. Promena biološkog ritma može privremeno povećati krvni pritisak, broj otkucaja srca i nivo stresa. Jedna opsežna analiza objavljena u časopisu Sleep Medicine Reviews sugerisala je da pomeranje sata utiče na porast broja srčanih i moždanih udara, iako je rizik u jesen manji nego kod prolećnog gubljenja sata sna.

Kako se prilagoditi bez stresa?

Uz dobru pripremu, organizam se može brže vratiti u ravnotežu. Najvažniji savet je postepenost.

1. Postepeno prilagođavanje: Nekoliko dana pre promene vremena, pokušajte da ležete i budite se 15 do 20 minuta kasnije nego obično. Na taj način, promena od jednog sata u nedelju dana neće biti veliki šok za telo.
2. Jutarnje svetlo: Svetlost je najjači signal za resetovanje biološkog sata. Odmah nakon buđenja, provedite vreme uz izvor prirodne svetlosti (otvorite zavese, izađite na terasu). To pomaže u zaustavljanju lučenja melatonina i podizanju nivoa hormona budnosti.
3. Higijena spavanja: Izbegavajte kasnu konzumaciju kofeina i alkohola. Uveče smanjite izloženost plavoj svetlosti (ekrani telefona, računara i tableta), jer ona direktno blokira proizvodnju melatonina.

S obzirom na sve zdravstvene i ekonomske debate, mnoge zemlje, uključujući i Evropsku uniju, već godinama razmatraju ukidanje sezonskog pomeranja sata, no do sada konačna odluka o tome nije doneta. Dok se to ne dogodi, ostaje nam da svesno radimo na usklađivanju našeg unutrašnjeg ritma sa spoljašnjim kalendarom.