Da li ste se ikada zapitali kako se misao rađa? Gde se tačno krije vaša ličnost? I kako taj organ od otprilike kilogram i po, ušuškan u tami vaše lobanje, stvara čitav jedan univerzum boja, zvukova, emocija i ideja?

Dobrodošli u najkompleksniju i najsofisticiraniju strukturu u poznatom svemiru – ljudski mozak. On je istovremeno i superkompjuter, i biološka mašina, i sedište naše duše. Iako svakodnevno koristimo njegove neverovatne sposobnosti, većina nas o njemu zna manje nego o telefonu u svom džepu. Vreme je da to promenimo.

Arhitektura čuda: Ko živi u našoj glavi?

Zamislimo mozak kao gusto naseljeni, brujeći grad. Glavni stanovnici ovog grada su neuroni. Imamo ih oko 86 milijardi, što je otprilike jednako broju zvezda u našoj galaksiji. Svaki neuron je kao pojedinačna kuća sa svojim stanovnikom. Ali prava magija se ne dešava u kućama, već na ulicama koje ih povezuju.

Te veze se zovu sinapse. Svaki neuron može da formira hiljade sinapsi sa svojim susedima, stvarajući neverovatno gustu mrežu. Kroz ovu mrežu neprestano sevaju električni i hemijski signali, poput munjevitih kurira koji prenose poruke. Kada pomislite na dragu osobu, naučite novu reč ili osetite miris kiše, to je zapravo orkestar milijardi neurona koji sviraju savršeno usklađenu simfoniju. Ukupan broj veza (sinapsi) u mozgu se procenjuje na nekoliko stotina biliona – više nego što ima zvezda u nekoliko stotina galaksija!

Ovaj grad ima i svoje glavne četvrti, odnosno regione, od kojih svaka ima svoju specijalnost:

• Veliki mozak (Cerebrum): Ovo je najveći i najpoznatiji, naborani deo mozga, sedište naše inteligencije, ličnosti, jezika i svesti. Podeljen je na dve hemisfere – levu i desnu. Iako popularna kultura voli da nas deli na “levomozgaše” (logičare) i “desnomozgaše” (kreativce), istina je da obe strane neprestano sarađuju. Leva hemisfera se više bavi jezikom i analitikom, dok je desna zadužena za prostornu svest i prepoznavanje lica, ali one su povezane masivnim “mostom” (corpus callosum) i rade kao tim.
• Mali mozak (Cerebellum): Smešten u dnu lobanje, ovaj “mali mozak” je zapravo veliki majstor za koordinaciju, ravnotežu i preciznost pokreta. Svaki put kada vozite bicikl, kucate poruku bez gledanja u telefon ili hvatate loptu, zahvalite se svom malom mozgu. On radi automatski, omogućavajući nam da se ne saplićemo o sopstvene noge.
• Moždano stablo (Truncus cerebri): Ovo je najstariji i najosnovniji deo mozga, koji nas povezuje sa kičmenom moždinom. Moždano stablo je naš “automatski pilot”. Ono kontroliše vitalne funkcije bez kojih ne bismo preživeli ni nekoliko sekundi: disanje, rad srca, krvni pritisak i spavanje. Dok vi čitate ovaj tekst, vaše moždano stablo se stara da sve u telu radi kako treba.
• Limbički sistem: Duboko unutar mozga nalazi se naš emocionalni centar. Ključni igrači ovde su amigdala, naš unutrašnji alarmni sistem koji reaguje na opasnost i strah, i hipokampus, moćni arhivar zadužen za stvaranje i skladištenje sećanja. Sećate li se svog prvog poljupca? To je zato što je hipokampus odlučio da je taj događaj, obojen snažnom emocijom, vredan čuvanja.

Magija neuroplastičnosti: Mozak koji menja sebe

Decenijama se verovalo da je mozak odrasle osobe statičan – da se broj neurona i veza ne može menjati. Danas znamo da je to jedna od najvećih zabluda. Mozak poseduje neverovatnu sposobnost koja se zove neuroplastičnost.

To znači da se naš mozak fizički menja i preoblikuje tokom čitavog života, kao odgovor na naša iskustva, učenje i okruženje.

Zamislimo ponovo mozak kao grad. Putevi (neuronske veze) koji se često koriste postaju široki, brzi autoputevi. Informacije njima putuju brzo i efikasno. S druge strane, putevi koji se retko koriste postaju zarasli i zapušteni, i na kraju mogu i nestati.

Šta ovo znači u praksi?

• Učenje: Svaki put kada učite novi jezik, svirate instrument ili savladavate novu veštinu, vi bukvalno gradite nove puteve i jačate postojeće u svom mozgu. Muzičari, na primer, imaju znatno veće regione mozga zadužene za sluh i finu motoriku prstiju.
• Oporavak: Neuroplastičnost je razlog zašto se ljudi mogu oporaviti od moždanog udara. Neoštećeni delovi mozga mogu preuzeti funkcije oštećenih delova, stvarajući nove “obilaznice”.
• Navike (dobre i loše): Stvaranje navike je, u suštini, utabavanje neuronskog puta. Što više ponavljate neku radnju, taj put postaje automatskiji. Zato je teško osloboditi se loših navika – mozak je navikao da koristi taj “autoput”. Ali, istom logikom, možemo svesno graditi nove, pozitivne puteve.

Velike misterije i budućnost

Iako smo otkrili mnogo, univerzum u našim glavama ostaje prepun misterija. Nekoliko najvećih pitanja koja i dalje muče neuronaučnike su:

• Svest: Kako tačno fizička materija – neuroni, sinapse, hemijski signali – stvara subjektivni doživljaj postojanja? Kako nastaje osećaj “ja”? Ovo je takozvani “teški problem svesti” i verovatno najveća zagonetka u nauci.
• Sećanje: Znamo da je hipokampus ključan, ali kako se tačno sećanja kodiraju i skladište? Zašto neka blede, dok druga ostaju živa decenijama? I zašto nam se ponekad čini da su nam “na vrh jezika”?
• Snovi: Zašto sanjamo? Da li je to način da mozak “sredi fajlove” od prethodnog dana, vežba za opasne situacije ili nešto treće?

Budućnost istraživanja mozga je uzbudljivija od bilo kog naučnofantastičnog filma. Tehnologije poput interfejsa mozak-računar (BCI) već omogućavaju paralizovanim ljudima da kontrolišu robotske ruke snagom misli. U budućnosti, možda ćemo moći da lečimo Alchajmerovu bolest, depresiju ili anksioznost sa neviđenom preciznošću, pa čak i da proširimo svoje kognitivne sposobnosti.

Vaš lični univerzum

Na kraju, najvažnija poruka je ova: vi niste samo pasivni vlasnik najsofisticiranijeg organa u poznatom svemiru. Vi JESTE taj organ. Svaka vaša misao, svaki san, svaka nada i svaki strah je ples milijardi neurona u tišini vaše lobanje.

Razumevanje osnova njegovog rada daje nam moć. Moć da učimo efikasnije, da gradimo bolje navike, da budemo saosećajniji prema sebi i drugima i da sa čuđenjem posmatramo neverovatnu mašineriju koja nam omogućava da doživimo svet.

Istraživanje tog unutrašnjeg kosmosa je najuzbudljivija avantura od svih. I ona počinje sada.