Odvikavanje od pelena predstavlja veliku prekretnicu u razvoju svakog deteta, ali i značajan izazov za roditelje. Nestrpljivo čekanje da se mališan oslobodi pelena ponekad može stvoriti pritisak, ali ključ uspeha leži u prepoznavanju pravog trenutka kada je dete zaista spremno za ovaj korak. Proces ne treba forsirati, već mu prići strpljivo i sa razumevanjem.

Kada dete “šalje” signale spremnosti?

Ne postoji univerzalna starost kada bi svako dete trebalo da prestane da nosi pelene. Svaki mališan je individua za sebe i razvija se sopstvenim tempom. Ipak, postoje jasni pokazatelji koji vam mogu reći da je vaše dete spremno da krene u avanturu zvanu noša ili toalet. Obratite pažnju na sledeće:

• Pokazuju interesovanje: Dete primećuje kada vi ili drugi članovi porodice idete u toalet, postavlja pitanja, želi da vas oponaša. Može pokazivati interesovanje za nošu ili adapter za WC šolju.
• Svesni su svojih fizioloških potreba: Dete vam može staviti do znanja (rečima, gestom, izrazom lica) pre ili u toku mokrenja ili stolice u pelenu. Ovo je jasan znak da počinje da oseća i prepoznaje signale svog tela.
• Pelena ostaje suva duži period: Ako primetite da pelena vašeg deteta ostaje suva po nekoliko sati u toku dana, to znači da mu bešika jača i da je u stanju duže da zadrži mokraću. Suva pelena nakon popodnevnog spavanja takođe je dobar znak.
• Pokazuju želju za nezavisnošću: Dete želi samo da se svlači i oblači (makar pokušava), odbija da nosi mokru ili prljavu pelenu, želi da ima “veliki” veš kao mama i tata.
• Mogu da sede mirno: Sposobnost deteta da sedi mirno na jednom mestu (na primer, dok čita slikovnicu) barem nekoliko minuta olakšaće sedenje na noši.
• Razumeju jednostavne instrukcije: Ako dete razume i može da prati jednostavne naloge poput “donesi loptu” ili “stavi igračku na mesto”, verovatno će razumeti i instrukciju da sedne na nošu.
• Sami skidaju pelenu: Neka deca sama počnu da skidaju pelenu kada osete da je puna, čime jasno stavljaju do znanja da im smeta.

Najbolje je da počnete sa odvikavanjem kada primetite kombinaciju nekoliko ovih znakova.

Kako pomoći detetu da prihvati nošu (ili WC šolju)?

Kada prepoznate da je dete spremno, važno je da se pripremite i vi. Strpljenje, pozitivna atmosfera i doslednost su vaši najbolji saveznici.

1. Nabavite opremu: Kupite nošu ili adapter za WC šolju. Neka dete učestvuje u izboru boje ili oblika kako bi se osećalo uključenim. Držite nošu na vidljivom i lako dostupnom mestu u kupatilu ili na mestu gde dete najviše boravi tokom dana.
2. Upoznajte dete sa nošom/toaletom: Dozvolite detetu da sedi na noši obučeno, dok se igra. Objasnite čemu služi na jednostavan način, koristeći reči koje dete razume (“ovde piški/kaki”, “kao mama/tata ide na ve-ce”). Možete staviti omiljenu lutku ili medu na nošu i “pokazati” detetu kako se to radi.
3. Uspostavite rutinu: Odvedite dete na nošu u redovnim intervalima, na primer, čim se probudi, pre i posle jela, pre spavanja i pre izlaska napolje. Neka sedi kratko, par minuta. Ako uspe, pohvalite ga. Ako ne, recite “nema veze, probaćemo sledeći put” i skinite ga bez pritiska.
4. Pozitivno podsticajno okruženje: Slavite svaki uspeh, ma koliko mali bio! Aplauz, vesele reči (“Bravo, piškio/kakio si!”), nalepnice, ili male nagrade (poput omiljene voćkice) mogu biti sjajan podsticaj. Nikada ne kažnjavajte dete niti ga kritikujte zbog nezgoda. To može stvoriti otpor i strah.
5. Obucite ga prikladno: Tokom procesa odvikavanja, oblačite dete u odeću koju lako može samo da skine (elastične pantalonice, suknjice). Ovo mu daje osećaj kontrole i nezavisnosti.
6. Pripremite se na nezgode: Nesreće će se dešavati, i to je sasvim normalno. Važno je da ostanete smireni. Jednostavno počistite, presvucite dete i recite: “Nema veze, sledeći put ćeš pokušati na noši/ve-ce šolji”. Ne dramite i ne ljutite se.
7. Tečnost i ishrana: Pobrinite se da dete unosi dovoljno tečnosti tokom dana, jer će to stvoriti više prilika za vežbanje odlaska na nošu. Pravilna ishrana bogata vlaknima sprečiće zatvor, koji može otežati kakenje na noši i stvoriti averziju kod deteta.
8. Noćno odvikavanje dolazi kasnije: Fokusirajte se prvo na dnevno odvikavanje. Noćna kontrola bešike razvija se kasnije i obično zahteva više vremena i zrelosti. Ne brinite ako dete i dalje nosi pelene noću dugo nakon što prestane da ih koristi danju.
9. Budite strpljivi i dosledni: Ovo je proces koji zahteva vreme. Nekoj deci treba par dana, nekima par meseci. Najvažnije je da budete dosledni u rutini i pozitivnom pristupu. Prekidanje procesa na neko vreme i ponovno započinjanje može biti zbunjujuće za dete.
10. Nemojte porediti svoje dete sa drugom decom: Svako dete je drugačije. Pritisak okoline ili poređenje sa vršnjacima može samo stvoriti nepotreban stres. Fokusirajte se na potrebe i tempo svog deteta.

Potencijalni izazovi i kako ih prevazići:

• Odbijanje sedenja na noši: Ako dete kategorički odbija, ne forsirajte. Napravite pauzu od nekoliko nedelja ili mesec dana i pokušajte ponovo kada primetite nove znakove spremnosti.
• Zadržavanje stolice: Neka deca se plaše kakenja na noši ili WC šolji. Ovo može biti povezano sa bolnim iskustvima (zatvor) ili strahom od nepoznatog. Budite posebno strpljivi, ponudite nagrade, čitajte priče o kakenju i budite uz dete dok sedi na noši. Ponekad pomaže i da sedi na noši sa pelenom, pa da se pelena skloni u toku kakenja.
• Regresija: Dete koje je već uspešno koristilo nošu odjednom počne ponovo da piški ili kaki u veš. Ovo se često dešava usled nekih promena u životu deteta (rođenje brata/sestre, polazak u vrtić, bolest, stres). Vratite se korak unazad, budite podrška i strpljivi, i ne kritikujte dete. Regresija je obično privremena.

Uspešno odvikavanje od pelena je zajednički trud roditelja i deteta. Ključ je u prepoznavanju spremnosti mališana, strpljenju, pozitivnom pristupu i stvaranju opuštene atmosfere. Uživajte u ovoj fazi odrastanja, jer uskoro će pelene postati prošlost!