Kada se pomenu japanske tetovaže, prva asocijacija je često slika moćnog zmaja koji se uvija preko leđa ili šarana koji prkosi vodenim strujama duž cele ruke. Za razliku od zapadnjačkog stila, gde su tetovaže često pojedinačni, nepovezani komadi, tradicionalne japanske tetovaže, poznate kao Irezumi (入れ墨) ili Horimono (彫り物), predstavljaju grandiozno umetničko delo koje prekriva velike delove, pa čak i celo telo, u jednoj kohezivnoj kompoziciji.

Ovo nije slučajan estetski izbor. Razlozi zbog kojih se Japanci odlučuju za ovakve „telesne kostime“ (eng. bodysuit) duboko su ukorenjeni u istoriji, kulturi, duhovnosti i socijalnom buntu. Da bismo razumeli „zašto“, moramo zaroniti u fascinantni svet Irezumija, daleko izvan stereotipa o Jakuzama.

1. Istorijski koreni: Od kazne do ponosnog obeležja

Paradoksalno, preteča moderne umetnosti tetoviranja u Japanu bila je kazna.

• Objašnjenje: Tokom Edo perioda (1603-1868), vlasti su kriminalce obeležavale kaznenim tetovažama (bokkei ili irezumi-kei), najčešće na vidljivim mestima poput lica ili ruku. Ovi žigovi srama su osobu trajno izopštavali iz društva. Kao odgovor na ovo, niže klase – vatrogasci, radnici, kockari i sitni kriminalci – počele su da prekrivaju kaznene tetovaže, ali i da tetoviraju ostatak tela raskošnim, dekorativnim motivima.
• Primer: Vatrogasci (hikeshi), koji su smatrani herojima radničke klase, tetovirali su velika mitska bića povezana sa vodom, poput zmajeva i koi šarana, kao duhovnu zaštitu od vatre. Njihove tetovaže, koje su prekrivale cela leđa i ruke, bile su znak hrabrosti, statusa i prkosa prema vlastima. Tetovaža je postala simbol bunta i slobode.

2. Uticaj Ukiyo-e umetnosti: Heroji sa drvoreza na koži

Umetnički stil Irezumija nije nastao iz vakuuma. On je direktno inspirisan ukiyo-e (浮世絵), popularnim drvorezima iz Edo perioda.

• Objašnjenje: Umetnici poput Hokusaija i Utagave Kunijošija stvarali su drvoreze sa scenama iz mitologije, legendi i istorije. Posebno popularna bila je serija „108 heroja Suikodena“, koja je prikazivala hrabre odmetnike čija su tela bila prekrivena tetovažama. Običan narod je, gledajući ove heroje, poželeo da i sam nosi takve simbole snage i časti.
• Primer: Čuveni drvorez koji prikazuje heroja kako se bori sa džinovskim koi šaranom postao je direktan predložak za tetovažu koja simbolizuje istrajnost i hrabrost. Scene borbe samuraja, demona i mitskih zveri prenete su sa papira na kožu, pretvarajući ljudsko telo u živo platno.

3. Filozofija kompozicije: Telo kao jedinstveno platno

Fundamentalna razlika između Irezumija i drugih stilova je u shvatanju tela.

• Objašnjenje: Irezumi nije kolekcija manjih tetovaža. To je jedna, jedinstvena kompozicija koja se planira od samog početka da prekrije ceo deo tela (leđa, cela ruka – „rukav“, ili ceo „kostim“). Umetnik (horishi) pažljivo dizajnira tetovažu tako da prati linije mišića i prirodne obline tela, stvarajući dinamičan i fluidan izgled. Pozadina (talasi, oblaci, vetar) je ključna jer povezuje sve glavne motive u celinu.
• Primer: Osoba koja želi „rukav“ neće prvo uraditi jedan motiv na ramenu, pa drugi na podlaktici. Ona će sa svojim horishi majstorom isplanirati ceo rukav, sa glavnim motivom (npr. tigar) i pozadinom (bambusova šuma i vetar) koja sve povezuje u harmoničnu priču.

4. Duboka simbolika: Nošenje svoje priče i zaštite na koži

Svaki element u Irezumiju ima specifično i slojevito značenje. Tetovaža nije samo ukras, već lična izjava, amajlija i duhovni oklop.

• Objašnjenje: Odabirom određenih motiva, nosilac veruje da preuzima njihove karakteristike i moći. To je način da se ispriča priča o sopstvenom životu, težnjama i karakteru.
• Primeri najčešćih motiva i njihovog značenja:
  • Zmaj (Ryu 龍): Apsolutni vladar neba i vode. Simbol mudrosti, snage, bogatstva i dobrote. Zmaj nije zao, već je sila prirode i zaštitnik čovečanstva.
  • Koi Šaran (Koi 鯉): Najpoznatiji simbol istrajnosti, hrabrosti i uspeha. Zasnovan na legendi o koi šaranu koji, ako uspe da se popne uz vodopade Žute reke, biva nagrađen od bogova i pretvara se u zmaja.
  • Tigar (Tora 虎): Simbol snage, hrabrosti i dugog života. Veruje se da štiti od zlih duhova, bolesti i nesreće.
  • Feniks (Hou-ou 鳳凰): Japanska verzija feniksa simbolizuje vernost, pravdu, ponovno rođenje i trijumf.
  • Cvetovi:
    • Trešnjin cvet (Sakura 桜): Lepota i prolaznost života. Podseća na samurajski kodeks – živeti život punim plućima i suočiti se sa smrću bez straha.
    • Božur (Botan 牡丹): Smatra se „kraljem cveća“. Simbol je bogatstva, časti i muževnosti.
    • Hrizantema (Kiku 菊): Povezana sa carskom porodicom. Simbol je savršenstva, dugovečnosti i sreće.

5. Kontroverza: Veza sa jakuzama i tabu u modernom Japanu

Neizbežna je asocijacija Irezumija sa Jakuzama, japanskom mafijom.

• Objašnjenje: Jakuze su preuzele Irezumi kao dokaz lojalnosti klanu, ali pre svega kao test izdržljivosti. Tradicionalno tetoviranje tehnikom tebori (ručno ubadanje iglama) je izuzetno bolno i dugotrajno. Prekrivanje tela tetovažama bio je dokaz da član može da izdrži bol i da je zauvek posvećen klanu. Međutim, velika većina ljudi sa Irezumijem danas nema nikakve veze sa Jakuzama.
• Posledica: Upravo zbog ove veze, tetovaže su i danas u Japanu veliki tabu. Osobama sa vidljivim tetovažama često je zabranjen ulaz u javna kupatila (onsen), bazene, teretane, pa čak i na neke plaže. Mnoge kompanije ne zapošljavaju ljude sa tetovažama. Ironično, umetnost koja je nastala kao bunt protiv društvenog žigosanja, postala je razlog za novo žigosanje.

Zaključak:

Japanci se odlučuju za tetovaže koje prekrivaju celo telo ne iz puke estetike, već kao rezultat složene interakcije istorijskog bunta, duboke lične filozofije i duhovnosti. Irezumi je vizuelni dnevnik, oklop i umetničko delo u jednom. To je doživotna posvećenost priči ispisanoj na sopstvenoj koži – priči o hrabrosti, istrajnosti i ličnom putu, koja se ponosno nosi ispod odeće, skrivena od pogleda društva koje je još uvek ne razume u potpunosti.