Iako genetika igra ulogu, ishrana je značajan faktor u razvoju insulinske rezistencije. Određena hrana, naročito ona bogata rafinisanim ugljenim hidratima, nezdravim mastima i dodanim šećerima, može pogoršati ovo stanje. Ovde ćemo istražiti neke od glavnih krivaca koji doprinose insulinskoj rezistenciji.
Hrana koja može izazvati insulinsku rezistenciju:
Rafinisani ugljeni hidrati
Rafinisani ugljeni hidrati su prerađeni kako bi se uklonila vlakna i hranljive materije, ostavljajući za sobom proizvod koji može brzo da poveća nivo šećera u krvi. Beli hleb, beli pirinač i peciva su uobičajeni primeri. Ova hrana izaziva brzo povećanje nivoa glukoze, što podstiče pankreas da oslobodi više insulina. Vremenom, ovaj konstantan zahtev za insulinom može dovesti do insulinske rezistencije. Biranje integralnih žitarica umesto rafinisanih žitarica može pomoći da se ublaži ovaj rizik pružajući vlakna koja usporavaju apsorpciju glukoze.
Slatki napici i hrana
Slatki napici, kao što su gazirani sokovi, energetski napici, pa čak i određeni voćni sokovi, puni su dodanih šećera. Ova pića pružaju koncentrisan izvor glukoze koji može preopteretiti insulinski odgovor tela. Slično, slatkiši i bombone, koji su bogati fruktozom, takođe mogu doprineti insulinskoj rezistenciji. Fruktoza se metaboliše drugačije od glukoze i može dovesti do povećanog nakupljanja masti u jetri, pogoršavajući insulinsku rezistenciju. Smanjenje unosa slatkih napitaka i biranje vode, nezaslađenih čajeva ili celih plodova može značajno smanjiti rizik.
Prerađeno i crveno meso
Konzumacija prerađenog mesa poput kobasica, slanine i viršli, kao i crvenog mesa poput govedine i svinjetine, povezana je sa insulinskom rezistencijom. Ovo meso često sadrži visoke nivoe zasićenih masti, koje mogu doprineti upalama i oštetiti funkciju insulina. Pored toga, prerađeno meso često sadrži nitrate i druge konzervanse, koji mogu imati štetne efekte na metaboličko zdravlje. Zamena ovog mesa sa nemasnim izvorima proteina, kao što su piletina, riba ili biljni proteini, može biti korisna.
Trans masti i nezdrava ulja
Trans masti, koje se često nalaze u margarinu, pekarskim proizvodima i mnogim prženim jelima, su ozloglašene zbog negativnog uticaja na zdravlje. Ove masti mogu povećati upale i poremetiti insulinsko signaliziranje. Čak i male količine trans masti u ishrani mogu doprineti razvoju insulinske rezistencije. Nezdrava ulja, kao što su ona bogata omega-6 masnim kiselinama (npr. kukuruzno ulje, sojino ulje), takođe mogu podstaći upale kada se konzumiraju u prekomernim količinama. Biranje zdravijih masti, kao što su one koje se nalaze u maslinovom ulju, avokadu i orašastim plodovima, je bolja opcija.
Visoko-kalorična brza hrana
Brza hrana je često kombinacija najgorih prehrambenih prestupnika: bogata je rafinisanim ugljenim hidratima, nezdravim mastima i dodatkom šećera. Na primer, tipičan obrok brze hrane može uključivati burger sa belim hlebom, pomfrit i slatki napitak. Pomfrit, naročito, značajno doprinosi insulinskoj rezistenciji. Pravi se od skrobnog krompira i prži u uljima sa visokim sadržajem nezdravih masti, što dovodi do brzog skoka šećera u krvi i visokog zahteva za insulinom. Vremenom, redovna konzumacija takve hrane može poremetiti osetljivost na insulin.
Punomasni mlečni proizvodi
Iako mlečni proizvodi mogu biti deo zdrave ishrane, punomasni mlečni proizvodi poput punomasnog sira, pavlake i maslaca mogu doprineti insulinskoj rezistenciji kada se konzumiraju u velikim količinama. Ovi proizvodi su bogati zasićenim mastima, koje mogu podstaći upale i ometati insulinsko signaliziranje. Biranje niskomasnih ili nemasnih mlečnih opcija može pomoći u smanjenju ovog rizika.
Pridružite se našoj Viber grupi!
