Naučnici su otkrili novi izvor opasnog zagađenja ‘večitih hemikalija’: punjive litijum-jonske baterije koje se nalaze u većini električnih vozila.
Neke tehnologije litijum-jonskih baterija koriste klasu PFAS hemikalija, ili per- i polifluoroalkilnih supstanci, koje pomažu u smanjenju zapaljivosti baterija i u provodljivosti električnosti.
Naučnici su pronašli visoke nivoe ovih PFAS u uzorcima vazduha, vode, snega, tla i sedimenata u blizini fabrika koje proizvode te hemikalije u SAD-u, Belgiji i Francuskoj, prema recenziranom istraživanju objavljenom u časopisu Nature Communications.
PFAS se nazivaju ‘večitima hemikalijama’ jer se brzo akumuliraju u životnoj sredini, ljudima i životinjama i ne razgrađuju se hiljadama godina. Povezani su sa brojnim zdravstvenim stanjima, uključujući oštećenje jetre, visok nivo holesterola, nisku porođajnu težinu i hroničnu bolest bubrega.
Ovi nalazi naglašavaju kako je prelazak na čistije automobile i obnovljive izvore energije ključan za rešavanje klimatske krize, ali nosi sa sobom i skup kompromisa koji još uvek izlazi na videlo i nije dovoljno proučen.
Dok su uticaji na životnu sredinu i zdravlje rudarstva litijuma i drugih minerala korišćenih u baterijama, solarnim panelima, vetrogeneratorima i drugim tehnologijama dobro dokumentovani, tek sada istraživači otkrivaju litijum-jonske baterije kao izvor PFAS zagađenja.
Smanjenje emisije [ugljen-dioksida] uz inovacije poput električnih automobila je ključno, ali ne bi trebalo da dolazi sa nuspojavom povećanja zagađenja PFAS,“ rekla je Jennifer Guelfo, vanredna profesorka za zaštitu životne sredine na Univerzitetu Texas Tech i koautorka studije, u saopštenju.
Ovo je pitanje globalne zabrinutosti jer se litijum-jonske baterije koriste širom sveta, navodi studija. Ista klasa PFAS nedavno je otkrivena u niskim nivoima u vodi u Evropi i Kini, ali izvor zagađenja nije bio jasan.
Specifična klasa PFAS koju je tim Guelfo pronašao zove se bis-perfluoroalkil sulfonimidi, ili bis-FASIs. Naučnici su testirali više od desetak litijum-jonskih baterija korišćenih u EV-ima i potrošačkoj elektronici poput laptopova, i pronašli bis-FASIs u različitim koncentracijama.
Teško je proceniti koliko su hemikalije rasprostranjene u specifičnim litijum-jonskim baterijama jer još uvek nema dovoljno istraživanja, rekao je Lee Ferguson, vanredni profesor zaštite životne sredine na Univerzitetu Duke i koautor studije.
Guelfo je rekla da je bis-FASIs uporediv s ‘starijim poznatim’ hemikalijama poput PFOA, delimično zato što je izuzetno teško degradirati ih, a studije pokazuju da hemikalije menjaju ponašanje vodenih organizama čak i u niskim koncentracijama. PFOA je povučen iz proizvodnje u SAD-u, ali i dalje zagađuje vodu za piće.
Ova studija je prva ‘od kolijevke do groba’ procena uticaja bis-FASI upotrebe u litijum-jonskim baterijama na životnu sredinu. Uticaji bis-FASIs na ljude još nisu proučavani.
Naučnici su otkrili bis-FASIs hemikalije u nivoima u delovima na milijardu – mnogo višim od granica koje je Agencija za zaštitu životne sredine postavila za PFAS u vodi za piće u aprilu. Strategije za uklanjanje PFAS iz vode za piće mogu takođe ukloniti bis-FASIs, navodi studija, što bi trebalo da postane šire prihvaćeno zbog regulativa EPA. Međutim, proizvođači hemikalija i neke komunalne vodovodne službe su osporili agenciju na sudu.
Postoje i drugi putevi izloženosti bis-FASIs. Podaci o emisijama u vazduhu sugerišu da hemikalije mogu putovati do područja daleko od mesta proizvodnje. Takođe mogu curiti u životnu sredinu iz deponija, gde većina litijum-jonskih baterija završi.
Studija navodi da je samo oko 5 procenata litijum-jonskih baterija reciklirano, a do 2040. godine moglo bi biti oko 8 miliona tona otpada od litijum-jonskih baterija.
Guelfo je rekla da naučnici, inženjeri, proizvođači i donosioci odluka treba da razviju tehnologije baterija i rešenja za reciklažu koja ne pogoršavaju zagađenje PFAS.
„Moramo pažljivo da procenjujemo ove hemikalije koje se koriste u infrastrukturi održive energije,“ rekla je Guelfo. „Trebalo bi da ih procenjujemo sada pre nego što postane širi problem. Imamo priliku da zaista maksimizujemo ideju održivosti.“
Kompanije uključujući 3M, Solvay i Arkema ili poseduju patente za bis-FASIs ili oglašavaju njegovu proizvodnju ili upotrebu, navodi studija. Naučnici su fokusirali svoje istraživanje na oblasti blizu fabrika ovih kompanija u Minesoti, Kentakiju, Antverpenu u Belgiji i Salindresu u Francuskoj.
3M je proizvodio PFAS decenijama i prošle godine je pristao na nagodbu u iznosu od 10 milijardi dolara sa američkim gradovima i opštinama zbog njihovih tvrdnji da je kompanija kontaminirala vodu za piće hemikalijama koje se ne razlažu. 3M je izjavila da će prestati sa svim proizvodnjama PFAS do kraja 2025. godine.
Nagodba ove kompanije usledila je nakon još jedne nagodbe između Chemours-a, DuPont-a i Corteva-e, koji su pristali da plate 1,19 milijardi dolara kako bi pomogli u rešavanju hiljada tužbi.
