Postoje periodi u životu kada se osećamo kao da smo izgubljeni u lavirintu. Skupljamo delove slagalice, ali nijedan ne odgovara drugom. Trudimo se, donosimo odluke, idemo napred, ali sve deluje haotično, nepovezano i nasumično. Pogledamo iza sebe i vidimo samo niz neuspelih pokušaja, neočekivanih skretanja, bolnih rastanaka i poslova koji nikuda nisu vodili. U takvim trenucima, lako je potonuti u očaj i zapitati se: „Ima li sve ovo ikakvog smisla?“

Odgovor je, gotovo uvek, potvrdan. Ali taj smisao retko kada možemo da vidimo dok smo usred oluje. Prava lepota i logika našeg životnog puta često postaju vidljivi tek kada se sa dovoljno velike distance osvrnemo unazad.

Tada shvatimo da naš život nije haotična gomila događaja, već predivan i kompleksan mozaik. Svaki delić, svaka boja, svaka naizgled polomljena pločica, ima svoje tačno određeno mesto.

Povezivanje tačaka unazad

Čuveni Stiv Džobs je u jednom od svojih najpoznatijih govora rekao: „Ne možete povezati tačke gledajući unapred; možete ih povezati jedino gledajući unazad.“ Ovo je jedna od najdubljih istina o ljudskom iskustvu.

• Onaj bolan raskid vas je možda naučio o sopstvenoj snazi i o tome šta zaista želite od partnera, pripremajući vas za osobu koja je tek trebalo da uđe u vaš život.
• Posao koji ste mrzeli i na kraju napustili, možda vas je opremio veštinom koja vam je danas ključna za uspeh u poslu koji volite.
• Period finansijske nesigurnosti vas je možda naučio da budete kreativniji, snalažljiviji i da cenite nematerijalne stvari.
• Putovanje na koje ste otišli bez jasnog plana, možda vas je povezalo sa ljudima koji su vam postali doživotni prijatelji ili poslovni partneri.

Nijedno iskustvo, ma koliko delovalo besmisleno u datom trenutku, nije protraćeno. Svako od njih je nit utkana u tapiseriju vašeg života. Problem je što, dok se tapiserija tka, mi vidimo samo njeno naličje – haotično isprepletane konce, čvorove i zbrku. Tek kada je okrenemo, vidimo veličanstvenu sliku koju su ti konci stvorili.

Umetnost poverenja u proces

Kako onda preživeti periode kada se osećamo izgubljeno i kada logika izmiče? Odgovor leži u poverenju. Ne u slepom optimizmu, već u dubokom, unutrašnjem uverenju da se stvari dešavaju za nas, a ne protiv nas.

1. Prihvatite „sadašnji trenutak“: Umesto da se borite protiv onoga gde ste sada, prihvatite to kao neophodnu stanicu na vašem putovanju. Anksioznost često dolazi iz pokušaja da kontrolišemo budućnost koju ne možemo da vidimo. Mir dolazi iz prihvatanja sadašnjosti.
2. Fokusirajte se na sledeći korak: Ne morate da vidite ceo put ispred sebe. Niko od nas to ne može. Dovoljno je da vidite i napravite samo sledeći, ispravan korak. Upalite svetla samo onoliko koliko vam je potrebno da vidite put ispred sebe, ne morate da osvetlite celu destinaciju.
3. Skupljajte lekcije, a ne žaljenje: Svako iskustvo, dobro ili loše, nosi sa sobom lekciju. Umesto da se pitate „Zašto se ovo meni desilo?“, zapitajte se „Čemu me je ovo naučilo?“. Promenom pitanja, menjate ulogu iz žrtve u ulogu učenika.

Vaša priča se piše

Vaš život je priča koja se piše u realnom vremenu. Ponekad su poglavlja puna neizvesnosti, ponekad su tužna, a ponekad deluju kao da nemaju nikakve veze sa glavnom radnjom. Ali dobar pisac zna da su upravo ta poglavlja ključna za razvoj lika i za veliku, smislenu završnicu.

Zato, ako se trenutno osećate kao da su delovi vašeg života razbacani svuda unaokolo, udahnite duboko. Verujte da nevidljive ruke univerzuma, sudbine ili vaše sopstvene intuicije pažljivo slažu svaki deo na svoje mesto. Možda to sada ne vidite, ali jednog dana ćete se osvrnuti, nasmešiti i shvatiti.

Sve je tačno onako kako treba da bude. Sve se slaže.