Postoji mnogo sigurnih i holističkih tretmana za smanjenje stresa i anksioznosti, od tehnika uma i tela do duhovnosti, zdrave ishrane i konzumiranja umirujućih čajeva. Dok neki od ovih lekovitih metoda mogu odmah početi da pomažu, drugi mogu zahtevati neko dodatno vreme da bi se smanjili simptomi anksioznosti.

Samosvest je ključna

Neki nivo anksioznosti je normalan i to nije uvek loša stvar. Anksioznost može da vas učini svesnim opasnosti, pomaže vam da ostanete organizovani i da budete spremni da se suočite s rizicima. Međutim, kada anksioznost postane svakodnevna borba i počne da utiče na vaš svakodnevni život, vreme je da se suočite s tim problemom pre nego što postane gore i preraste u ozbiljan mentalni poremećaj. Ako se ne kontroliše na vreme, anksioznost može značajno uticati na ukupan kvalitet vašeg života. Nastavite s čitanjem da biste saznali više o sigurnim i holističkim tretmanima za smanjenje stresa i anksioznosti.

1) Istegnite se, vežbajte i ostanite aktivni

Redovna fizička aktivnost je dobra za vaše fizičko, ali i emocionalno i mentalno zdravlje. Prema istraživanju Harvarda, kretanje tela smanjuje napetost i zategnutost mišića u telu. Kada se vaše telo opusti, osećate se bolje i manje anksiozno. Redovno vežbanje pomaže vam da preusmerite pažnju s onoga što vas čini anksioznim. Evo nekih joga položaja koje možete probati kod kuće da biste se opustili. Takođe, možete pokušati s jogom kao terapijom za olakšanje anksioznosti.

Vežbe opuštanja poput progresivnog opuštanja mišića i vođene meditacije takođe su odličan način da se opustite i oslobodite napetost u telu. Probajte ovu vežbu kod kuće: Lezite u udoban položaj i polako počnite stezati i opuštati svaku grupu mišića, počevši od prstiju na nogama pa sve do ramena, vilice i lica.

2) Prestanite s alkoholom, kofeinom i pušenjem

Konzumiranje alkohola kada ste nervozni može na kratko utišati osećaj anksioznosti. Međutim, alkohol je dokazano privremeno rešenje, a ne trajno rešenje. Nakon što alkohol prestane delovati, anksioznost se vraća još jača.

Pušači često posežu za cigaretom tokom anksioznih i stresnih trenutaka. Slično kao kod konzumiranja alkohola, želja za cigaretom kada ste pod stresom samo je privremeno rešenje koje vremenom može pogoršati anksioznost. Nikotin stiže do mozga za otprilike deset sekundi i stvara trenutni osećaj opuštanja putem oslobađanja hemikalije dopamina. Vremenom, pušenje podstiče vaš mozak da prestane proizvoditi dopamin, što vas navodi na još više pušenja. Umesto da se oslanjate na privremena rešenja za stres i anksioznost, koja u mnogim slučajevima pogoršavaju situaciju, postoje sigurnije alternative koje se bave korenom problema.

Dalja istraživanja sugerišu da kofein može povećati budnost, pažnju i kognitivne funkcije, ali da prekomerno konzumiranje kofeina može povećati anksioznost, posebno kod osoba koje pate od paničnih i socijalnih anksioznih poremećaja.

3) Dovoljno spavajte

Nesanica je uobičajen simptom anksioznosti, a dublji san može pomoći u smanjenju simptoma. Prema istraživanju objavljenom na Medical News Today, novo istraživanje jača i kvantifikuje ovaj uzročno-posledični odnos i pokazuje da neprospavana noć može povećati anksioznost za do 30%.

Sledeće dobre navike mogu biti vrlo korisne u smanjenju anksioznosti:

• Ograničite upotrebu uređaja s plavom svetlošću u poslednjem satu pre spavanja, poput mobilnih telefona i računara.
• Izbegavajte bilo kakve napitke s kofeinom posle 14 ili 15 časova.
• Održavajte krevet urednim i čistim.
• Pratite prirodni cirkadijalni ritam svog tela.
• Dopustite da u vašoj sobi cirkuliše svež vazduh.
• Nosite udobnu pidžamu od organskog pamuka
• Vodite dnevnik zahvalnosti ili izgovorite molitve pre spavanja.
• Uzmite suplement magnezijuma 30 minuta pre spavanja ili se okupajte u kupki s magnezijumom.