Kardiovaskularne bolesti predstavljaju globalni zdravstveni problem, a začepljenje arterija, odnosno ateroskleroza, je tihi neprijatelj koji se razvija godinama bez jasnih simptoma. Ipak, telo često šalje suptilne signale koje mnogi pogrešno tumače ili jednostavno ignorišu, pripisujući ih starenju ili umoru. Upravo jedan takav, naizgled bezazlen simptom, može biti ključan pokazatelj ozbiljnog problema: bol u nogama koji se javlja tokom hodanja, a nestaje pri mirovanju.

Reč je o fenomenu poznatom kao intermitentna klaudikacija, koji je glavni znak periferne arterijske bolesti (PAB), a koji se često naziva i „bolest gledanja izloga“, jer primorava osobu da zastajkuje tokom hoda.

Šta je klaudikacija i zašto je opasna?

Klaudikacija se manifestuje kao bol, grč ili osećaj težine i umora u mišićima donjih ekstremiteta (najčešće u listovima, butinama, ređe u stopalima ili kukovima) koji se dosledno javlja nakon određene pređene distance ili intenziteta aktivnosti (brži hod, uzbrdica).

Mehanizam nastanka: Periferna arterijska bolest nastaje usled nakupljanja masnih naslaga (plaka) na unutrašnjim zidovima arterija, procesom koji se naziva ateroskleroza. Ovaj plak sužava arterijski lumen, smanjujući protok krvi ka mišićima nogu. Tokom mirovanja, dotok krvi je obično dovoljan da zadovolji minimalne potrebe tkiva za kiseonikom. Međutim, kada počnete da hodate, mišići zahtevaju znatno više kiseonika i hranljivih materija. Zbog suženja arterije, krv ne može dovoljno brzo i efikasno da stigne do mišićnih ćelija. Nedostatak kiseonika (ishemija) uzrokuje bol i grč, što prisiljava osobu da stane. Nakon kratkog odmora, potražnja mišića opada, nivo kiseonika se delimično stabilizuje, i bol prestaje – ali samo privremeno.

Zašto ovaj simptom nikako ne smete ignorisati?

Bol u nogama pri hodu je mnogo više od lokalnog problema. On je jasan i glasan signal da se proces ateroskleroze događa i u drugim, vitalnim delovima tela.

1. Sistematska bolest: Ateroskleroza je generalizovano oboljenje. Ako imate začepljenje arterija u nogama, velika je verovatnoća da se slične promene događaju i na:
   • Koronarnim arterijama (srcu): Povećava rizik od angine pektoris i infarkta miokarda (srčanog udara).
   • Karotidnim arterijama (vratu/mozgu): Povećava rizik od moždanog udara. Osobe sa PAB-om imaju četiri do pet puta veći rizik od srčanog ili moždanog udara u poređenju sa opštom populacijom.
2. Progresija bolesti: Iako je klaudikacija prvi, najčešći simptom, zanemarivanje vodi ka progresiji. U uznapredovaloj fazi bolesti, začepljenje postaje kritično, što dovodi do:
   • Bola u mirovanju: Bolovi su prisutni čak i kada osoba sedi ili leži, obično noću, i jedino olakšanje donosi spuštanje noge preko ivice kreveta.
   • Nezarastajućih rana (ulceracija): Zbog ekstremno loše cirkulacije, sitne povrede na stopalima ili potkolenicama ne zarastaju, što može dovesti do gangrene. U najtežim slučajevima, jedini spas za pacijenta je amputacija zahvaćenog dela ekstremiteta.

Dodatni simptomi periferne arterijske bolesti

Klaudikacija je primarni znak, ali obratite pažnju i na sledeće promene u donjim ekstremitetima:

• Hladnoća nogu ili stopala: Jedno stopalo ili noga mogu biti primetno hladniji u poređenju sa drugim.
• Promene na koži: Koža na potkolenicama i stopalima može postati sjajnija, tanja ili bleđa/plavičasta.
• Gubitak dlaka i spor rast noktiju: Smanjeni protok krvi utiče na rast dlaka i noktiju na nožnim prstima i stopalima.
• Slab ili nepostojeći puls: Teže je ili nemoguće opipati puls na arterijama stopala.
• Utrnulost ili slabost: Hronični osećaj utrnulosti u nogama ili slabost u mišićima.
• Erektilna disfunkcija: Kod muškaraca, ovaj problem može biti posledica loše cirkulacije u predelu karlice.

Faktori rizika i prevencija

Periferna arterijska bolest uglavnom pogađa ljude starije od 50 godina, ali faktori rizika znatno ubrzavaju njen razvoj:

• Pušenje: Najvažniji faktor rizika, jer nikotin oštećuje zidove arterija.
• Dijabetes (šećerna bolest): Dugotrajno povišen šećer oštećuje krvne sudove.
• Visok krvni pritisak (hipertenzija).
• Povišen holesterol i trigliceridi.
• Gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti.

Preporuke lekara: Ako primetite bol u nogama pri hodanju, ključno je odmah se obratiti lekaru, vaskularnom hirurgu ili kardiologu. Dijagnoza se često postavlja jednostavnom, neinvazivnom metodom merenja odnosa krvnog pritiska na gležnju i nadlaktici (ABI test) ili ultrazvučnim doplerom arterija nogu. Lečenje obuhvata promenu životnih navika (prestanak pušenja, zdrava ishrana), redovnu, ali doziranu fizičku aktivnost (hodanje koje se prekida čim se bol javi), kao i medikamentoznu terapiju (lekovi za holesterol, krvni pritisak, antitrombocitna sredstva).

Nemojte bol u nogama pripisivati „samo starosti“. To može biti prvi poziv upomoć koji vam telo šalje, a pravovremena reakcija može sprečiti srčani ili moždani udar, i spasiti vam ud.