Svet „tamo napolju“ je toliko vidljiv i opipljiv da nas mami da ga prihvatimo. Većina ljudi bi se protresla na suprotnu ideju, da je fizički svet iluzija. Ali to je ključna tačka neslaganja. Mnoge, ako ne i većina duhovnih tradicija smatra da je prosečna osoba zarobljena u iluzijama. Zavisno o tradiciji koju poštujete, Božja dobrota je prikrivena grehom, koji je jedna vrsta iluzije, ili je celi svet Maya, ometanje od božanske stvarnosti, koja je krajnja iluzija.

Ali kad se suprotnosti igraju, tu je otvor za treći način koji je zanemaren

Borba između „Svet je stvaran“ i „Svet je iluzija“ nikada neće biti rešena, sudeći po ljudskoj istoriji u poslednja dva milenijuma. To ostavlja prostora za treći način, koji se fokusira na to kako je bilo šta i sve stvoreno.

Kvantna teorija je zamršena i zbunjujuća, ali može se verovati u dve tačke. Prvo, postoji nekreirano stanje pre nego što bilo šta fizičko iskoči u univerzum; ovo nekreirano stanje sadrži virtualnu stvarnost, koja procveta u prostor, vreme, materiju i energiju. Drugo, kada posmatrate kvantni događaj, njegov put je nepredvidljiv. Svaki ishod je moguć, prema rasponu verovatnoća. U jednostavnoj analogiji, kada bejzbol leti kroz vazduh, njegov ishod nije određen. Možda će ga spoljni igrač uhvatiti, možda ne. Možda će biti faul lopta ili će preleteti ogradu za home run. Bejzbol u letu je poput kvantne neizvesnosti, koja je samo rešena kada lopta dosegne svoju sudbinu.

Sada uzmite ove dve ideje i spojite ih. Postoji nekreirano stanje koje se pojavljuje, ali bez određenog puta. Sada imate moguć odgovor na to kako je bilo šta i sve stvoreno. Nekreirano stanje je poput slikara koji gleda prazno platno i paletu sa puno boja. Mogućnost crtanja bilo koje slike postoji do trenutka kada slikar odluči šta će zaista crtati.

Idemo korak dalje, čim zna šta da crta, već prvi dodir četke u prvi dah boje označava čitavu sliku koja će se pojaviti. Čak i ako sledećih stotinu dodira četkom na paleti izgleda nasumično, oni služe slikanju koje već postoji u umetnikovom umu.

Dakle, da li mi stvaramo svet na isti način?

Neki ključni tragovi ukazuju na to da. Prva dva traga su kvantni principi koji su upravo navedeni. Sledeći trag je jezik. Pre nego što imate misao ili izgovorite izjavu, vaš čitav vokabular je dostupan u prekreiranom stanju. Tek kada određene reči izlaze, mentalna stvarnost ili govor uzima oblik. I čak tada, nema određenog ishoda. Fraza koja počinje sa „Želim“ može završiti sa bilo čim.

Ono što smo uradili je da smo spojili individualnu svest sa kosmičkom svešću. Stvaranje sveta zahteva oboje, prema Vedskoj tradiciji u Indiji. Osoba ima percepciju, a priroda isporučuje. Ali obrnuto je takođe tačno. Priroda isporučuje objekat u prostoru i vremenu, a osoba ga percipira.

Time je stvoren povratni tok i on je besprekoran. Sećam se iz knjige filozofije pitanje, „Da li mi mislimo, ili mi budemo mislili?“ Odgovor je oboje. Isto tako, ako pitate, „Da li mozak stvara um ili obrnuto?“ Odgovor je oboje. Kvantna stvarnost nije linearna. Nema direktnog uzroka A za efekat B. Oba se slome u jedan događaj kada je događaj kompletan. To je kao bejzbol igrač koji udara lopticu koja može ići bilo gde. Igrač nije u autu dok se ne dogodi jedan događaj, i neće napraviti home run osim ako se ne dogodi još jedan događaj. Igrač i lopta su oboje neodređeni zajedno (kvantna fizika ovo naziva stanjem superpozicije).

Postoji tačka, međutim, gde fizika ne dostiže Vedsko znanje

Fizika nije uspela da pređe sa najmanjih objekata i događaja, koji se svi dešavaju u čudima kvantne stvarnosti, na velike objekte i događaje u svakodnevnom svetu. U stvari, više od veka dana fizika živi sa dva uspešna teorija, kvantnom mehanikom i Einsteinovom Opštom teorijom relativnosti, ne uspevši da ih uskladi; one ostaju potpuno nespojive.

Prirodnim odgovorom, usvojenim od strane Vedante, je „Nema veze.“ Bez valjane teorije, nekako stvaranje napreduje neometano. Objekti i događaji se kreću od prekreacije do kvantne neizvesnosti i naposletku sleću u svakodnevnu stvarnost kao stene, drveće, ćelijska srca, proteini i galaksije. Vedsko objašnjenje za ovo je prilično sistematično: Priroda menja brzine na različitim nivoima stvaranja. Kao traka na traci za montažu automobila, svaki događaj ili objekat se kreće od stanice do stanice gde stiče nove karakteristike. Jedna stanica je virtualna stvarnost, druga je kvantna stvarnost, zatim atomska i molekulska stvarnost, i tako dalje.

Kako priroda prati beskrajne objekte i događaje koji trebaju proći istom trakom?

Jedini mogući odgovor je kosmička svest. Priroda unapred zna gde svaki objekt i događaj treba da ide, ali sa tonama prostora za kreativne promene. Kreativni proces je 100% krut i 100% fleksibilan. Kao dokaz, to je tačno kako funkcioniše vaš mozak. Svaka elektrohemijska reakcija u ćeliji mozga strogo se reguliše zakonima fizike i hemije. Ipak, potpuno ste slobodni da kažete, činite, mislite i osećate preko beskrajnog raspona mogućnosti.

Ono što sam skicirao je slika gde je individualno stvaranje i kozmičko stvaranje jedan proces. Neke stvari ostaju nejasne. Stvaramo li samo male, individualne aspekte sveta, kao kuvar koji priprema jedno jelo odjednom? Zašto su velike stvari poput zvezda i planina tako stabilne – da li je zaista istina da ih mi stvaramo? Odgovori na ova pitanja moraju biti dosledni, a u Vedanti jesu. Traka za stvaranje ima beskrajne destinacije. Neki objekti izlaze sa trake kada postanu atomi, drugi kada postanu planine, zvezde, bejzbol lopte i bejzbol igrači. Ljudskom oku, ovi objekti izgledaju potpuno različito i odvojeno, ali to je krajnja iluzija. U stvarnosti, svako od nas postoji kao ko-kreator sveta, besprekorno se stapajući sa kozmičkom kreativnošću.