Zašto ljudi kažu “Sve se dešava s razlogom”? Većinom, to je radi ohrabrenja. Nakon navodno slučajnog događaja (obično lošeg događaja), pruža se neka vrsta utehe u verovanju da postoji skriveni cilj iza njega. U suprotnom, život bi izgledao previše slučajan i slučajan. Reći da postoji skriveni cilj koji deluje jednako je kao kad verska osoba kaže: “To je Božja volja”.

Oboje su metafizičke izjave. “Meta” je grčka osnovna reč za “izvan”, a gledanje izvan fizičkog sveta je dubok impuls kod ljudi. Kada verujemo u zagrobni život, to je metafizički impuls na delu. Ali naravno, niko ne može znati zašto se sve dešava, pa reći da “Sve se dešava s razlogom” bi izgledalo činjenično neispravno. Neke stvari se mogu dogoditi s razlogom, dok su druge slučajne.

Ako prihvatite taj pogled, vaša logika je besprekorna. Mačić koji je rano odvojen od majke loviće ptice bez ikakve obuke – njegovi geni, instinkt ili prirodna selekcija pokreću to ponašanje. Ali, da li će ptica biti uhvaćena ili će pobeći je nasumično. Slično tome, kod ljudi, donji mozak je izvor atavističkih nagona za seksom i odgovora “bori se ili beži”, ali svaka osoba će drugačije izraziti te impulse.

Logičko zaključivanje bi trebalo da reši stvar, ali u stvarnosti to se ne približava čak ni malo. Metafizički impuls je previše jak. Želimo da znamo, na primer, zašto ljudsko postojanje uključuje viša iskustva ljubavi, lepote, istine, kreativnosti, uvida, čuda, ekstaze i religiozne spoznaje – nijedno od ovih iskustava se ne može logički objasniti. Čak i tamo gde se primenjuje čista logika, kao u matematici, niko ne može objasniti zašto postoje matematički zakoni, zašto su savršeno usklađeni i kojeg su porekla.

Ukratko, svako od nas, bez obzira na to da li to znamo ili ne, zaglavljen je u metafizičkoj tajni. Tajna seže sve do stvaranja univerzuma. Fizičko stvaranje se odvija u okviru vremena, prostora, materije i energije. Ali, odakle sve to dolazi? Morala bi postojati neka pre-stvorena stanja koja su dovela do velikog praska, ali mi ne možemo preći horizont koji nas razdvaja od ovog pre-stvorenog stanja. Istu tajnu poseduje i lični život. Svako ima misli, ali ne znamo odakle one dolaze; ne možemo predvideti svoju sledeću misao; i na dnu, ne znamo šta je misao. Razmišljanje o mislima je kao da zmija grize svoj rep, vrsta kružnog procesa koji ne donosi nikakav zaključak.

Pokretani metafizičkim impulsom, ljudi su se uputili u mesta gde logika, nauka, matematika i čak i svakodnevni uzročno-posledični odnosi ne važe. Svi ti alati su ključni za istraživanje modela stvarnosti kojeg nazivamo fizičkim svetom. Izvan fizičkog sveta, potrebni su drugi alati. U poređenju s njima, oni su vrlo neodređeni, budući da ne posmatramo uvide, maštu, intuiciju, refleksiju, meditaciju, kontemplaciju i otkrovenja kao alate.

Ali to jeste tako, i svi ih koriste sve vreme. Kada odlučujete šta ćete večerati, tražite intuitivan odgovor. Pitati računar šta ćete večerati je pogrešan način za to. Svaki put kada kažemo “Šta ti se čini?” mi na skromni način postavljamo metafizičko pitanje. Velika metafizička pitanja uključuju iste alate intuicije, uvida, mašte, itd., ali idu mnogo dublje.

Bez sumnje, život svakog čoveka se balansira na granici između fizičkog i metafizičkog. Ova jedinstvena ljudska pozicija nam omogućava da koristimo slučajnosti umesto da budemo pod njihovom kontrolom. Bliski video snimak umetnikove palete bi otkrio slučajne tačkice boje koje umetnik uzima četkicom, ali kada se odmaknemo, vidimo da kreativni proces radi. Slučajne tačkice služe slikanju portreta, pejzaža ili bilo čega što umetnik može zamisliti.

Kreativnost predstavlja trijumf namere nad haosom i slučajnostima. Mašta predstavlja izlaz izvan fizičkih ograničenja. Duhovna iskustva nas vode izvan bola i patnje. Radoznalost i otkrića nam omogućuju da evoluiramo izvan striktne šeme darvinizma. Sve ove stvari postoje kao rezultat življenja na ivici između fizičkog i metafizičkog.

Ipak, metafizički impuls se ne zaustavlja tu. Paleta slikara dokazuje da kreativnost može prevazići slučajnost, koristeći je za viši cilj. Šta ako je isto istinito svuda? Hemijske reakcije unutar ćelije, uključujući i moždane ćelije, moraju da se podvrgnu slučajnostima. Hemijske supstance se automatski reaguju kada dođu u kontakt sa drugim hemijskim supstancama. Molekuli ne mogu da biraju. Ipak, ćelije su izuzetno organizovane u uređene procese koji se aktiviraju sa specifičnim ciljevima u okruženju vrtloga hemijske supe koju posmatramo unutar ćelije.

Umesto da kontempliramo složenosti biologije koje na misteriozan način vode do organa tako organizovanog kao što je ljudski mozak, možemo preći na suštinu. Šta ako je kreativnost suština svega što se događa u, oko i kroz nas? Ovo je prava motivacija za tvrdnju “Sve se događa s razlogom.” Znajući da ljudski život, uprkos svojim ograničenjima i borbama, ima smisao, intuiramo da je viši smisao moguć. Ljudi mogu izgubiti veru u Boga ili bogove, doživeti strašne katastrofe, svedočiti gubitku života u ratu ili prirodnim katastrofama i sve ostalo.

Ali negde, na neki način, postojanje ima smisla. Jedina stvar koju ljudi ne mogu podneti, zapravo, je perspektiva potpuno besmislenog života – ništa nije tragičnije. Lepota metafizičkog impulsa otkriva se samo ako ga nosite do njegovog izvora. Na dubini ljudske svesti, velike svetice, mudraci, avatari, umetnici i ljudi od ugleda u svakoj oblasti (izaberite bilo koji termin koji želite) otkrili su da u stvari ne živimo na granici između fizičkog i metafizičkog.

Umesto da se ograničavamo samo na fizički svet, biti u potpunosti ljudsko znači živeti u potpunosti u metafizičkom svetu. To je značenje Nirvane, prosvetljenja, biti u svetu, ali ne biti deo njega, videti izvan iluzija Maje – opet, možete izabrati bilo koji izraz. Bez terminologije, ova spoznaja se svodi na jednu stvar: postojanje je svesno. Svest stvara i upravlja svime, ne kao zlatar koji sastavlja složeni mehanizam sata, već svest koja se pretvara u sve što postoji. Mi živimo u metafizičkom univerzumu, a veličanstvo ljudskog postojanja je u tome što svako može reći: “Ja sam univerzum”.