Način na koji vidim svoje telo se potpuno promenio. Odlučila sam prestati sa merenjem težine. Većinu svog odraslog života bila sam medicinski gojazna (mada radije koristim termin “debeo/debela”). Biti gojazna žena značilo je beskrajni ciklus brojanja kalorija, isprobavanja dijeta i vežbi, i ponekad čestih merenja težine.
Sa 35 godina, samo dve godine udaljena, počinjem osećati da duguje svom telu i umu odmor. Nadala sam se da će odustajanje od merenja promeniti način na koji se odnosim prema svom telu. Nadala sam se da će ojačati moje samopouzdanje i dati mu trajniju snagu.
Znam kako biti zdrava, ali nikada nisam uspela u potpunosti to postići. Ne mislim da me isključivo stajanje na vagi sabotiralo ili narušilo moje samopouzdanje, ali mislim da je moja opsesija tim brojem doprinela narušavanju mog srećnog života, samopouzdanja i razvijanja zdravog odnosa prema svom telu.
Prošlo je šest meseci, i želim s vama podeliti šta se događa kada prestanete da se merite. Barem, šta se događa kada prestanete da se merite i vi ste ja.
Evo 5 životno važnih stvari koje su se dogodile kada sam prestala da se merim:
1. Osećala sam se više povezana sa svojim telom
Kada prestanete da se merite, nemate broj na vagi s kojim radite. Očigledno.
Ali kada nemate broj o kojem opsedate, morate drugačije proceniti svoje telo.
Kada opsednutost merenjem postane vaš fokus, to je sve o čemu razmišljate. Sada, kada to ne radim, zapravo imam bolji osećaj svog tela.
Primećujem stvari kao što su to da li sam ukočena ili tromija. Istežem se jer znam da mi to pomaže. Ne jedem određene stvari jer sada zapravo primećujem kada mi ne prijaju.
Postoji mnogo više u čoveku od “mršavog” ili “debelog”, i kada sam prestala da se merim, postala sam više povezana sa svojim telom.
2. Promenio se pritisak da izgledam na određeni način
Kada se merim, to često činim s jednim ciljem: da budem mršava.
Biti mršav znači izgledati “dobro” u odeći. Biti mršav znači biti lep.
Kada se način na koji se odnosim prema svom telu ne odnosi na “debelo” ili “mršavo”, već na osećaj dobrobiti, to nije jedino što se menja.
Reči poput “mršav” počinju nestajati bez broja kojim opsedate. Umesto toga, druge reči poput “snažno”, “zdravo” ili “sjajno” dolaze na njihovo mesto.
3. Više mi se sviđa moje telo
Kada sam prestala da se merim, oduzela sam najlakši način mržnje prema svom telu.
Bez broja kao standarda po kojem sam procenjivala sebe, teže mi je bilo da mrzim svoje telo, čudno ali istinito.
Nije kao da sam se čarobno zaljubila u sebe preko noći, jer ljudi ne funkcionišu na taj način. Ali prestala sam aktivno mrzeti sebe.
Moje telo prestalo je biti nešto s čime se borim i počelo je postajati samo deo mene s kojim živim svaki dan.
4. Promenio se način ishrane
Kada ne jedete kako biste zadovoljili vagu, jedete kako biste zadovoljili sebe.
To ne znači da mi je ishrana postala savršeno zdrava – trenutno jedem kornet sa sladoledom dok ovo kucam.
Umesto da jedem niskokaloričnu hranu punu hemikalija, počela sam jesti hranu koja mi prija.
Takođe sam primetila da sam prestala da prejedam. Ranije bih stala na vagu, prestrašila se, izgladnila se, a zatim bih neizbežno doživela napad gladi i prejedala se.
Sada pojedem čokoladicu ili kuglicu sladoleda i ne osećam da sam “pogrešila” da “moram” celi dan jesti nezdravu hranu.
To me je dovelo do uravnoteženijeg načina odnosa prema hrani.
5. Više vežbam
Koliko se sećam, vežbanje mi je uvek bilo sredstvo za mršavljenje.
Kada sam prestala da se merim, najpre sam prestala da vežbam.
Zatim, paradoksalno, shvatila sam da mi nedostaje.
Sada vežbam kada sam pod stresom, tužna, ljuta, ili jednostavno zato što znam da bi mi dobro došlo isključivanje mozga na neko vreme.
Krajnji rezultat je da vežbam više nego ikada pre.
