Fizičke, seksualne i emocionalne traume iz detinjstva su vrlo česte. Bez obzira da li ste fizički napadnuti, zlostavljani, seksualno uznemiravani ili hronično zanemareni, bol iz detinjstva može da peče decenijama nakon originalnih incidenata.

Istraživači su otkrili da traume iz detinjstva mogu negativno uticati na trajne promene u razvoju mozga i biti kontinuirani faktor u raznim psihijatrijskim problemima kao što su anksioznost, depresija, napadi panike i PTSP. Ukratko, telo, srce i um pamte staru traumu.

Nastidljivost, bol, krivica i očaj se ispoljavaju unutra kao depresija, anksioznost, suicidalne ideje, disocijacija ili posttraumatski stres, ili se ispoljavaju spolja kao kompulzivnost, zloupotreba supstanci, agresija ili hiperaktivnost. U oba slučaja, razmišljanja i ponašanja vode do osećaja pokušaja bekstva od sebe.

Neki od najčešćih mehanizama koji proizilaze trauma iz detinjstva su uverenja kao što su „Mogu se osloniti samo na sebe“, „Uvek moram biti u stanju visoke pripravnosti“ i „Uvek moram biti pod kontrolom i/ili besan“. I dok su ovi mehanizmi odbrane možda služili za preživljavanje tokom detinjstva, postaju neprilagođeni i ograničavajući u odraslim godinama.

Dobra vest je da za mnoge ljude posledice trauma mogu biti prevaziđene. Čak i ako se vaš mozak poveže na malo drugačiji način zbog osnovne povrede, to nije nepremostivo.

Možete naučiti kako prevazići traume iz detinjstva i proći kroz njih da biste doživeli obilno samopoštovanje, ljubavne intimne odnose i dubok osećaj smisla u svom životu. Vaša traumatična iskustva ne moraju vas definisati. I čak i ako su vam ljudi rekli da „se jednostavno pređete preko toga“, suočavanje sa bolom iz detinjstva traži dosledne, iskrene napore. Evo kako prevazići traume iz detinjstva koje ste doživeli.

1. Dozvolite sebi da se približite ljudima

Zbog toga što su vas traume iz detinjstva primorale da trošite nesrazmernu količinu energije na preživljavanje (u odnosu na socijalni/emocionalni razvoj), verovatno vam je teško, izazovno ili zastrašujuće da se približite ljudima. Osobe koje su doživele trajne traume (posebno pre desete godine) sklonije su hroničnom izolovanju u odraslosti.

Neutrališite ovaj mehanizam ponašanja tako što ćete sebi dozvoliti da se otvorite prema drugima i dozvoliti im da vas vide onakvog kakvi jeste. Ništa ne rastapa sram brže od toga da sebi dozvolite da budete bliski drugima i da sebi pošaljete poruku da, da, vredni ste ljubavi i vredni danas.

Pronađite nekoliko dobrih prijatelja i usredsredite se na povezanost s njima. Dozvolite im da vas vide. Dozvolite im da vas vole. I dozvolite sebi da ih volite zauzvrat.

2. Vodite računa o svom fizičkom i emocionalnom telu

Često je da ljudi koji su pretrpeli traume zanemaruju sebe, ili zato što podsvestvno osećaju da ne zaslužuju ljubav i negu, ili zato što to prikriveno koriste kao način da imaju nisku energiju i nastave spiralu izolacije i odbacivanja sebe.

Bez obzira na to šta vaš um možda misli da zaslužujete, tretirajte sebe onako kako biste tretirali voljenog prijatelja.

Da biste vodili brigu o svom emocionalnom telu, redovno se posvetite proveri da li trebate da doživite neko emotivno oslobođenje. Anksioznost i depresija često su samo rezultat hronično neproživljenih emocija. Osetite emocije u njihovom korenu i simptomi će se smanjiti i na kraju napustiti vaše telo.

3. Budite iskreni u prepoznavanju svojih mehanizama odbrane

Pogledajte iskreno u svoj život i mentalno zdravlje i dozvolite sebi da prepoznate sve načine na koje pokušavate da sebe zaštitite. Konkretnije, koji su mehanizmi odbrane koje ste koristili da preživite detinjstvo, a koji vam više ne služe?

Možda ste sebi govorili da drugima ne možete verovati, pa ste postali izuzetno samodovoljni. Ili možda ste koristili bes, agresiju i zastrašivanje da preživite detinjstvo i to još uvek traje. Bez obzira na to šta radite u svojoj sadašnjoj stvarnosti, prvi korak u isceljenju kroz svoj stari bol je prepoznati šta trenutno radite kao rezultat svojih detinjih trauma.

4. Ponašajte se kao da se ne plašite

Kada ste identifikovali šta radite da biste sebe „zaštitili“, sledeći korak je da uradite nešto drugačije od onoga što bi vaša zaštitnička, strahom motivisana strana želela da uradite.

Ako obično ostajete na oprezu i ne puštate ljude blizu, dozvolite drugima da vas vide i približe vam se.

Ako obično postupate agresivno i ljutito, udahnite duboko i delujte sa saosećanjem, radoznalošću i ljubavlju.

Ako obično pokušavate da sve radite sami, dozvolite sebi da vas drugi podrže.

To je pravi epicentar ličnog rasta i transformacije. Dođite do iste raskrsnice na kojoj ste uvek radili istu stvar… i odlučite da uradite nešto drugačije.

5. Dozvolite sebi da se otvorite prema drugima i budete podržani

Jedan od najefikasnijih načina da se oslobodite srama, krivice, straha, tuge i očaja, i prevaziđete obrasce izolacije i preokupacije, jeste da sebe dozvolite da budete u tesno povezanoj zajednici ljudi koji vas vole i podržavaju. Pronalaženje svoje zajednice može zahtevati početni napor, ali njena vrednost će vam doneti dugoročne koristi u životu ako to učinite na pravi način.

Bez obzira da li trenutno osećate da imate tu zajednicu na koju se možete osloniti, odlučite odmah da od ovog trenutka nadalje sebi dozvolite da se približite drugima. Zamolite za podršku kada vam je potrebna. Potražite pomoć kada vam je potrebna neko da vas sasluša.

Vi ste ljudsko biće i zbog toga ne možete videti svoje sopstvene slepe tačke. To je jednostavno ljudsko stanje. Ako primetite da se spirate i da vam je potrebna podrška, dovoljno volite sebe da dozvolite da vas drugi drže, vole i brinu se o vama.

Opet, biti u bliskoj zajednici ljudi koji vas vole je jedan od najizdržljivijih načina da izlečite parališući sram koji proizlazi iz detinjstvenih trauma. Ljubav koju dajete i primate izlečiće decenije ostalih emotivnih blokada. Uključite se. Vredi.