Peršun (petroselinum crispum) je lekovita i kulinarska biljka koja potiče sa Mediterana. Takođe, njegova semena, stabljike i listovi koriste se u različitim receptima.

Danas, Evropljani, Amerikanci i ljudi sa Bliskog istoka koriste peršun u većini svojih jela kako bi poboljšali ukus hrane kao što su recepti sa ribom, salate i supe. Ironično je da neki ljudi koriste peršun a da ne shvataju njegove koristi. Značajno je da peršun sprečava razvoj određenih zdravstvenih problema poput problema sa bubrezima, karcinoma, bolesti srca i osteoporoze zbog nedostatka esencijalnih hranljivih materija. Veliki broj ljudi postaje žrtva ovih stanja jer nisu upoznati sa lekovitim svojstvima peršuna. Otkrivanje činjenica o ovoj biljci rešava ove probleme. U našem članku, pomoći ćemo vam da razumete koristi peršuna.

Sadrži svojstva protiv carcinoma

Peršun sadrži visoke nivoe flavonoida koji se smatraju da imaju efekte protiv karcinoma. Ovi flavonoidi smanjuju oksidativni stres i sprečavaju rast ćelija. Određena istraživanja su pokazala da semenke peršuna sadrže flavonoid koji se naziva apigenin i koji promoviše uništavanje ćelija karcinoma i smanjuje veličinu tumora. Proširena istraživanja na ćelijama karcinoma ukazuju da apigenin ima antimetastatske, antiinflamatorne i antiproliferativne efekte, posebno u slučaju kolorektalnog karcinoma. Takođe, istraživanja ukazuju da peršun sadrži luteolin, flavonoid sa svojstvima protiv karcinoma. Ovaj spoj takođe pokazuje preventivna svojstva, posebno u slučaju kolorektalnog karcinoma. Osim toga, peršun sadrži karnozol, koji se smatra efikasnim u dijagnostikovanju karcinoma prostate, kolona, kože i dojke.

Poboljšava zdravlje bubrega

Peršun je poznat kao prirodni diuretik koji pomaže u eliminaciji bakterija i toksina iz tela. Prema istraživanjima, osobe koje konzumiraju proizvode od semena peršuna obično više mokre u odnosu na one koji piju običnu vodu. Ova biljka sprečava aktivnost pumpi kalijuma i natrijuma koje su često uključene u kontrolu urina u bubrezima. Posebno istraživanje ukazuje da peršun ima nefroprotektivna svojstva i štiti bubrege od komplikacija. Međutim, kamenci u bubrezima mogu se razviti od mineralnih naslaga kada je urin koncentrisan. Studije navode da tretman peršunom smanjuje izlučivanje proteina i kalcijuma putem urina, dok istovremeno povećava učestalost mokrenja i pH vrednost urina. Prisustvo vitamina C, karotenoida i flavonoida unosi antiinflamatorna svojstva u peršun. Ono takođe doprinosi zdravlju bubrega smanjujući krvni pritisak. Osim toga, peršun sadrži nitrate koji proširuju krvne sudove, smanjujući tako nagli porast krvnog pritiska i poboljšavajući protok krvi. Dokazi potvrđuju da hrana bogata nitratima, poput peršuna, održava odgovarajući nivo krvnog pritiska.

Reguliše nivo šećera u krvi

Osim dijabetesa, povišen nivo glukoze u krvi može biti posledica nedostatka vežbanja ili nezdrave ishrane. Visok nivo glukoze u krvi povećava šanse za srčane probleme poput dijabetesa, bolesti srca i metaboličkog sindroma, koji se karakteriše povišenim nivoom šećera ili holesterola u krvi i otpornošću na insulin. Peršun i njegovi sastojci sadrže miristicin, moćan antioksidans, koji pomaže u regulisanju nivoa glukoze u krvi. Pored toga, smanjuje upalu i otpornost na insulin. Prema istraživanjima, osobe koje su konzumirale proizvode od peršuna su imale poboljšanu funkciju pankreasa i smanjen nivo glukoze u krvi.

Poboljšava zdravlje srca

Srčana oboljenja poput moždanog udara i srčanog udara često imaju fatalne posledice. Pušenje, nezdrava ishrana, prekomerno konzumiranje alkohola i nedostatak vežbanja doprinose bolestima srca. Peršun sadrži karotenoidne antioksidanse koji blagotvorno deluju na zdravlje srca smanjujući rizik od srčanih oboljenja. Studije pokazuju da hrana bogata karotenoidima smanjuje rizik od hronične upale, povišenog „lošeg“ (LDL) holesterola i visokog krvnog pritiska. U tom smislu, utvrđeno je da karotenoidi smanjuju rizik od oboljenja koronarnih arterija. Ljudi su koristili peršun za dijagnozu hipertenzije. Ova biljna hrana sadrži mnoge flavonoide koji smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti i poboljšavaju zdravlje srca. Takođe pruža folnu kiselinu koja podržava zdravlje srca. Međutim, nedostatak folne kiseline može biti opasan po srce, stoga je dodavanje peršuna u ishranu korisno.

Visok profil hranljivosti

Analitički, 8 grama ili 2 kašike peršuna sadrže 2 kalorije, 154% preporučenog dnevnog unosa vitamina K, 16% preporučenog dnevnog unosa vitamina C i 12% preporučenog dnevnog unosa vitamina A. Ova biljna hrana ima nizak broj kalorija, ali je bogata esencijalnim hranljivim materijama poput vitamina C, K i A. Nauka pokazuje da je vitamin A važan hranljivi sastojak koji ima važnu ulogu u zdravlju očiju. Osim toga, on je neophodan za poboljšanje zdravlja kože i pomaže u sprečavanju akni. Vitamin K je važan za zdravlje srca i kostiju. Važno je napomenuti da 8 grama ili 2 kašike peršuna obezbeđuju dovoljno vitamina K potrebnog za normalno funkcionisanje organizma. Ovaj hranljivi sastojak je takođe neophodan za zdravo zgrušavanje krvi, što sprečava prekomerno krvarenje.

Osim toga, peršun sadrži vitamin C koji poboljšava zdravlje srca i podržava imunološki sistem. Ovaj hranljivi sastojak deluje kao snažan antioksidans, sprečavajući oštećenje ćelija organizma uzrokovano slobodnim radikalima. Peršun takođe sadrži značajne količine kalcijuma, gvožđa, folne kiseline, kalijuma i magnezijuma, koji su takođe važni za normalno funkcionisanje organizma.

Poboljšava imunitet organizma

Peršun je bogat antiinflamatornim i antioksidativnim jedinjenjima poput flavonoida. Prisustvo vitamina C je ključno za jačanje ljudskog imunog sistema. Takođe, apigenin se bori protiv inflamacije. Na kraju, flavonoidi poput kvercetina i kemferola inhibiraju oštećenje ćelija i oksidativni stres.

Podržava zdravlje kostiju

Ljudske kosti zahtevaju minerale i vitamine u promenljivim količinama kako bi ostale jake i zdrave. Srećom, peršun sadrži vitamin K, važan hranljivi sastojak za jačanje kostiju. On to postiže vezivanjem osteoblasta, ćelija koje razvijaju kosti. Ovaj vitamin takođe stimuliše određene proteine koji su odgovorni za povećanje gustine minerala u kostima. Naučnici objašnjavaju da je gustina kostiju bitna jer njen pad povećava rizik od preloma, posebno kod starijih osoba. Istraživači tvrde da konzumacija jela bogatih vitaminom K može smanjiti rizik od preloma. Određeno istraživanje je utvrdilo da je veća konzumacija vitamina K povezana sa 22% nižim rizikom od preloma. Obično, unos hrane bogate vitaminom K može biti manji od potrebnih količina za smanjenje rizika od preloma i povećanje gustine kostiju. Stoga, konzumiranje hrane poput peršuna može pomoći zdravlju kostiju.

Peršun sadrži vitamine C, K i A, kao i antioksidanse. Važna jedinjenja i vitamini koji se nalaze u peršunu mogu poboljšati imunitet organizma, zdravlje kostiju, regulisati nivo šećera u krvi, boriti se protiv raka i poboljšati rad bubrega. Osim toga, ova moćna biljka se lako može uklopiti u različite slatke namirnice. Važno je napomenuti da svež peršun zadržava svežinu oko 14 dana, dok se sušeni peršun može čuvati i do 12 meseci. Dodavanje peršuna jelima može poboljšati zdravlje organizma, istovremeno poboljšavajući ukus omiljenih recepata. Na primer, sveže ili sušene listove možete praktično dodati sosovima, marinadama, salatama i supama. Stoga, prihvatimo peršun i ubirajmo najbolje rezultate.