Svi smo se bar jednom našli u situaciji kada jednostavno ne možemo da odolimo želji za ugljenim hidratima. Nova istraživanja pružaju uvid u to zašto se ova žudnja javlja i kako se može objasniti. Prema stručnjacima, žudnja za ugljenim hidratima često ima veze sa emotivnim stanjem i određenim hemijskim procesima u mozgu.
1. Uloga serotonina
Istraživanja pokazuju da ugljeni hidrati imaju značajan uticaj na nivo serotonina, poznatog kao „hormon sreće“. Kada konzumiramo hranu bogatu ugljenim hidratima, dolazi do lučenja serotonina, što može da poboljša raspoloženje i smanji stres. Upravo zbog toga mnogi ljudi posežu za hlebom, testeninom ili slatkišima kada se osećaju nervozno ili depresivno.
2. Energetski padovi
Ugljeni hidrati su glavni izvor energije za naše telo. Kada nivo šećera u krvi opadne, često osećamo umor i želju za brzom energijom, što nas navodi da konzumiramo hranu bogatu ugljenim hidratima. Takvi energetski padovi su česti kod ljudi koji preskaču obroke ili konzumiraju hranu sa visokim glikemijskim indeksom.
3. Uticaj hormona leptina i grelina
Leptin i grelin su hormoni odgovorni za osećaj gladi i sitosti. Kada su ovi hormoni u disbalansu, telo može početi da šalje signale koji pojačavaju osećaj gladi, posebno za ugljenim hidratima. Osobe koje nemaju dovoljno sna ili su pod konstantnim stresom često imaju disbalans ovih hormona, što može dovesti do učestalih napada gladi.
4. Genetika i nasleđe
Neki stručnjaci tvrde da sklonost ka ugljenim hidratima može biti genetski nasleđena. Ljudi čiji preci su konzumirali više ugljenih hidrata mogu biti skloniji žudnji za ovom vrstom hrane.
Kako se nositi sa žudnjom?
Razumevanje uzroka ove žudnje može pomoći da se ona lakše kontroliše. Preporučuje se da obroci budu redovni i izbalansirani, sa dovoljnim unosom proteina i vlakana koji pomažu da se duže osećamo siti. Takođe, tehnike za smanjenje stresa, poput meditacije i fizičke aktivnosti, mogu pomoći u smanjenju potrebe za „utešnom hranom“.
Novo istraživanje daje nadu da ćemo u budućnosti imati bolji uvid u procese koji nas navode na određene vrste hrane, što će doprineti boljem zdravlju i kontroli ishrane.
