Voće je jedan od najvažnijih delova zdrave ishrane i neophodno je za održavanje imuniteta, energije i ukupnog zdravlja. Pravilnim unosom voća, u odgovarajućim količinama i kombinacijama, možemo osigurati neophodne vitamine, minerale i antioksidanse.
Dnevni unos i izbor voća variraju u zavisnosti od uzrasta i godišnjeg sezone, jer određene vrste voća nisu dostupne tokom cele godine.
Deca, u uzrastu od 4 do 12 godina, nalaze se u fazi brzog rasta i razvoja, zbog čega je unos voća ključan. Idealno je da dnevno unesu oko 1-2 šolje voća, a preporučuje se raznovrsnost kako bi dobili različite hranljive materije. Leti je dobro da unose lubenicu i breskve koje obezbeđuju hidrataciju i vitamin C, dok je u jesen dobar izbor jabuka i kruška, bogate vlaknima za bolje varenje. Zimi su najkorisnije pomorandže i mandarine koje jačaju imunitet, a na proleće su jagode i borovnice pune antioksidanasa idealne za podršku rastu i razvoju. Deca mogu konzumirati voće kao užinu ili dodatak obrocima, na primer, banana sa žitaricama za doručak ili komadići jabuke sa jogurtom kao užina.
Mlađe osobe, imaju aktivan način života i potreban im je povećan unos hranljivih materija. Za njih je idealna količina 2-3 šolje voća dnevno, u zavisnosti od nivoa aktivnosti i potreba, a fokus treba da bude na voću koje podržava energiju, imunitet i metabolizam. Leti je korisno bobičasto voće poput malina, kupina i borovnica, koje je bogato antioksidansima i vlaknima. Jesenje voće, kao što su grožđe i jabuke, odlično je za hidrataciju i kao prirodni izvor energije. Zimi, kivi i citrusi, puni vitamina C, važni su za zdravlje kože i imuniteta, dok su ananas i mango, koji su idealni za varenje i metabolizam, dobar prolećni izbor. Smuti od voća i orašastih plodova za doručak ili užinu pruža dodatne proteine i masti.
Za starije osobe, voće je važno zbog podrške zdravlju srca i varenju, a preporučuje se 1.5-2 šolje dnevno. Sa godinama, potrebe tela se menjaju i za starije osobe je važno da unose voće bogato vlaknima i antioksidansima. Letnje voće poput kajsija i dinje sadrži kalijum i vlakna koja podržavaju zdravlje srca. U jesen su šljive i kruške odličan izbor, jer poboljšavaju varenje i podstiču rad creva. Zimi se preporučuju pomorandže i nara, koji štite imunitet i imaju antioksidanse koji usporavaju starenje ćelija, dok su borovnice i jagode na proleće savršene za održavanje kognitivnog zdravlja i zaštitu od inflamacija. Starije osobe mogu konzumirati voće kao deo svakodnevnih obroka, dodati ga u ovsenu kašu ili jogurt, a jesenje i zimsko voće mogu koristiti za pripremu laganih kompota bez dodatog šećera.
Kada je u pitanju unos voća, jedan od najboljih načina da dobijemo sveže i hranljive materije jeste da se prilagodimo sezonskoj ponudi. Proleće je idealno za jagode, ananas i kivi, koji osvežavaju i nadoknađuju potrebne hranljive materije posle zime. Leto nam pruža lubenicu, breskve i maline koje hidriraju i osvežavaju tokom toplih meseci. Jesen je vreme za jabuke, šljive i grožđe koji podstiču imunitet za predstojeće hladne dane, dok su zimi najpogodnije pomorandže, kivi i mango, bogati vitaminom C za zaštitu od prehlada.
