Decenijama unazad, vlasnici pasa širom sveta koristili su jednu jednostavnu formulu kako bi izračunali „ljudske godine“ svog dlakavog prijatelja – svaku godinu psećeg života množili su sa sedam. Iako je ova računica laka za pamćenje, moderna nauka je dokazala da je ona zapravo potpuno netačna.

Vaš pas verovatno nije onih godina koje ste do sada mislili da jeste. Naučnici su poslednjih godina sproveli opsežna istraživanja genoma i došli do fascinantnih otkrića o tome kako naši kućni ljubimci zaista stare.

Zašto pravilo množenja sa sedam prosto ne pije vodu

Ako bismo pratili staro pravilo, jednogodišnji pas bi imao sedam ljudskih godina. Međutim, ako pogledamo biološki razvoj, to uopšte nema smisla. Pas od godinu dana je već polno zreo, dostigao je svoju punu veličinu i ima potpuno razvijen imuni sistem. Sedmogodišnje dete, sa druge strane, tek polazi u školu i daleko je od fizičke zrelosti.

Istina je da psi u prvoj i drugoj godini svog života stare neuporedivo brže nego ljudi. Nakon te početne faze ubrzanog razvoja, proces starenja se drastično usporava. Zbog te neravnomerne brzine rasta, jednostavna linearna jednačina ne može da pruži tačnu sliku.

Nova naučna formula zasnovana na genetskom satu

Tim genetičara sa Univerziteta u Kaliforniji odlučio je da stane na put nagađanjima. Oni su proučavali epigenetske promene u DNK pasa – preciznije, proces koji se zove metilacija. Kako ljudi i psi stare, na njihovoj DNK se nakupljaju određene hemijske oznake koje naučnicima služe kao svojevrsni biološki sat.

Upoređujući te oznake kod ljudi i pasa, došli su do potpuno nove, preciznije formule. Prema ovom istraživanju, pas star samo godinu dana zapravo odgovara čoveku od oko 30 godina! Do druge godine, pas je biološki u ranim četrdesetim. Nakon toga, starenje se usporava, pa svaka sledeća pseća godina vredi otprilike kao nekoliko ljudskih.

Primer radi, četvorogodišnji pas bi po novoj formuli imao oko 53 ljudske godine, a devetogodišnji pas oko 66 godina.

Veličina i rasa psa su presudni faktori starenja

Ono što nauka takođe naglašava jeste da se ni nova formula ne može univerzalno primeniti na svakog psa. Jedan od najzanimljivijih fenomena u svetu pasa jeste taj da veličina diktira životni vek i brzinu starenja.

Za razliku od većine drugih sisara, gde veće vrste (poput slonova) žive duže od manjih (poput miševa), kod pasa važi obrnuto pravilo:

• Mali psi (kao što su čivave, maltezeri i jazavičari) stare znatno sporije u kasnijoj dobi i često dožive 15 ili više godina.
• Psi srednje veličine (poput zlatnih retrivera ili labradora) odlikuju se prosečnim životnim vekom od 10 do 13 godina.
• Velike i džinovske rase (poput doga, mastifa ili bernardinaca) nažalost stare mnogo brže. Velika doga se već sa šest godina smatra pravim seniorom.

Zbog čega je važno znati pravu starost ljubimca

Razumevanje pravih godina vašeg psa nije samo zabavna trivijalnost koju ćete podeliti sa prijateljima u parku. To je ključna informacija za njegovo zdravlje i dobrobit.

Kada shvatite da vaš trogodišnji pas nije „mladić od 21 godine“ već odrasla jedinka koja korača kroz srednje godine, drugačije ćete pristupiti njegovoj ishrani, nivou fizičke aktivnosti i redovnim veterinarskim pregledima. Veterinari sve više apeluju na vlasnike da prilagode negu biološkom stadijumu psa, jer se time preventivno deluje na mnoge bolesti povezane sa starenjem, poput artritisa, problema sa zubima i srčanih smetnji.

Sledeći put kada pogledate svog ljubimca u oči, setite se da on kroz život korača bržim tempom nego mi – zato iskoristite svaki zajednički trenutak na najbolji mogući način.