Postoji virus koji je tokom svog života preležalo ili nosi više od 95 odsto svih ljudi na planeti, a da mnogi od njih toga nisu ni svesni. Zove se Epstein-Barr virus – skraćeno EBV – i pripada porodici herpesvirusa. Jednom kada uđe u organizam, ovaj virus u njemu ostaje doživotno, skriven u ćelijama imunog sistema, najčešće tih i neaktivan. Upravo ta „tišina“ i čini ga posebno zanimljivim za istraživače, ali i potencijalno opasnim za ljude čiji imuni sistem nije u punoj snazi.

Kako se EBV prenosi i ko njime može da se zarazi

Epstein-Barr virus se širi kontaktom sa pljuvačkom zaražene osobe, zbog čega su mu nadeli i popularni naziv – „bolest poljupca“. Prenosi se i putem:

• zajedničke upotrebe pribora za jelo, čaša i flaša sa pićem
• kašljanja i kijanja u blizini
• transplantacije organa ili transfuzije krvi u retkim slučajevima

Virus je toliko rasprostranjen da se većina dece zarazi njime još u prvim godinama života, često bez ikakvih primetnih simptoma. Kada do infekcije dođe u kasnijem periodu – tokom tinejdžerskih godina ili u ranoj odrasloj dobi – reakcija imunog sistema je mnogo izraženija, što dovodi do pojave poznate bolesti: infektivne mononukleoze.

Infektivna mononukleoza – kada EBV „progovori“ glasno

Infektivna mononukleoza je najpoznatija manifestacija EBV infekcije. Simptomi se obično javljaju između dve i četiri nedelje od trenutka zaraze i mogu da uključuju:

• visoku telesnu temperaturu (38 do 40 stepeni Celzijusa)
• jako upaljeno grlo sa beličastim naslagama
• uvećane limfne žlezde na vratu, pazuhu i preponi
• izrazitu slabost i umor koji mogu da traju nedeljama, pa i mesecima
• uvećanu slezinu ili jetru
• kožni osip, posebno ako se uzme ampicilin ili amoksicilin – što je kontraindikacija koja ne sme da se zanemari

Lečenje je simptomatsko: odmor, dovoljno tečnosti, analgetici i antipiretici. Antibiotici se primenjuju samo kada dođe do bakterijske superinfekcije, a kortikosteroidi isključivo u težim formama bolesti. Većina pacijenata se oporavi u potpunosti, ali nekima umor i slabost traju znatno duže – što se ponekad naziva i sindromom posle mononukleoze.

Virus koji ostaje – i šta to zapravo znači

Ono što EBV čini posebnim jeste njegova sposobnost da se trajno nastani u B limfocitima – određenom tipu belih krvnih zrnaca. U latentnom stanju, imuni sistem drži virus pod kontrolom i on ne pravi probleme. Međutim, svaki put kada se imunost oslabi – zbog stresa, dugotrajnih bolesti, uzimanja lekova koji potiskuju imuni odgovor ili starenja – virus može ponovo da se aktivira.

Istraživači Svetske zdravstvene organizacije potvrdili su da EBV značajno povećava rizik od razvoja određenih vrsta raka. Ovo ne znači da će svaka osoba koja nosi ovaj virus obavezno oboleti od raka – ali veza između hronične EBV infekcije i pojedinih malignih bolesti više se ne može zanemariti.

Koje bolesti i rakovi su povezani sa EBV infekcijom

Naučnici su tokom decenija istraživanja utvrdili višestruku vezu između Epstein-Barr virusa i različitih ozbiljnih zdravstvenih stanja:

Nazofaringealni karcinom – rak koji zahvata gornji deo ždrela, između nosa i usta. Ovo je možda najjači dokumentovani onkološki rizik vezan za EBV. Prema podacima SZO, osobe koje nose ovaj virus imaju čak 26 puta veću verovatnoću da razviju upravo ovu vrstu raka u poređenju sa onima koji nisu zaraženi.

Hodgkinov limfom i ne-Hodgkinov limfom – dve najčešće forme raka limfnog sistema. Veza sa EBV je dobro dokumentovana i prisutna u medicinskoj literaturi već decenijama. Hodgkinov limfom je izlečiv radioterapijom ili hemioterapijom u 50 do 80 odsto slučajeva, dok se ne-Hodgkinov limfom uglavnom tretira hemioterapijom.

Burkittov limfom – agresivan podtip raka krvi koji nastaje kada B-ćelijski limfociti postanu kancerogeni i počnu da se nekontrolisano razmnožavaju. Posebno je čest u određenim delovima Afrike i direktno se vezuje za EBV.

Virusni meningitis i upala pluća – ređe, ali dokumentovane komplikacije EBV infekcije, posebno kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom.

Multipla skleroza i autoimune bolesti – novija istraživanja ukazuju na moguću vezu između EBV i autoimunih stanja, uključujući multiplu sklerozu, reumatoidni artritis i sistemski lupus. Ova veza je još uvek predmet aktivnih naučnih istraživanja.

Zašto su neke osobe izloženije riziku

Nije svaka osoba koja nosi EBV jednako ugrožena. Na stepen rizika utiče više faktora:

• Stanje imunog sistema – osobe sa HIV infekcijom, transplantirani pacijenti koji uzimaju imunosupresivnu terapiju ili oni koji se leče od raka hemioterapijom imaju znatno veći rizik od komplikacija.
• Genetska predispozicija – određene genetske varijante čine neke osobe podložnijim EBV-povezanim bolestima.
• Geografski faktor – nazofaringealni karcinom je znatno češći u jugoistočnoj Aziji, što ukazuje na kombinovano delovanje virusa i genetskih faktora.
• Starost pri prvoj infekciji – ako do infekcije dođe u odrasloj dobi, rizik od određenih komplikacija može biti drugačiji nego kod infekcije u ranom detinjstvu.

Dijagnoza – kako se utvrđuje EBV infekcija

EBV infekcija se dijagnostikuje kombinacijom kliničke slike i laboratorijskih analiza. Standardni testovi uključuju:

• kompletnu krvnu sliku – tipična za mononukleozu je limfocitoza sa atipičnim limfocitima
• test na heterofilna antitela (Monospot test) – brzi skrining test
• specifična EBV serologijska antitela – anti-VCA IgM i IgG, anti-EA i anti-EBNA – koja omogućavaju precizno određivanje faze infekcije (akutna, prethodna ili reaktivirana)
• PCR analiza krvi – za otkrivanje virusne DNK, posebno korisna kod pacijenata sa slabim imunim odgovorom

Da li postoji vakcina ili lek protiv EBV-a

Za Epstein-Barr virus trenutno ne postoji odobrena vakcina, mada su istraživanja aktivna. Lečenje akutne infekcije je simptomatsko i nema antivirusnog leka koji deluje direktno na EBV. Pojedini antiviralni lekovi (poput aciklovira) mogu smanjiti virusno razmnožavanje tokom aktivne faze, ali nemaju dejstvo na virus u latentnom stanju.

Ono što možete da uradite:

• ne delite pribor za jelo, čaše i flaše sa osobama koje su bolesne ili za koje znate da su bile u kontaktu sa virusom
• čuvajte i jačajte imunitet – uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost, dovoljan san i upravljanje stresom su vaši saveznici
• ako ste u rizičnoj grupi (imunokompromitirani pacijenti), redovnim pregledima i praćenjem stanja smanjujete verovatnoću komplikacija

Jedna od najvažnijih poruka savremene medicine

Epstein-Barr virus je živi primer kako „mala“ ili „bezazlena“ infekcija može da ima dalekosežne posledice. Deset do petnaest miliona novih slučajeva infektivne mononukleoze svake godine samo u SAD-u govori o tome koliko je ovaj virus aktivan u populaciji. A kada se uzme u obzir da više od 200.000 slučajeva raka godišnje širom sveta ima direktnu vezu sa EBV-om, postaje jasno da je poznavanje ovog virusa – i čuvanje vlastitog zdravlja i imuniteta – jedna od korisnijih stvari koje svako od nas može da uradi za sebe.