Veštačka inteligencija, ili „AI“, ima ogroman potencijal u skoro svim oblastima. Ova mlada tehnologija je za mnoge nova granica sa neograničenim potencijalom. Međutim, AI je tehnologija koja izaziva strah i čak zahteva zaustavljanje istraživanja i razvoja u ovoj oblasti. Da li treba da se plašimo nepoznate budućnosti AI?
Neke eksperte brinu rizici nekontrolisanog razvoja AI. Neki tvrde da ova tehnologija zahteva nove zakone i agencije koje će nadgledati razvoj AI. Drugi se protive prevelikoj regulaciji koja bi mogla sputati inovacije u ovoj razvijajućoj tehnologiji.
Nedavno je Sam Altman, izvršni direktor kompanije OpenAI (kompanija koja je razvila Chat-GPT), zajedno sa drugim stručnjacima za veštačku inteligenciju, svedočio pred Kongresom o razmatranju novih politika za regulisanje industrije veštačke inteligencije. Članovi Kongresa su bili zainteresovani za to kako će AI koristiti naše podatke. Kako može biti programiran da na nas utiče ili ubedi, i ko je vlasnik materijala koji stvara AI.
Osim ovih briga, zakonodavci ispituju moguće pravne okvire za tehnologiju veštačke inteligencije. Pozivi za odmahšnju regulaciju potekli su iz straha da će AI na kraju izazvati štetu. Iako specifične štete nisu uvek jasno definisane.
Zakopani u spajalicama
Filozof Nik Bostrom sa Oksfordskog univerziteta je 2014. godine napisao o misaonom eksperimentu u kojem je superinteligentna veštačka inteligencija zamoljena da počne proizvoditi spajalice. Budući da veštačka inteligencija raste kroz iskustvo (mašinsko učenje), ona pronalazi sve bolje metode za pravljenje spajalica i postizanje svog cilja. Veštačka inteligencija ima neograničenu motivaciju i upornost; nikada ne odustaje.
Uskoro, veštačka inteligencija „maksimizer spajalica“ prisvaja resurse od drugih sistema i na kraju posvećuje sve stvaranju spajalica. Kao metle koje donose vodu u Diznijevom „Fantazija“ (u segmentu „Učenik čarobnjakov“), veštačka inteligencija neće stati. Ne možemo je isključiti jer nam neće to dozvoliti – i tako svet biva preplavljen spajalicama!
Priča o spajalicama može preterati strahove u vezi sa veštačkom inteligencijom – podleći ideji „ubilačkog robota“ da će mašine preuzeti kontrolu nad nama. Razumniji strah je da će veštačka inteligencija zameniti naša radna mesta, ili se plašimo da će veštačka inteligencija imitirati nas, stvarajući „duboke laži“ kako bi ukrala naše identitete. Ispod toga leži strah da će veštačka inteligencija postati previše moćna. Od „2001: Odiseja u svemiru“ do „Terminatora“, postoji mnogo književnih i kulturnih priča o veštačkoj inteligenciji i njenim zlim inačicama koje preuzimaju ljude.
Potencijalni problemi
Nekoliko autora je pregledalo ove potencijalne probleme sa veštačkom inteligencijom. Neki sugerišu da su buduće sposobnosti veštačke inteligencije preuveličane i da je strah iracionalan. Prvo ističu mnoge načine na koje veštačka inteligencija nije ni blizu pokazivanja nivoa inteligencije, kreativnosti ili svesti slične ljudskim.
Dalje naglašavaju da tehnologija i automatizacija uvek utiču na poslove. Radnici su se prilagodili, razvili nove veštine i stvorili nove karijere. Sledeći trendovi u poslovima mogu biti za trenere veštačke inteligencije, tehničare za otklanjanje problema i tehničare za popravku. Ovi stručnjaci tvrde da su strahovi od preuzimanja od strane veštačke inteligencije uglavnom neosnovani.
Ipak, koliko god ljudi tvrdili da su pretnje od veštačke inteligencije minimalne, postoje i oni koji se plaše daljeg razvoja veštačke inteligencije. Većina se slaže da naučno-fantastična ideja o računarima veštačke inteligencije koji nas kontrolišu nije pravi problem, ali postoje i manje spektakularne, ali i dalje opasne mogućnosti.
U martu 2023. godine, preko 1.000 tehnoloških lidera koji rade sa veštačkom inteligencijom potpisalo je pismo upozorenja da tehnologije veštačke inteligencije predstavljaju „duboke rizike po društvo i čovečanstvo“. Ovi stručnjaci sugerišu da se istraživanje treba privremeno zaustaviti i razmotriti nove regulative pre daljeg razvoja veštačke inteligencije kao što su Chat-GPT botovi.
