Sa dolaskom vrelih letnjih dana i ekstremno visokih temperatura, rashladni sistemi u našim domovima postaju najvažniji saveznici za preživljavanje na trotoaru i u kući. Međutim, sa konstantnim radom ovih uređaja dolazi i onaj manje prijatan momenat – drastičan skok računa za električnu energiju. Upravo zbog toga se među potrošačima svake sezone vodi žestoka debata oko toga koji je način rada ekonomičniji.
Dok jedni tvrde da je najbolje upaliti uređaj da radi bez prestanka na umerenoj temperaturi, drugi su uvereni da se značajna ušteda postiže paljenjem sistema samo onda kada boravite u prostoriji. Stručnjaci za energetsku efikasnost i termotehniku konačno su rešili ovu dilemu i ponudili detaljan odgovor koji vam može pomoći da rashladite dom bez pražnjenja novčanika.
Kako način rada klima uređaja utiče na vaš račun za struju
Da bismo došli do tačnog odgovora na ovo pitanje, moramo prvo da razbijemo uobičajene zablude o tome kako ovi aparati troše energiju. Najveći procenat struje ne odlazi na sam rad ventilatora koji izduvava vazduh, već na pokretanje i rad kompresora – spoljne jedinice koja je zadužena za hlađenje gasa.
Kada ostavite uređaj da radi neprekidno, on u jednom trenutku postiže željenu temperaturu. Nakon toga, sistem prelazi u režim održavanja te temperature. Sa druge strane, ako stalno gasite aparat kada izlazite iz kuće i palite ga tek kada se vratite, zatekći ćete potpuno pregrejane zidove, podove i nameštaj. Kada u takvim okolnostima startujete hlađenje, kompresor mora da radi maksimalnom snagom tokom dužeg vremenskog perioda kako bi savladao akumuliranu toplotu, što dovodi do naglog i velikog skoka u potrošnji električne energije.
Kako tip klima uređaja diktira način na koji štedite novac
Odgovor na pitanje da li aparat treba da radi stalno ili ne, u najvećoj meri zavisi od tehnologije koja se nalazi unutar vašeg sistema. Na tržištu danas dominiraju dva potpuno različita tipa uređaja.
Konvencionalne klime sa on – off sistemom rada
Stariji modeli funkcionišu po veoma jednostavnom principu: kompresor radi ili sa stopostotnim kapacitetom ili uopšte ne radi. Kada upalite ovakav aparat, on radi punom snagom sve dok ne spusti temperaturu na podešeni nivo, a zatim se potpuno gasi. Čim se prostorija zagreje za samo jedan ili dva stepena, kompresor se ponovo pokreće na maksimalnih 100%.
Ovi stalni ciklusi paljenja i gašenja stvaraju takozvane strujne udare (polazna struja) koji povlače najviše energije. Za ovakve modele, neprekidan rad tokom celog dana može biti izuzetno skup, pa je njih preporučljivo gasiti ukoliko odsustvujete iz doma duže od sat vremena.
Inverter tehnologija kao revolucija u uštedi energije
Moderni inverter sistemi poseduju napredne kompresore sa promenjivim brojem obrtaja. Oni nikada ne rade isključivo u režimu sve ili ništa. Kada postignu zadatu temperaturu, oni smanjuju svoju snagu na minimum (često na svega 10 do 20% kapaciteta) i nastavljaju da rade tiho i ujednačeno, tačno onoliko koliko je potrebno da nadoknade toplotu koja ulazi spolja.
Za inverter modele važi zlatno pravilo: znatno je ekonomičnije ostaviti ih da rade neprekidno na umerenoj temperaturi nego ih stalno paliti i gasiti. Stalnim prekidanjem rada terate inverter da iznova prolazi kroz najtežu fazu inicijalnog hlađenja prostora, čime poništavate njegovu osnovnu funkciju uštede.
| Tip klima – uređaja | Način rada kompresora | Potrošnja pri stalnom radu | Kada je gasiti? |
| Konvencionalna (on – off) | Radi uvek na 100% snage ili uopšte ne radi | Veća, zbog stalnih strujnih udara pri startovanju | Kada izlazite iz kuće na duže od sat vremena |
| Inverter model | Prilagođava snagu i konstantno održava temperaturu | Znatno manja, radi optimalno, stabilno i ujednačeno | Samo kada odsustvujete iz doma duže od par dana |
Zlatna pravila za maksimalno hlađenje uz minimalne račune
Bez obzira na to koji model posedujete u svom domu, primenom ovih praktičnih i proverenih saveta možete drastično smanjiti potrošnju električne energije tokom letnjih meseci:
- Podesite razumnu temperaturu: Razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bi smela da bude veća od 6 do 7 stepeni Celzijusa. Ako je napolju 34 stepena, podešavanje termostata na 26 ili 27 stepeni pružiće vam sasvim dovoljno svežine, a uređaj će trošiti do 30% manje struje nego da ste ga spustili na 21 stepen.
- Sprečite ulazak direktne sunčeve svetlosti: Spustite roletne, navucite tamne zavese ili postavite refleksne folije na prozore tokom naj toplijeg dela dana. Sunčevi zraci koji prolaze kroz staklo deluju poput staklene bašte i enormno podižu temperaturu unutrašnjosti, primoravajući rashladni sistem na prekovremeni rad.
- Redovno čistite i menjajte filtere: Zapušeni i prljavi filteri drastično smanjuju protok vazduha. To znači da uređaj mora da uloži mnogo više napora i energije da bi postigao isti efekat hlađenja. Pranje mrežica pod mlazom mlake vode jednom u dve nedelje produžava vek trajanja aparata i smanjuje potrošnju.
- Iskoristite prednosti noćnog vazduha: Tokom kasnih noćnih i ranih jutarnjih sati, kada spoljna temperatura prirodno padne, potpuno isključite hlađenje i otvorite prozore. Dozvolite svežem vazduhu da prirodno rashladi zidove i podove, a sistem pokrenite tek u prepodnevnim časovima kada sunce ponovo počne da prži.
Primenom ovih jednostavnih i logičnih koraka, obezbedićete sebi savršen komfor i prijatnu klimu unutar doma, dok će vaši mesečni računi za struju ostati u granicama normale. Pametno upravljanje energijom je najbolji način da sačuvate i kućni budžet i dugotrajnost vaših kućnih aparata.
