Mnogi od nas pokušavaju jesti više voća i povrća, a manje ultra-prerađene hrane. Ali zašto je toliko teško držati se svojih ciljeva?

Hrana bogata mastima, šećerom i solju je jednostavno previše ukusna. I nije to samo u vašoj glavi – evoluirali smo na taj način. Ova hrana aktivira nagradni sistem mozga jer je nekada bila retka.

Sada je svuda oko nas. U bogatim modernim društvima bombardovani smo reklamama koje namerno podsećaju na izgled, miris i ukus kalorične hrane. Kao odgovor na te moćne signale, naš mozak reaguje tačno kako je zamišljeno, pokrećući snažnu želju da ih jedemo.

Evo kako funkcioniše želja za hranom i šta možete uraditi kada osetite potrebu za slatkim ili slanim namirnicama.

Šta uzrokuje žudnju za hranom?

Žudnja za hranom je intenzivna želja ili potreba da se nešto pojede, često usmerena na određenu hranu.

Programirani smo da učimo kako hrana ima dobar ukus i miris i gde je možemo ponovo pronaći, posebno ako je bogata mastima, šećerom ili solju.

Nešto što nas podseća na uživanje u određenoj hrani, poput upadljive reklame ili ukusnog mirisa, može izazvati želju za tom hranom.

Ovaj signal pokreće fizički odgovor, povećavajući proizvodnju pljuvačke i aktivnost želuca. Ovi odgovori su relativno automatski i teško ih je kontrolisati.

Šta još utiče na naše izbore?

Iako je efekat signala na naš fizički odgovor relativno automatski, ono što radimo nakon toga je pod uticajem je složenih faktora. Da li ćemo pojesti određenu hranu može zavisiti od stvari poput cene, dostupnosti i toga da li bi jedenje te hrane bilo u skladu s našim zdravstvenim ciljevima.

Međutim, obično je teško zadržati zdravu ishranu na umu. To je zato što obično prioritetizujemo neposrednu nagradu, poput zadovoljstva jedenja, u odnosu na onu koja je odložena ili apstraktna – uključujući zdravstvene ciljeve koji će nam dugoročno doneti dobrobit.

Stres takođe može povećati unos hrane. Kada smo gladni, biramo veće porcije, potcenjujemo unos kalorija i nalazimo da je jedenje nagrađujuće.

Traženje nečega slanog ili slatkog

Šta se dešava kada nas neki signal podstakne da tražimo određenu hranu, ali ona nije dostupna?

Prethodna istraživanja sugerisala su da bismo tada tražili bilo šta što nam prija. Dakle, ako vidite nekoga kako jede krofnu, ali ih nema u blizini, mogli biste se odlučiti za čips ili čak alkohol.

Međutim, naša nova istraživanja su potvrdila nešto što ste verovatno već znali: to je specifičnije od toga.

Ako vas reklama za čips podstakne da tražite hranu, verovatno vam komad torte neće biti dovoljan – tražićete nešto slano. Signali u našem okruženju ne samo da nas podstiču da žudimo za hranom uopšte, već nas usmeravaju da tražimo određene „kategorije“ hrane, kao što su slana, slatka ili kremasta.

Signali hrane i nesvesno jedenje

Vaša istorija ishrane i genetika takođe mogu otežati suzbijanje želje za hranom. Ali nemojte se sekirati – oslanjati se samo na volju je teško gotovo svima.

Signali hrane su toliko moćni da nas mogu podstaknuti da tražimo određenu hranu, čak i kada nemamo izraženu želju za njenim konzumiranjem. Efekat je intenzivniji ako je hrana lako dostupna.

To pomaže objasniti zašto možemo pojesti celu veliku kesu čipsa koja je ispred nas, čak i kada užitak opada kako jedemo. Ponekad koristimo završavanje pakovanja kao signal da prestanemo da jedemo, umesto da se oslanjamo na glad ili želju.

Da li postoji nešto što mogu da uradim da odolim željama za hranom?

U velikoj meri nemamo kontrolu nad signalima u našem okruženju i željama koje oni pokreću. Ali postoje načini na koje možete pokušati da kontrolišete situacije u kojima donosite odluke o hrani.

• Priznajte svoju želju i razmislite o zdravijem načinu da je zadovoljite. Na primer, ako imate želju za čipsom, možete probati lagano posoljene orahe umesto toga. Ako želite nešto slatko, možete isprobati voće.
• Izbegavajte kupovinu kada ste gladni i napravite spisak unapred. Iskoristite opcije „klikni i preuzmi“ ili dostavu kako biste izbegli reklame i impulse za kupovinu u radnji.
• Kod kuće, neka voće i povrće budu lako dostupni – i lako vidljivi. Takođe, imajte pri ruci druge hranljive, bogate vlaknima i neprocesuirane namirnice poput oraha ili običnog jogurta. Ako možete, uklonite visokomasnu, bogatu šećerom i slanom hranu iz svog okruženja.
• Uverite se da su vaši ciljevi u ishrani SMART. To znači da su specifični, merljivi, dostižni, relevantni i vremenski određeni.
• Budite blagi prema sebi. Nemojte se sekirati ako pojedete nešto što ne odgovara vašim zdravstvenim ciljevima. Samo nastavite da pokušavate.