Svetski dan mentalnog zdravlja 2024. godine stavlja akcenat na blagostanje na radnom mestu, sa ciljem da pomogne pojedincima da prepoznaju kada njihov posao negativno utiče na njihovo mentalno zdravlje i preduzmu korake da to reše.
Burnout na poslu se dešava kada su zahtevi posla dugo visoki, a mentalni i fizički oporavak nedovoljan. To dovodi do iscrpljenosti, mentalnog zamora, distanciranja od posla i smanjenja radne efikasnosti. Ukratko, burnout ostavlja ljude nesposobnim i nevoljnim da u potpunosti funkcionišu u svojoj profesionalnoj ulozi. Iako se može dogoditi u bilo kom poslu, burnout je češći u okruženjima gde su zahtevi visoki, a resursi ograničeni.
Izveštaj organizacije Mental Health UK ističe raširenost ovog problema, otkrivajući da je 91% odraslih radnika iskusilo visok ili ekstreman nivo stresa u protekloj godini. Pored toga, 20% radnika u Velikoj Britaniji je prijavilo da su uzeli bolovanje zbog mentalnog zdravlja izazvanog stresom u prethodnoj godini.
Istraživanja dosledno pokazuju da su glavni uzroci burnout-a prekomerni i dugotrajni zahtevi na poslu. To uključuje visoku radnu opterećenost, nesigurnost u poslu, nejasne uloge, konflikte ili stalni stres.
Burnout ima ozbiljne posledice po one koji su pogođeni, doprinoseći stanjima kao što su anksioznost, depresija, kardiovaskularni problemi, dijabetes tipa 2, nesanica i glavobolje. U nekim slučajevima, izgaranje može čak povećati rizik od smrtnosti. Čak i blaži oblici burnout-a, ako se ne leče, mogu napredovati u ozbiljnije zdravstvene probleme koji dovode do dužih bolovanja.
Efekti burnout-a takođe pogađaju organizacije, što dovodi do smanjenja kreativnosti, većeg odliva zaposlenih, povećanje odsutnosti i lošije performanse.
Simptomi se razlikuju od osobe do osobe, ali uobičajeni znaci uključuju stalni umor, nedostatak motivacije i emocionalnu iscrpljenost. Pojedinci mogu osećati preplavljenost i kod manjih zadataka, postati distancirani od svog posla i razviti negativan ili ciničan stav prema poslu ili kolegama.
Ako sumnjate na burnout, postavite sebi pitanja poput: Da li uglavnom negativno govorite o svom poslu? Da li se osećate isključeno i obavljate posao mehanički? Da li osećate nelagodnost u vezi sa radnim zadacima? Da li se osećate umorno i pre nego što stignete na posao? Da li ste često emocionalno iscrpljeni tokom ili nakon radnog dana?
Oporavak uključuje smanjenje zahteva posla i prevenciju iscrpljenosti i distanciranja koje dolazi sa tim. To može uključivati smanjenje radnog opterećenja, postavljanje jasnih granica između posla i privatnog života i obezbeđivanje vremena za opuštanje van radnih sati.
Resursi na poslu, poput autonomije, socijalne podrške, povratnih informacija i mogućnosti za razvoj, takođe mogu ublažiti uticaj zahteva posla. Pristup ovim resursima omogućava zaposlenima da bolje upravljaju radnim pritiscima i smanjuje rizik od burnout-a.
Vreme za oporavak, kroz aktivnosti van posla koje omogućavaju relaksaciju, ključno je za upravljanje stresom. To mogu biti hobiji ili slobodne aktivnosti koje su prijatne i oslobođene takmičarskog pritiska.
Podrška organizacije igra ključnu ulogu u prevenciji burnout-a. Inicijative poput obuke za upravljanje stresom, programa za svesnost i politika koje omogućavaju zaposlenima da se isključe iz posla van radnog vremena, korisni su alati za borbu protiv burnout-a u kompanijama.
Pridružite se našoj Viber grupi!
