Čokolada je verovatno najpopularnija uteha na svetu. Bilo da je koristimo kao nagradu nakon napornog dana, uz kafu ili kao poklon dragoj osobi, ona je nezaobilazan deo naših života. Međutim, večito pitanje koje muči svakog ljubitelja slatkiša glasi: gde povući granicu? Dok jedni tvrde da je čokolada „superhrana“, drugi je krive za višak kilograma i probleme sa tenom.

Istina je, kao i uvek, negde u sredini. Ključ je u vrsti čokolade koju birate i umerenosti koja omogućava da uživate bez griže savesti.

Tamna protiv mlečne: Nisu sve table iste

Kada govorimo o zdravstvenim benefitima čokolade, mislimo isključivo na tamnu čokoladu sa visokim procentom kakao delova (najmanje 70%). Kakao je bogat flavonoidima – moćnim antioksidantima koji štite srce, poboljšavaju protok krvi i snižavaju krvni pritisak.

S druge strane, mlečna i bela čokolada sadrže znatno više šećera, mleka u prahu i zasićenih masti, dok je procenat blagotvornog kakao praha minimalan. Zbog toga se preporuke stručnjaka drastično razlikuju u zavisnosti od toga šta se nalazi u vašem omotu.

Šta kaže nauka o idealnoj dnevnoj dozi?

Iako bi mnogi od nas najradije pojeli celu tablu od 100 grama odjednom, nutricionisti su prilično jasni. Optimalna dnevna doza tamne čokolade iznosi između 30 i 60 grama. To su otprilike tri do četiri kockice.

Ova količina je dovoljna da:

• Zadovolji potrebu za šećerom i popravi raspoloženje (zahvaljujući lučenju endorfina i serotonina).
• Pruži organizmu neophodne antioksidante.
• Smanji rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Prekoračenje ove doze donosi višak kalorija koji može dovesti do gojaznosti, što poništava sve dobre efekte koje kakao ima na srce.

Čokolada kao moćni stimulator mozga

Interesantno je da čokolada sadrži malu količinu kofeina, ali i teobromina, supstance koja blago stimuliše centralni nervni sistem. Upravo zato nam jedna kockica tamne čokolade može pomoći da se bolje fokusiramo na posao ili učenje. Neka istraživanja sugerišu da redovno konzumiranje malih količina kvalitetne čokolade može poboljšati kognitivne funkcije kod starijih osoba i zaštititi neurone od oštećenja.

Na šta treba paziti prilikom kupovine?

Nije svaka tamna čokolada vrhunska. Prilikom čitanja deklaracije, obratite pažnju na redosled sastojaka. Idealno je da na prvom mestu bude kakao masa ili kakao puter, a ne šećer. Takođe, izbegavajte proizvode koji sadrže biljne masti (poput palminog ulja) umesto čistog kakao putera, jer te masti negativno utiču na nivo holesterola.

Kada je najbolje vreme za čokoladni užitak?

Mnogi stručnjaci preporučuju da se čokolada konzumira u prvom delu dana. Zbog malog sadržaja kofeina, ako je jedete kasno uveče, može doći do problema sa nesanicom kod osetljivijih osoba. Takođe, uživanje u čokoladi nakon ručka može sprečiti kasnije napade gladi za teškim i kaloričnim desertima.

Zaključak

Čokolada nije neprijatelj vašeg zdravlja, već saveznik – pod uslovom da birate kvalitet i poštujete pravilo „manje je više“. Nekoliko kockica tamne čokolade dnevno je savršen način da spojite užitak i brigu o svom telu. Zato, sledeći put kada posegnete za omiljenom poslasticom, radite to polako, pustite da se kockica otopi u ustima i uživajte u svakom gramu zdravlja koji vam donosi.

Da li se vi zaustavljate na tri kockice ili je tabla uvek u opasnosti kada je otvorite?