Odrastajući, seks nije bio nešto što se otvoreno raspravljalo u našem domu. Sve što sam saznala o tome, naučila sam iz filmova i televizijskih emisija. Onda je tu bila i nastava seksualnog obrazovanja, naravno, koja je učila da je seks loš, loš, loš, osim ako muškarac i žena nisu u braku i ne žele da se razmnožavaju.

Uprkos sramu koja se veže za seks – ili možda čak zbog toga – počela sam da se bavim ovom temom mlada, sa oko15 godina. Moje prvo iskustvo nije bilo baš loše, ali daleko od onoga što su mediji sugerisali da će biti, bez obilja ekstaze i eksplozija koje su mi mediji prethodno obećavali.

Godinu dana kasnije, sa 16 godina, nabavila sam svoju prvu seksualnu igracku. Sećam se toga veoma dobro. Sva ta poniženja. Strah od otkrivanja jer sam bila znatiželjna u vezi svog tela i svoje seksualnosti.

Ušla sam u seks šop kao špijun, obučena u naočare za sunce i duksericu sa kapuljačom. Sećam se tačno koje seksualne igračke sam kupila: klasični zečić, koji sam mislila da je ono što svaka odrasla žena koristi za zadovoljstvo. Moja mašta je bila prilično ograničena. Ipak, imala sam samo 16 godina.

Iako sam uživala u iskustvu s vibratorom, postojao je neki osećaj straha, čak i krivice, prilikom samozadovoljavanja. Jednostavno nisam se osećala udobno u sopstvenoj koži. Osećala sam se sramno i kao da radim nešto čega bih se trebala stideti.

Intimnost sa samom sobom

Samo pomisao na intimnost sa samom sobom izazivala je nelagodnost u meni. Nikada nisam dopuštala sebi da dugo o tome razmišljam. Kako su godine prolazile, osećaj sramote oko moje seksualnosti se pojačavao. U spavaćoj sobi, više sam se trudila udovoljiti drugima nego sebi. Nisam znala da zaslužujem nešto bolje. Tada sam jedva koristila svoj stari, izlizani vibrator. Osećala sam se odvojeno od njega, a što sam više posmatrala svoj život, shvatila sam da se osećam odvojeno od sebe.

Tek kada sam započela svoju prvu zaista zdravu vezu s muškarcem, počela sam raditi na svojoj seksualnosti.Moj partner i ja stvorili smo siguran, poverljiv prostor u kojem sam se osećala udobno ako bih eksperimentisala s novim seksualnim igračkama.

Kada smo počeli da isprobavamo nove stvari, kao da se moj svet otvorio i izleteo je moj unutrašnji božanski duh. Shvatila sam da postoji čitav univerzum predmeta dizajniranih da zadovolje i probude moj erotski duh. Sada kada sam imala partnera koji mi je pomogao da se osećam sigurno, zaista sam mogla procvetati kao sopstveno seksualno biće.

Iako smo se od tada rastali, zadržala sam neprocenjivu mudrost koju sam postigla uz pomoć njegove brižne ljubavi, i nadograđujem tu mudrost. Sada se moj život vrti oko toga i svih predivnih buđenja koje je ovo iskustvo donelo. Sada sam posvećena tome da pomognem drugima da shvate lepotu i moć u zadovoljavanja i partnerstva sa samim sobom.

Mišljenje i iskustva

Smatram da su samozadovoljavanje i masturbacija različiti pojmovi. Po mom mišljenju, masturbacija je čin koji obavljate kako biste brzo oslobodili napetost. Nema srama u tome – ni u svemu ovome – ali to je drugačije od umetnosti samozadovoljavanja. Samozadovoljavanje doživljavam kao način da se volite i odajete počast predivnom i svetom hramu koji je ljudsko telo.

Kada se samozadovoljavam (obično uz pomoć igračaka), veoma polako i radoznalo istražujem svoje telo. Mazim nožne listove, kukove i grudi. Udišem duboko, osvežavajuće, i uživam u svakom raskošnom trenutku eksplozivnog oslobađanja.

Uzimam vreme da se osećam cenjeno i poštovano, baš kao što bih to uradila s bilo kojim partnerom o kojem brinem. Jer istina je da sam s partnerom – partnerom koga izuzetno volim i držim do njega. Taj partner sam ja.