Da li se ikada osećate kao glumac u sopstvenom životu? Izgovarate rečenice koje se od vas očekuju, smejete se kada mislite da bi trebalo, sledite put koji su drugi zacrtali. Radite sve „kako treba“, a ipak, na kraju dana, kada ostanete sami sa svojim mislima, osećate duboku prazninu i tiho pitanje koje vas proganja: „A gde sam tu ja?“

Ovo osećanje izgubljenosti je epidemija modernog doba. Od detinjstva nas uče da se prilagođavamo, da ispunjavamo očekivanja roditelja, profesora, društva. Tokom godina, na sebe navlačimo slojeve tuđih mišljenja, strahova i ambicija, sve dok jednog dana ne shvatimo da smo ispod svih tih slojeva zaboravili ko smo zaista.

Ali dobra vest je da ta autentična, istinska suština nikada ne nestaje. Ona samo čeka, strpljivo i tiho, da je ponovo pronađete. Vratiti se sebi nije sebičan čin; to je najvažnije i najhrabrije putovanje na koje se možete uputiti.

Kako smo se izgubili? Buka sveta i tišina duše

Gubitak kontakta sa sobom nije se desio preko noći. To je postepen proces, hranjen iz nekoliko izvora:

• Društveno uslovljavanje: Od malena nam se govori šta je „uspeh“, kako izgleda „dobar život“ i koji su ciljevi „ispravni“. Često usvojimo te spoljašnje definicije, ignorišući sopstvene unutrašnje težnje.
• Buka okoline: Živimo u svetu konstantne buke. Društvene mreže, vesti, reklame – svi se bore za našu pažnju, govoreći nam šta da mislimo, kako da izgledamo i šta da želimo. U toj galami, gotovo je nemoguće čuti tihi šapat sopstvene duše.
• Prošle rane: Svako od nas nosi ožiljke. Razočaranja, odbijanja i povrede naučile su nas da sakrijemo svoje najranjivije delove kako ne bismo ponovo bili povređeni. Ti skriveni delovi su često najautentičniji delovi nas.

Mapa za povratak kući: Praktični koraci ka sebi

Povratak sebi je proces „iskopavanja“, uklanjanja slojeva koji niste vi, kako biste otkrili ono što je oduvek bilo tu. To je aktivan proces koji zahteva hrabrost i posvećenost.

1. Pronađite tišinu (i samoću): Ne možete čuti svoj unutrašnji glas ako je svet oko vas preglasan. Svesno stvarajte trenutke tišine. To ne mora biti sat vremena meditacije. Dovoljno je 10 minuta dnevno bez telefona, muzike i televizora. Prošetajte sami pored reke, sedite u parku. U tišini, odgovori počinju da izranjaju.
2. Razgovarajte sa svojim „unutrašnjim detetom“: Setite se sebe kao deteta, pre nego što vas je svet ubedio u suprotno. Šta ste voleli da radite? U čemu ste uživali? Da li je to bilo crtanje, pevanje, igranje napolju, rastavljanje stvari? Ponovno povezivanje sa tim zaboravljenim radostima je moćan način da se setite ko ste u svojoj suštini.
3. Definišite svoj lični „ustav“ (vaše vrednosti): Šta je vama zaista, suštinski važno? Da li je to sloboda, sigurnost, kreativnost, poštenje, pomaganje drugima? Zapišite 3 do 5 ključnih vrednosti. One su vaš unutrašnji kompas. Svaki put kada treba da donesete važnu odluku, zapitajte se: „Da li je ovo u skladu sa mojim vrednostima?“.
4. Vežbajte hrabrost kroz „da“ i „ne“: Vraćanje sebi zahteva postavljanje granica.
   • Počnite da govorite „ne“ stvarima koje vam crpe energiju i koje ne želite da radite, čak i ako time rizikujete da razočarate druge.
   • Počnite da govorite „da“ malim stvarima koje čine da se osećate živim, čak i ako ih niko drugi ne razume.

Poruka za one koji se plaše da razočaraju druge (posebno u Srbiji)

U našoj kulturi, gde su porodične veze i mišljenje okoline izuzetno važni, put ka autentičnosti može delovati kao izdaja. Strah da ćemo povrediti ili razočarati one koje volimo ako izaberemo drugačiji put je ogroman.

Zapamtite: jedina osoba koju sigurno izdajete kada živite neautentičan život ste vi sami. Ljudi kojima je zaista stalo do vas neće vas napustiti zato što ste postali iskreniji prema sebi. Možda će im u početku biti teško, ali na kraju, vaša sreća će biti i njihova. Oni koji odu, verovatno su voleli samo masku koju ste nosili za njih.

Zaključak

Najveći dar koji možete dati svetu nije savršena, prilagođena verzija vas, već ona stvarna, autentična, nesavršena, ali celovita. Putovanje „kući“ može biti dugo i ponekad usamljeno, ali svaki korak na tom putu vredi. Jer na kraju, ne pronalazite nekog nepoznatog. Pronalazite sebe – osobu koju najbolje poznajete, a najduže ste je ignorisali.