Kako se godina bliži kraju, tema koja neizbežno dominira u kancelarijama, na Zoom sastancima i u neformalnim razgovorima uz kafu jeste novac. Tačnije – povišice i godišnji bonusi. Nakon nekoliko turbulentnih godina koje su obeležile fenomen „Velike ostavke“ (The Great Resignation) i inflatorni pritisci, čini se da ulazimo u period stabilizacije, ali i otrežnjenja.

Najnovije analize tržišta rada i planova velikih kompanija sugerišu zanimljiv trend: poslodavci ove godine neće biti preterano darežljivi kada su u pitanju visoki procenti povišica, ali će se potruditi da „kolač“ podele na više delova, tako da niko ne ostane praznih ruku.

Kraj ere agresivnog rasta plata?

Da se ne lažemo, prethodnih godina smo svedočili situacijama gde su zaposleni, posebno u IT sektoru i deficitarnim zanimanjima, dobijali dvocifrene procente povišica samo da bi ostali u firmi. Poslodavci su bili u panici da će izgubiti talente.

Međutim, podaci za predstojeću godinu pokazuju promenu kursa. Očekivani budžeti za povećanje plata u kompanijama kreću se u proseku oko 3.5% do 4%. Iako je ovo i dalje solidan procenat u poređenju sa decenijom pre pandemije, on je manji u odnosu na prošlogodišnje pikove.

Razlog? Tržište rada se hladi. Strah od masovnih odlazaka zaposlenih se smanjio, a kompanije postaju opreznije sa fiksnim troškovima usled globalne ekonomske neizvesnosti.

Strategija „za svakoga po malo“

Ono što je specifično za ovu sezonu nagrađivanja jeste inkluzivnost nauštrb ekskluzivnosti. Umesto da se ogromni bonusi dodele samo nekolicini „zvezda“ (top performera), kompanije se sve češće odlučuju za strategiju da nagrade veći deo kolektiva, makar i skromnijim iznosima.

Ovakav pristup ima psihološku pozadinu. U vremenima kada su troškovi života i dalje visoki, poslodavci žele da održe moral i osećaj sigurnosti kod „tihe većine“ zaposlenih – onih koji možda nisu superzvezde, ali su kičma operativnog poslovanja. Poruka koja se šalje je: „Cenimo vaš doprinos i želimo da ostanete, čak i ako ne možemo da vam dupliramo bonus.“

Inflacija popušta, pa i 4% vredi više

Važno je staviti ove brojke u kontekst realne kupovne moći. Kada je inflacija bila na vrhuncu (u nekim zemljama i preko 9-10%), povišica od 4% je zapravo značila smanjenje realne zarade.

Sada, kada se inflacija u većini ekonomija vraća u predvidive okvire, povišica od 3-4% ponovo počinje da znači stvarni, iako blagi, rast standarda. Zaposleni bi, teoretski, trebalo da osete taj novac više nego prošle godine.

Varijabilni deo kao sigurnosna mreža za poslodavce

Stručnjaci primećuju još jedan trend koji se učvršćuje – fokus na jednokratne bonuse umesto na povećanje osnovne plate.

Za kompaniju je finansijski mnogo bezbednije da isplati jednokratni bonus na kraju godine. To je trošak koji se dešava sada i ne ulazi u osnovicu za obračun plata u narednim godinama. Povećanje fiksne plate je, s druge strane, trajna obaveza koja se „složeno kamati“ kroz godine. Zato, nemojte se iznenaditi ako vam poslodavac ponudi lep bonus za praznike, ali ostane „tvrd“ na pregovorima o osnovnoj plati za januar.

Šta ovo znači za vas i kako da se postavite?

Ako očekujete spektakularnu povišicu samo zato što ste se „pojavljivali na poslu“, verovatno ćete biti razočarani. Ipak, ovo ne znači da prostora za napredak nema.

Evo nekoliko saveta kako da navigirate kroz ovaj period:

1. Upravljajte očekivanjima: Budite svesni da je tržišni prosek niži. Ako dobijete ponudu u rangu od 4-5%, to se ove godine smatra dobrim rezultatom.
2. Fokusirajte se na učinak: Iako firme dele „svima po malo“, budžeti za izuzetne rezultate uvek postoje. Ako imate konkretne brojke koje dokazuju vaš uspeh, tražite sastanak.
3. Pregovarajte o „nenovčanim“ benefitima: Ako firma ne može da probije budžet za plate, možda može da ponudi više dana odmora, fleksibilnije radno vreme, budžet za edukaciju ili bolju opremu.
4. Razumite širu sliku: Stabilnost firme je ponekad vrednija od kratkoročnog skoka plate, posebno ako se najavljuju otpuštanja u vašoj industriji.

Zaključak

Predstojeća sezona bonusa biće, u nedostatku bolje reči – umerena. Prošlo je vreme kada se novac „bacao iz helikoptera“ da bi se zadržali radnici, ali nismo ni u periodu potpunog stezanja kaiša.

Poslodavci biraju srednji put: pokušavaju da zadrže radnu snagu fer korekcijama zarada koje prate inflaciju, dok velike nagrade čuvaju samo za one koji prave drastičnu razliku u profitu. Za većinu zaposlenih, ovo će biti godina malih pobeda, a ne velikih trijumfa.