Često se u životu susrećemo sa situacijama koje nam ne prijaju, sa ponašanjima drugih koja nas iritiraju ili sa standardima koji su ispod naših očekivanja. U tim trenucima, naša reakcija – ili njen izostanak – ima dublje posledice nego što smo svesni. Jer, ono što tolerišemo, ono što prećutkujemo i preko čega prelazimo, nesvesno postaje norma, model ponašanja koji, na neki način, podučavamo druge da je prihvatljiv. Ova jednostavna, ali moćna istina, ima implikacije u svim aspektima naših života, od ličnih odnosa do profesionalnog okruženja.

Zamislite radno mesto na kojem se toleriše nepoštovanje rokova. U početku, možda će biti reči o pojedinačnim slučajevima, opravdanim nepredviđenim okolnostima. Međutim, ako se takvo ponašanje ne sankcioniše, ako se stalno pronalaze izgovori i ako se projekti konstantno odlažu bez ikakvih posledica, vremenom će to postati neizgovoreno pravilo. Novi zaposleni će shvatiti da rokovi nisu obavezujući, a oni koji se trude da ih poštuju mogu se osetiti frustrirano i demotivisano. Na taj način, tolerisanjem neefikasnosti, kompanija nesvesno podučava svoje zaposlene da je kašnjenje prihvatljivo, što dugoročno može ozbiljno narušiti produktivnost i ugled.

Ista logika važi i u međuljudskim odnosima. Ako u vezi konstantno prelazimo preko sitnih uvreda ili nepoštovanja, vremenom će se ta ponašanja intenzivirati. Partner će shvatiti da nema nikakvih posledica za njegove postupke i da su naše granice fleksibilne. Tolerisanjem nezdravih obrazaca ponašanja, mi ih zapravo ojačavamo i šaljemo poruku da je takav odnos prihvatljiv.

Ovaj princip se može primeniti i na šire društvene kontekste. Ako zajednica toleriše neetičko ponašanje pojedinaca na pozicijama moći, ako se korupcija prećutkuje ili relativizuje, takvo ponašanje će se širiti i postati deo “normalnog” funkcionisanja sistema. Tolerancija u ovom slučaju ne znači razumevanje i saosećanje, već pasivno prihvatanje neprihvatljivog, čime se šalje opasna poruka da se određena pravila i standardi mogu nekažnjeno kršiti.

Važno je napraviti razliku između istinske tolerancije, koja podrazumeva uvažavanje različitosti i poštovanje tuđih uverenja i načina života, i pasivnog prihvatanja negativnih ili štetnih ponašanja. Tolerancija ne bi smela da bude izgovor za ignorisanje problema ili za prećutkivanje nepravde. Naprotiv, prava tolerancija podrazumeva postavljanje jasnih granica i aktivno suprotstavljanje onome što smatramo pogrešnim ili štetnim.

Da bismo prekinuli ovaj začarani krug nesvesnog podučavanja neželjenog ponašanja, moramo postati svesniji onoga što tolerišemo. To zahteva introspekciju i iskrenu analizu naših reakcija na različite situacije. Moramo se zapitati: Zašto prelazim preko ovoga? Koji su moji strahovi ili nesigurnosti koji me sprečavaju da reagujem? Koje dugoročne posledice može imati moje ćutanje?

Kada postanemo svesni obrazaca tolerancije koji nam ne služe, možemo početi da ih menjamo. To može biti neprijatno i zahtevno, jer podrazumeva suočavanje sa konfliktima i postavljanje granica. Međutim, dugoročne koristi su nemerljive. Postavljanjem jasnih standarda i doslednim reagovanjem na ponašanja koja ih narušavaju, mi aktivno podučavamo druge kako želimo da budemo tretirani i kakvo ponašanje smatramo prihvatljivim.

U poslovnom okruženju, to znači da lideri moraju da budu proaktivni u postavljanju jasnih pravila i vrednosti, i da dosledno sankcionišu njihovo kršenje. To takođe znači stvaranje kulture u kojoj se zaposleni osećaju sigurno da izraze svoje neslaganje i da prijave neprihvatljivo ponašanje. U ličnim odnosima, to podrazumeva iskrenu komunikaciju o našim potrebama i granicama, i spremnost da se udaljimo od odnosa koji su toksični ili ne poštuju naše vrednosti. U širem društvenom kontekstu, to znači aktivno učešće u promovisanju etičkih standarda i suprotstavljanje korupciji i nepravdi.

Ono što tolerišemo, zaista podučavamo. Naša pasivnost može imati dalekosežne posledice, oblikujući ne samo naše živote, već i živote ljudi oko nas. Zato je važno da budemo svesni poruka koje šaljemo svojim ćutanjem i da preuzmemo odgovornost za standarde koje nesvesno promovišemo. Aktivnim postavljanjem granica i doslednim reagovanjem na neprihvatljivo ponašanje, mi ne samo da štitimo sebe, već i doprinosimo stvaranju zdravijeg i pravednijeg okruženja za sve.