Strah od pasa, poznat i kao kinofobija, uobičajena je pojava kod dece i može značajno uticati na njihovo svakodnevno funkcionisanje, s obzirom na to da su psi sveprisutni u našem okruženju. Iako je oprez prema nepoznatim životinjama zdrav, prekomeran strah može postati prepreka. Razumevanje uzroka i primena strpljivih, postepenih pristupa ključni su za prevazilaženje ove fobije.
Razumevanje korena straha
Pre nego što pristupite rešavanju problema, važno je pokušati shvatiti zašto se dete plaši pasa. Da li je to posledica neprijatnog iskustva (npr. lajanje, skakanje, ili čak ujed), gledanja potresnog sadržaja na televiziji, ili možda prenošenja straha od odrasle osobe? Neka deca su jednostavno osetljivija na iznenadne pokrete, glasne zvukove ili nepredvidivo ponašanje životinja. Razgovor sa detetom o njihovim osećanjima može vam pružiti dragocene uvide.
Budite podrška, ne izvor pritiska
Prva i najvažnija stvar je potpuna podrška i razumevanje. Nikada nemojte ismevati, minimizirati ili kritikovati detetov strah. Rečenice poput „Ne budi smešan, pa to je samo kuče“ samo će pojačati osećaj stida i naterati dete da potiskuje svoja osećanja.
- Priznajte njihova osećanja: „Razumem da se plašiš. U redu je da se tako osećaš. Tu sam da ti pomognem.“
- Izbegavajte prisilu: Nipošto nemojte forsirati dete da priđe psu ili da ga mazi. To može samo pogoršati fobiju i narušiti poverenje.
- Budite smireni: Vaša reakcija na pse, čak i ako se vi ne plašite, treba da bude smirena i kontrolisana kako ne biste preneli nervozu na dete.
Postepeno izlaganje: Korak po korak ka poverenju
Strategija postepenog izlaganja je najefikasnija. Cilj je da dete, u kontrolisanim uslovima i uz osećaj sigurnosti, polako gradi toleranciju i smanjuje anksioznost.
- Počnite od daljine: Gledajte pse sa bezbedne udaljenosti – iz automobila, sa druge strane ulice, kroz prozor. Pričajte o psima, njihovom izgledu, ponašanju.
- Knjige i video zapisi: Čitajte knjige o psima koji su prijateljski nastrojeni, gledajte crtane filmove ili edukativne video zapise o tome kako se psi ponašaju. Fokusirajte se na pozitivne interakcije između dece i pasa.
- Igračke i plišani psi: Igrajte se sa plišanim psima, imitirajte kako ih mazite, hranite. Objasnite detetu kako se „pazi“ na psa.
- Kontrolisani susreti: Kada primetite da je dete spremno, organizujte susret sa mirnim, dresiranim psom kojeg poznajete i kojem verujete, idealno sa vlasnikom koji razume situaciju. Neka to bude pas koji je naviknut na decu i koji je predvidiv.
- Počnite sa posmatranjem psa iz daljine, dok je pas na povocu.
- Ako je dete spremno, dozvolite psu da leži dok se dete približava (ako želi) i samo ga posmatra.
- Nikada ne silite interakciju. Dete treba da inicira dodir, ako i kada se oseća prijatno. Možete ponuditi detetu da baci igračku psu (ako pas donosi) sa sigurne udaljenosti.
- Učenje „jezika pasa“: Naučite dete osnovne signale psećeg ponašanja:
- Znakovi srećnog psa: Opušteno telo, mahanje repom (široki, opušteni pokreti), opuštene uši.
- Znakovi nervoznog psa: Ukrućeno telo, podvijen rep, uši unazad, režanje, pokazivanje zuba. Objasnite da je to znak da se psu treba dati prostor.
- Kako prići psu: Nikada ne trčati ka psu, ne vikati, ne buljiti psu u oči, ne prilaziti psu dok jede ili spava. Uvek pitati vlasnika za dozvolu pre nego što priđete. Ponudite psu da vas onjuši ispruženom, opuštenom rukom (sa sklopljenim prstima).
Profesionalna pomoć
Ukoliko je strah previše intenzivan i ometa detetov život, razmislite o potraživanju profesionalne pomoći. Dečiji psiholog ili terapeut specijalizovan za fobije može primeniti tehnike kao što su terapija igrom, kognitivno-bihevioralna terapija (CBT) ili desenzitizacija kako bi pomogao detetu da prebrodi strah. Neki treneri pasa takođe nude programe za decu sa kinofobijom, u kojima se pod kontrolisanim uslovima radi na pozitivnim interakcijama.
Strpljenje je ključ
Prelaženje preko fobije je proces koji zahteva vreme, strpljenje i doslednost. Budite spremni na male korake napred i povremene nazadovanja. Svaki mali uspeh proslavite i dajte detetu do znanja da ste ponosni na njihov trud i hrabrost. S vremenom i uz vašu podršku, vaše dete može naučiti da se oseća sigurno i opušteno u prisustvu pasa.
