Generacija Z uveliko preuzima tržište rada, donoseći sa sobom nove trendove, izuzetnu tehnološku pismenost i potpuno drugačija očekivanja od poslodavaca. Međutim, sa njima u kancelarije – bilo one virtuelne ili stvarne – neretko „ulaze“ i njihovi roditelji. Iako ovo na prvi pogled zvuči kao premisa za neku holivudsku komediju, situacija u kojoj majka zove menadžera da pita zašto njeno dete nije dobilo unapređenje postaje sve češća i ozbiljnija realnost.

Ovaj fenomen preteranog mešanja u profesionalni život mladih menja dinamiku modernog poslovanja i postavlja brojna pitanja o granicama, samostalnosti i budućnosti radne snage.

Od pisanja radne biografije do dolaska na intervju

Nekada je pomoć roditelja oko karijere podrazumevala savet pri izboru fakulteta, deljenje kontakata ili kupovinu prikladnog odela za prvi zvanični razgovor za posao. Danas su se te granice drastično pomerile. Prema brojnim anketama i izveštajima sa tržišta rada, neverovatan broj roditelja otvoreno priznaje da aktivno traži poslove za svoju decu, piše im motivaciona pisma, kroji biografije, pa čak i popunjava onlajn testove ličnosti umesto njih.

Ono što je još šokantnije jeste podatak da se mame i tate povremeno pojavljuju na samim intervjuima za posao. Neki to rade fizički, prateći dete do same zgrade kompanije i čekajući u lobiju ili ispred vrata kancelarije. Drugi, u eri rada od kuće, sede tik van kadra tokom Zoom poziva i šapuću tačne odgovore ili daju instrukcije svojoj deci kako da pregovaraju. Ovaj nivo ekstremnog mikro-menadžmenta od strane roditelja stvara potpuno novi, neočekivani izazov za regrutere.

Zašto roditelji osećaju potrebu da se ovoliko mešaju

Stručnjaci iz oblasti psihologije i profesionalni karijerni savetnici ističu da ovaj fenomen nije nastao preko noći. Reč je o takozvanim „helikopter roditeljima“ – generaciji koja je navikla da aktivno i duboko učestvuje u svakom segmentu života svog deteta. Oni su organizovali njihovo slobodno vreme, rešavali konflikte sa nastavnicima u školi i birali im vannastavne aktivnosti.

Kada to isto dete diplomira i krene u potragu za poslom, roditelju je izuzetno teško da jednostavno preseče tu pupčanu vrpcu. Današnje tržište rada je nesporno nestabilno, konkurencija je ogromna, a troškovi života neprestano rastu. Iz najbolje moguće namere – da zaštite svoje naslednike od surovog stresa, odbijanja i neuspeha – roditelji preuzimaju kontrolu. Problem je, međutim, u tome što ovakvim ponašanjem nesvesno šalju vrlo opasnu poruku svojoj deci: „Ti nisi sposoban da ovo uradiš sam.“

Reakcija poslodavaca i HR stručnjaka

HR menadžeri i direktori širom sveta hvataju se za glavu. Kompanije traže samostalne, proaktivne radnike koji mogu da preuzmu inicijativu, rešavaju probleme i adekvatno komuniciraju sa klijentima. Kada se suoče sa kandidatom čija majka zove odeljenje za ljudske resurse da pregovara o početnoj plati, bolovanju ili broju slobodnih dana, to automatski pali sve moguće crvene alarme.

U poslovnom svetu, ovakvo ponašanje se smatra kranje neprofesionalnim i nezrelim. Poslodavac želi da komunicira direktno sa zaposlenim, a ne sa njegovim porodičnim zastupnikom. Mnogi regruteri otvoreno priznaju da će, ukoliko primete ovakav nivo roditeljske uključenosti u proces selekcije, gotovo sigurno odbiti kandidata, ma koliko njegov CV na papiru delovao impresivno.

Medveđa usluga mladim profesionalcima

Na duge staze, najveće žrtve ovog trenda su upravo sami pripadnici Generacije Z. Da bi mladi čovek izgradio neophodno samopouzdanje u poslu, on mora da oseti težinu sopstvenih odluka, da nauči kako da se izbori za sebe i kako da se nosi sa konstruktivnom kritikom i odbijanjem. Neuspeh nije smak sveta – on je neizostavni i presudni deo građenja svake uspešne karijere.

Kada roditelji postave štit, amortizuju svaki udarac i obave sav težak posao umesto dece, mladi ostaju uskraćeni za ključne meke veštine (soft skills) poput rešavanja konflikata, pregovaranja i otpornosti na stres. Rezultat su mladi profesionalci koji su možda vrhunski tehnički pismeni i visoko obrazovani, ali su emotivno i socijalno potpuno nespremni za surove korporativne uslove.

Kako pronaći pravi balans i zaista pomoći

Uloga roditelja naravno ne prestaje onog trenutka kada dete dobije svoju prvu platu, ali njen oblik mora da evoluira. Umesto da budete lični asistent svom detetu, postanite njegov iskusni mentor.

Evo nekoliko korisnih načina kako da zaista pomognete, a da ne ugrozite njihovu samostalnost:

• Delite iskustvo, a ne instrukcije: Podelite sa njima svoja iskustva sa razgovora za posao i greške koje ste pravili, ali ih pustite da sami kreiraju svoj profesionalni identitet.
• Budite partner za vežbu: Uradite sa njima simulaciju razgovora kod kuće. Postavljajte im teška pitanja kako bi se pripremili, ali ih pustite da na stvarni intervju odu potpuno sami.
• Savetujte, ali ne radite umesto njih: Pročitajte njihov CV ili motivaciono pismo i dajte im sugestije, ali nikada ne prepravljajte tekst sami i ne šaljite prijave sa njihovog naloga.
• Pružite emocionalnu podršku: Budite njihovo sigurno mesto kada ne dobiju posao. Ohrabrite ih da pokušaju ponovo, umesto da zovete kompaniju da se žalite na proces selekcije.

Generacija Z ima neverovatan potencijal da promeni svet rada na bolje. Oni traže smisao u onome što rade, zahtevaju zdrav balans između privatnog i poslovnog života i hrabro odbijaju toksičnu radnu kulturu. Ipak, da bi u toj svojoj misiji zaista uspeli i postali lideri sutrašnjice, moraju sami da sednu za volan svoje karijere. Roditeljima je mesto isključivo na suvozačevom sedištu – tu su da navigiraju i podrže kada zatreba, ali nikako da pritiskaju gas ili kočnicu.