Situacija koju opisujete je prilično zbunjujuća i emocionalno iscrpljujuća. Kada vas iznenada obuzme osećaj sreće, predosećaj nečeg lepog, a zatim u samo nekoliko trenutaka stigne užasna vest koja vas lično pogađa, to je kognitivna disonanca u svom najoštrijem obliku. Evo kako se to može objasniti:

1. Neurohemijski disbalans i predosećaji

Naše telo i um su složeni sistemi. Ponekad, bez jasnog spoljnog povoda, može doći do privremenog povišenja nivoa određenih neurotransmitera, poput dopamina i serotonina, koji su povezani sa osećajem sreće, optimizma i iščekivanja. To može stvoriti lažni osećaj predosećaja, neku vrstu “hemijske euforije” koja nas navodi da verujemo da će se nešto dobro desiti. To nije “proročanstvo”, već više unutrašnji biohemijski proces koji je trenutno van sinhronizacije sa spoljnim događajima.

2. Psihološka priprema i očekivanja

Ljudi su skloni da traže obrasce i značenja, čak i tamo gde ih nema. Kada osetimo taj nalet pozitivne energije, naš um automatski počinje da stvara pozitivna očekivanja. Želimo da verujemo da je to znak nečega dobrog. Ta očekivanja nas čine ranjivijima na iznenadni šok kada se desi nešto suprotno. Što su očekivanja veća, to je pad teži.

3. Kontrastna emocionalna reakcija

Upravo zbog prethodno doživljene sreće i optimizma, udarac loše vesti je pojačan. Razlika između predviđene radosti i stvarne patnje stvara snažan kontrast, čineći lošu vest još težom za prihvatanje. To je kao da ste se pripremali za sunčani dan, a iznenada vas je zahvatila oluja.

4. Slučajnost i vremensko poklapanje

Najjednostavnije objašnjenje je često i najverovatnije: čista slučajnost. Emocionalna stanja dolaze i prolaze. Događaji u našem životu se dešavaju nezavisno od naših trenutnih osećanja. Ponekad se prosto desi da se ta dva, nepovezana fenomena – trenutak euforije i dolazak loše vesti – poklope u kratkom vremenskom periodu. Naš um, međutim, teži da stvori uzročno-posledičnu vezu tamo gde je nema, pokušavajući da objasni neobjašnjivo.

Zaključak

Dakle, nije reč o nekakvom zlom predskazanju ili kosmičkoj šali. To je splet neurohemijskih procesa, psiholoških tendencija i čiste slučajnosti. Vaš mozak je generisao osećaj sreće nezavisno od spoljnih okolnosti, a loša vest se jednostavno desila u tom trenutku. Razumevanje da su ova dva događaja najverovatnije nepovezana može pomoći u obradi teškog iskustva.