Godine 1969. El Salvador i Honduras su vodili četvorodnevni sukob koji je koštao hiljade života i raselio još hiljade ljudi – krvavi sukob koji se i danas pamti kao Fudbalski rat.
Bilo je 2-2 posle 90 minuta na stadionu Azteca u Meksiko Sitiju. Ovo je bio treći susret između Hondurasa i El Salvadora u poslednje tri nedelje; bila je u pitanju kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 1970. godine u Meksiku, takmičenje na kojem ni jedna od ove dve zemlje do tada nije učestvovala.
Honduras je pobedio u prvom susretu 1-0 u svojoj prestonici Tegusigalpi, samo da bi El Salvador trijumfovao 3-0 kod kuće u San Salvadoru. Izveštaji o nasilju obeležili su oba meča.
Kako je odlučujući meč ušao u 11. minut produžetka, Maurisio „Pipo“ Rodrigez iz El Salvadora prošao je sprintom prema kaznenom prostoru da dočeka centaršut i poslao loptu pored honduranskog golmana Hejmija Varele.
„Kada sam postigao gol, mislio sam da nije moguće da imaju tako malo vremena da nas izjednače“, kaže Rodrigez, 50 godina nakon ključnog meča. „Bio sam siguran da ćemo pobediti s tim golom.“
El Salvador je izdržao i trijumfovao 3-2. Igrači su se grlili, rukovali i napustili teren.
U roku od tri nedelje, njihove zemlje su bile u ratu.
El Salvador – otprilike veličine Velsa – imao je populaciju od oko 3 miliona ljudi 1969. godine. Veći deo zemlje bio je pod kontrolom vlasničke elite, ostavljajući vrlo malo prostora za siromašnije seljake u Salvadoru. Honduras – takođe dominiran od strane malog broja zemljoposednika – bio je pet puta veći, a iste godine imao je populaciju od oko 2,3 miliona.
Kao rezultat toga, tokom 20. veka, Salvadorci su se preseljavali u Honduras kako bi iskoristili dostupniju poljoprivrednu zemlju i radili za američke voćne kompanije koje su poslovale u toj zemlji. Otprilike 300.000 ljudi živelo je u susednoj državi do te godine.
I dalje postoje napetosti između El Salvadora i Hondurasa. Sporne granice između obe strane traju i danas, uprkos presudi Međunarodnog suda pravde (ICJ) o tom pitanju. Ali za čoveka koji je postigao sudbonosni gol za El Salvador, nije se sećao zlobe.
„Za mene će taj gol uvek biti izvor sportskog ponosa“, rekao je Rodrigez, koji sada ima 73 godine. „Ono u čemu sam siguran je da su vlasti i političari iskoristili naš sportski uspeh da proslave sliku El Salvadora.“
I uprkos onome što je usledilo, Rodrigez kaže da je ekipa El Salvadora zadržala ogromno „poštovanje i cenjenje“ prema svojim honduranskim protivnicima. „Ni od igrača Hondurasa, ni s naše strane, igre nisu bile između neprijatelja, već između sportskih rivala“, rekao je.
Dakle, El Salvador je otišao na prvenstvo sveta, šta je tamo uradio?
Ništa.
Fudbaleri El Salvadora bili su ubedljivo najlošija reprezentacija prvenstva sa gol razlikom -9.
Da li je sve ovo onda vredelo? Svakako ne.
