Ljudi se više ne oslanjaju samo na reči kako bi izrazili kako se osećaju. Zahvaljujući malim karakterima (poznatim i kao emotikoni), načini naše komunikacije su doživeli ogromnu transformaciju. Kako je prikazano u ExpressVPN-ovom blog tekstu, emotikoni su postali viđeni i prihvaćeni kao univerzalni jezik digitalnog doba. Nadam se da ovo nije trenutak da se zaprepastite. Sve se to događa pred našim očima.

Još uvek je fascinantno videti koliko nas smatra da emotikoni mogu bolje izraziti ono što osećamo nego što bi reči ikada mogle. Želite li saznati više o ovoj transformaciji? I želite li proceniti možemo li verovati emotikonima kada izražavaju naša osećanja i misli? Ako je odgovor da, predlažem da pročitate ovaj članak do kraja.

Istorija emotikona

Možda se pitate kako su i kada emotikoni nastali, ili kako su postali toliko istaknuti da su počeli biti birani umesto reči!

Pa, emotikoni su izmišljeni od strane japanskog umetnika Shigetaka Kurite 1999. godine. Bio je inspirisan emotikonima koji su se koristili u čet sobama, kao što je 🙂 označavao osmeh, a 😉 ukazivao na koketiranje. Međutim, želeo je stvoriti nešto što bi bilo preciznije u hvatanju osećanja i prenošenju informacija.

To je dovelo do toga da je Kurita razvio ukupno 176 emotikona koji se sada nalaze u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Međutim, Kuritina kolekcija više je naglasila simbole nego lica.

Zatim, 2007. godine, tim inženjera iz Google-a zamolio je Unicode Consortium da stvori univerzalni standard za emotikone. Nakon toga, Yasuo Kida i Peter Edberg, dva inženjera iz Apple-a, zamolili su Unicode Standard da uključi 625 novih emotikona. Ovaj predlog je prihvaćen 2010. godine, čime su emotikoni postali legitimni oblik digitalne komunikacije.

Godine 2011, Apple je postao prvi koji je dodao tastaturu sa emotikonima za svoje iOS uređaje. Android je pratio njihov korak otprilike dve godine kasnije. Danas su emotikoni postali preferirani način izražavanja osećanja u online komunikaciji širom sveta.

Korišćenje emotikona širom sveta

Iako ljudi široko koriste emotikone za komunikaciju, iznenadili bi ste se kada biste saznali da se način njihove upotrebe znatno razlikuje. Otkako su emotikoni ušli u prostor teksta, sprovedeno je mnogo istraživanja kako bi se proučavalo kako različiti ljudi koriste emotikone, uzimajući u obzir različite faktore.

Gore navedeno istraživanje sprovedeno je povodom Svetskog dana emotikona 17. jula 2023. godine i uključivalo je 1.000 učesnika iz četiri zemlje – Francuske, Nemačke, Španije i Sjedinjenih Američkih Država. Cilj ovde bio je razumeti kako društvo doživljava emotikone.

Na primer, utvrđeno je da ljudi u Španiji češće koriste emotikone dok šalju poruke putem teksta u poređenju sa ljudima u Sjedinjenim Američkim Državama. Oko 40% španskih učesnika koristi emotikone dok šalje poruke na društvenim medijima i putem e-pošte. Nasuprot tome, samo 26% učesnika iz Sjedinjenih Američkih Država priznaje da to čini.

Kada su pitali da li se emotikonima može verovati da tačno prenesu emocije, više od polovine američkih učesnika (51%) reklo je da ne veruje da je to moguće. Zapravo, više od polovine učesnika iz svih četiri zemalja se složilo da koristi emotikone kako bi sakrili kako se zaista osećaju.

Upotreba emotikona ne varira samo od zemlje do zemlje, već i među polovima. Uzmimo za primer čuveni emotikon srca. Žene ga često koriste da pokažu podršku i brigu za svoje prijatelje. Međutim, utvrđeno je da muškarci retko to rade za svoje prijatelje i obično koriste crvene emotikone srca kako bi izrazili svoja romantična osećanja.

Osim toga, starost je još jedan glavni faktor u tome kako se koriste emotikoni. Na primer, Generacija Z (GenZ) više ne koristi emotikone sa smejuljkom i plačem (😂) kako bi pokazali da se smeju. Zašto? Sada ga smatraju zastarelim, nešto što bi ljudi iz generacije njihovih roditelja koristili. Umesto toga, radije koriste emotikon lica sa lobanjom (💀) ili stvarni emotikon sa plačem (😭). A to je nešto što Milenijalci ni ne razumeju ni ne preferiraju.

Iako se emotikoni (emocija + ikone) koriste kako bi izrazili emocije, iznenadili biste se saznanjem da tumačenje značenja emotikona često razlikuje od njihovog prvobitnog značenja! Na primer, nevini emotikon osmeha (🙂) većini ljudi se smatra pasivno-agresivnim. Zato se umesto toga koristi emotikon sa širokim osmehom (😊).

Zaključak

S obzirom na nejasnoću oko značenja emotikona, sasvim je prirodno zapitati se da li emotikoni zaista mogu zameniti reči. I dobro, čak i to pitanje izaziva različite odgovore. Na primer, oko 53% Amerikanaca veruje da emotikoni nikada ne bi trebalo da se koriste u poslovnoj komunikaciji. Zbog njihove različite interpretacije, smatraju se previše opuštenim ili neformalnim za radno mesto i mogu dovesti do neprijatnih situacija s kolegama.

Međutim, postoji nekoliko stvari oko kojih se gotovo svi mogu složiti kada je reč o korišćenju emotikona. Na primer, kontekst je važan pri tumačenju značenja bilo kog emotikona. Da biste razumeli šta emotikon može preneti, morate razmotriti temu razgovora, ko ga koristi i u kojem okruženju.

Takođe, iako postoji stotine različitih emotikona, i dalje nam treba više njih da bi se uhvatile naše emocije, raznolikost, bolje predstavljanje i više. Skoro 33% učesnika iz Sjedinjenih Američkih Država se složilo s istim.

Ovo pokazuje da iako su emotikoni postali univerzalni deo jezika u digitalnom dobu, njihovo značenje i upotreba još uvek nisu postali univerzalni. Da li će se ovaj status emotikona promeniti u budućnosti ostaje da se vidi.