Demencija i faktori rizika
Demencija i faktori rizika – Niža formalna obrazovanost, socijalno-ekonomski status, genetske varijacije, alkohol i socijalna izolacija samo su neki od faktora rizika.
Naučnici sa Univerziteta u Exeteru i Univerziteta u Mastrihtu identifikovali su širok spektar faktora rizika za demenciju kod mlađih osoba i opovrgli tezu da je genetika jedini uzrok ovog stanja. Istovremeno su postavili osnove za nove strategije prevencije. Velika studija, objavljena u časopisu JAMA Neurology, identifikovala je 15 faktora rizika koji su slični onima za demenciju koja se javlja u starijem dobu, ali prvi put sugeriše da je moguće smanjiti rizik od demencije kod mlađih osoba ciljanjem zdravstvenih i životnih navika. Na globalnom nivou, oko 370.000 mladih ljudi godišnje oboli od demencije.
Socijalna izolacija, nedostatak vitamina D, moždani udar
Naučnici su pratili više od 350.000 učesnika mlađih od 65 godina u Velikoj Britaniji i procenjivali različite faktore rizika – od genetskih predispozicija do životnih i ekoloških uticaja. Otkrili su da niža formalna obrazovanost, niži socijalno-ekonomski status, genetske varijacije, faktori životnog stila poput zloupotrebe alkohola i socijalne izolacije, te zdravstveni problemi, uključujući nedostatak vitamina D, depresiju, moždani udar, gubitak sluha i srčane bolesti značajno povećavaju rizik od demencije kod mlađih osoba.
Dr. Stevie Hendriks, istraživač sa Univerziteta u Mastrihtu, ističe da demencija u mlađem dobu ima veoma ozbiljan uticaj jer obolele osobe obično imaju poslove i decu o kojima se brinu.
- Često se pretpostavlja da je uzrok genetski, ali u mnogim slučajevima zapravo ne znamo tačno šta jeste. Zato smo želeli istražiti i druge faktore rizika – kaže dr. Hendriks.
- Već smo znali iz istraživanja ljudi koji razvijaju demenciju u starosti da postoje brojni promenljivi faktori rizika. Pored fizičkih faktora, mentalno zdravlje takođe igra važnu ulogu, uključujući izbegavanje hroničnog stresa, usamljenosti i depresije. Iznenadilo me je što je to vidljivo i kod demencije kod mladih ljudi, ali dobra vest je da to može pružiti priliku za smanjenje rizika i u ovoj grupi – istakao je Sebastian Köhler, profesor neuroepidemiologije na Univerzitetu u Mastrihtu.
