Radna terapija, fizioterapija i psihološka podrška su sve više dokazani u lečenju hroničnog bola u mišićima leđa.

U Švajcarskoj će 80% stanovništva, bez razlike u uzrastu i polu, bar jednom u životu pati od bolova u leđima, i to je vrlo čest razlog za posetu lekaru kada preraste u hroničnu formu, utičući na kvalitet života onoga koji od toga pati.

I u ovom slučaju obično pacijentu prvo padnu na pamet reči o bolestima: artroza, hernija diska itd. Osim što u 85% slučajeva bol u leđima nije posledica ozbiljne patologije, već jednostavno disfunkcije mišića. Najčešće se, zapravo, javljaju zbog neravnoteže između površnih mišića i dubokih mišića leđa i stomaka, koji su preslabi ili nedovoljno ojačani.

Nastavak aktivnosti

Ako oni obično nestanu nakon nekoliko nedelja, neki mogu postati hronični i onesposobljavajući. Veoma često povezani sa lošim držanjem i nedostatkom fizičke vežbe, ovi bolovi često imaju tendenciju da se pogoršaju usled fenomena začaranog kruga, bol u leđima koji hrani bol u leđima: da bi ublažio i smanjio bol, osoba teži da ograniči svoju pokretljivost, ili čak da leći, što ima za posledicu gubitak mišića i samim tim pojačava bol u leđima.

U stvari, hronični bol u mišićima u leđima je „bolest kretanja“. Briga o njima može svakako zahtevati prolazak kroz kutiju „lekova protiv bolova“, ali izazov je zapravo omogućiti osobi koja pati od njih da što pre nastavi svoju aktivnost. Za pacijenta je često u pitanju modifikacija, uz pomoć radnog terapeuta i fizioterapeuta, određenih životnih ili radnih navika.

Cilj je da se ograniči nelagodnost i povrati poverenje u sopstvene pokrete kako bi se kroz posturalne vežbe prilagođene svakom konkretnom slučaju ojačale duboke mišiće.

Najčešći uzroci bola u leđima:

Postoji širok dijapazon uzroka bola u leđima. Bol u leđima inače može biti akutan (u trajanju od par dana do par nedelja) ili hroničan (u trajanju od više meseci). U skladu sa tim, najčešći uzroci bola u leđima su:

• Nepravilno držanje kičme i dug boravak u prinudnom položaju. Mnoga zanimanja nose sa sobom dug boravak u prinudnom položaju: stomatolozi, hirurzi, vozači, konobari i mnogi drugi primorani su da provode mnogo vremena u neprirodnim položajima koji za posledicu mogu imati bolove u leđima.
• Spavanje na lošoj podlozi odnosno neprilagođenom dušeku ili jastuku.
• Prekomerna težina i odsustvo fizičke aktivnosti dovode do povećanog pritiska na kičmu i bolova.
• Degenerativne promene kičme. U degenrativne promene i najčešće probleme sa kičmom spadaju spondiloza, diskus hernija, spinalna stenoza, skolioza itd. Degenerativne promene kičme kod nekih ljudi počinje već posle 30-e godine života.
• Istegnuće mišića ili sportska povreda

Kako ublažiti bolove u leđima?

• Ojačajte stomak i leđne mišiće vežbama za istezanje i jačanje mišića. Mišići koji pomažu pravilan položaj kičme su od velikog značaja za smanjenje bolova u leđima. Za opšte jačanje mišića u cilju rešavanja problema sa kičmom najviše se preporučuje plivanje i brzo hodanje.
• Izbegavajte dugo sedenje i dugi boravak u prinudnim položajima u kojima je kičma nepravilno savijena. Ukoliko posao od vas zahteva dug boravak u ovakvom položaju, pravite što češće i duže pauze.
• Proverite stanje i kvalitet dušeka i jastuka koji koristite. Ovo je posebno bitno ako se budite sa bolnim leđima jer to može biti znak da ne spavate na dobrom dušeku i jastuku. Ukoliko radite za računarom ili stolom duži vremenski period, pobrinite se da stolica u kojoj sedite bude adekvatna za duže sedenje.
• Idite na masažu ili uronite u toplu kupku. Mnogi pacijenti prijavljuju olakšanje bola u leđima nakon masaže ili boravka u toploj vodi, posebno kad je bol uzrokovan mišićnim problemima.
• Regulišite telesnu težinu. Zdrava ishrana ima svoje benefite po celokupno zdravlje čoveka, a prekomerna težina stvara dodatno opterećenje na naše kosti i kičmeni stub. Ukoliko ste gojazni i patite od bolova u leđima, potražite savet lekara i nutricioniste.
• U slučaju da bolovi traju duže od tri dana, neophodno je konsultovati nadležnog lekara. Lekar će, u skladu sa zdravstvenom istorijom i stanjem pacijenta, sprovesti dodatne analize i/ili eventualno prepisati terapiju analgeticima, kortikosteroidima ili miorelaksantima. Neki od ovih lekova se mogu uzimati oralno, dok se drugi primaju putem injekcije ili infuzije. U određenim situacijama, lekar može pacijenta uputiti i na fizikalnu terapiju.