Istraživanja pokazuju da 45 posto majki prijavljuje iskustvo “porođajne traume”. Ipak, iako skoro polovina majki doživljava porođajnu traumu, ona se retko uključuje u pripremu za porođaj i porođajnu negu. Retko se ispituje tokom postporođajnog perioda, ili se čak ne razgovara o tome. Čini se da se od pojedinaca koji se porađaju očekuje da “prebole” to iskustvo, posebno kada su svi fizički zdravi nakon porođaja.Porođajna trauma je slabo definisana u istraživanjima, a termini “porođajna trauma” i “traumatičan porođaj” često se koriste naizmenično.

Ključne stavke

• Porođajna trauma se javlja kada majka doživljava događaje ili negu tokom porođaja kao duboko uznemirujuće.
• Da li je vaš porođaj “traumatičan” određuje samo vaše lično iskustvo.
• Simptomi mogu uključivati psihičku uznemirenost povezanu sa iskustvom porođaja i ponavljajuće misli o tome.
• Porođajna trauma ima “efekat talasanja”; ima dugoročne i široke posledice na mnoge aspekte majčinog života.

Analiza koncepta zasnovana na prethodnim istraživanjima predlaže sledeću definiciju porođajne traume:

“Izlazak bebe iz tela majke, na način koji može ili ne mora uzrokovati fizičku povredu. Majka doživljava događaje, povredu ili negu koju je dobila kao duboko uznemirujuće ili poremetno. Uznemirenost ima trajan karakter.”

Kako da znate da li ste proživeli traumu pri porođaju

Da li ste doživeli porođajnu traumu ili ne određuje samo vaše sopstveno individualno iskustvo. Doktor ili medicinska sestra prisutni tokom vašeg porođaja mogu smatrati porođaj potpuno jednostavnim i tipičnim, ali na osnovu vašeg sopstvenog iskustva osećaja nedostatka podrške ili straha, porođaj može biti traumatičan.

DSM-5 definiše traumu kao iskustvo “stvarne ili preteće smrti, ozbiljne povrede ili seksualnog nasilja”. Može uključivati lično doživljavanje događaja, svedočenje drugima koji to doživljavaju, ili čak saznanje da se to dogodilo članu porodice ili bliskom prijatelju (ili, u ovom slučaju, detetu).

Važno je napomenuti da su porađajuće osobe u tako ranjivoj poziciji da mogu doživeti pretnju povrede ili smrti, čak i kada medicinski profesionalci to ne smatraju tako. Međutim, mnogi kliničari i istraživači smatraju da bi definicija traume trebala biti šira – pojedinac može doživeti događaj kao traumatičan čak i ako ne uključuje pretnju povrede ili smrti. Trauma se može definisati kao događaj koji narušava temeljna verovanja o sebi, drugima ili svetu, i/ili menja pravac vašeg života (na primer, razmišljate u terminima pre i posle traume).

S druge strane, teško porođaj ili porođaj koji uključuje povredu vas ili deteta ne mora nužno dovesti do porođajne traume. Bez obzira na ono što se dešava tokom porođaja, potpuno je na porađajućoj osobi da odredi da li je to bilo traumatično iskustvo ili ne.

Simptomi traume pri porođaju

• Psihološka uznemirenost vezana za vaše iskustvo porođaja.
• Ponavljajuće i nametljive misli, bljeskovi ili noćne more o vašem iskustvu porođaja ili bilo čemu povezanom s tim.
• Izbegavanje ljudi, mesta i sećanja povezanih s porođajem.
• Preosetljivost na potencijalne pretnje vama ili vašem detetu.
• Osećaj krivice ili samokrivnje.
• Teškoća pri sećanju na važne delove porođaja.
• Porođajno iskustvo značajno i negativno menja vaše misli o sebi, drugima ili svetu, ili uzrokuje značajnu i negativnu promenu raspoloženja.

Primeri ovog tipa traume

Porođajna trauma može uključivati kasne pobačaje ili mrtvorođenost, medicinske komplikacije za osobu koja rađa ili za bebu, hitne carske rezove, reanimaciju deteta, krvarenje tokom ili posle porođaja, bilo kakvu vrstu porođajne povrede, smeštaj deteta u jedinicu intenzivne nege (NICU), rođenje deteta sa invaliditetom ili bolešću ili osećaj ekstremnog bola ili gubitka kontrole tokom porođaja. Porođajna trauma može takođe uključivati i nasilje u porodilištu, što podrazumeva bilo koje medicinske postupke koji se izvode bez pristanka, nedostatak poštovanja ili informacija od strane medicinskog osoblja ili bilo šta što dehumanizuje ili krši prava osobe koja rađa.

Koji su efekti porođajne traume

Porođajna trauma ima “efekat talasa”, što znači da ima dugoročne i širokogodišnje posledice na mnoge aspekte života majke. Porođajna trauma može negativno uticati na iskustvo dojenja, povećati anksioznost vezanu za kasnije trudnoće ili porođajna iskustva i negativno uticati na odnos sa partnerom do dve godine.

Porođajna trauma takođe može poremetiti vezivanje sa novorođenčetom. Kada doživite traumatičan događaj, često doživljavate neugodnost u vezi sa bilo čim što vas podseća na tu traumu. U slučaju porođajne traume, vaše vlastito novorođenče može vas podsećati na traumatičan događaj. U jednoj kvalitativnoj studiji, žene su izvestile o prvobitnom osećaju odbacivanja prema svom detetu koji je s vremenom nestao.

Oni koji dožive traumatičan porođaj takođe mogu iskusiti ogroman osećaj gubitka u vezi sa svojim iskustvom porođaja, tranzicijom u majčinstvo ili svojim identitetom. Mogu se javiti strahovi od budućih porođaja i/ili odluka da se ne rađaju dodatna deca ili da se izabere carski rez radi eliminisanja neizvesnosti u vezi sa budućim porođajima.

Međutim, mnoge osobe koje dožive traumatičan porođaj osećaju se sramno ili nezahvalno ako o tome govore. Mnogima se govori da nije bitno kakav je bio porođaj sve dok imaju zdravu bebu, ili im se kaže da su njihove komplikacije tokom porođaja mogle biti gore.

Porođajna trauma i mentalno zdravlje

Porođajna trauma dramatično povećava rizik od postporođajne depresije, pri čemu neka istraživanja pokazuju četiri do pet puta veći rizik za postporođajnu depresiju kod majki koje prijavljuju visok nivo porođajne traume. Porođajna trauma takođe je povezana s povećanim rizikom za postporođajnu depresiju kod partnera.

Porođajna trauma takođe povećava rizik od postporođajne anksioznosti i povišenog stresa tokom postporođajnog perioda. Porođajna trauma čak može povećati rizik od postporođajne psihoze.