Kao ljudska bića, mi smo nezasite mašine za pričanje priča. Od najranijih dana, okupljeni oko vatre, pa sve do danas, dok skrolujemo kroz beskrajne digitalne feed-ove, mi koristimo narative da bismo dali smisao haotičnom svetu oko nas. Naši nacionalni identiteti su priče. Naš ekonomski sistem je zasnovan na priči o vrednosti novca. Naš čitav život je, u suštini, jedna velika…

„Koji je smisao života?“ Ovo pitanje odzvanja kroz vekove. Postavljali su ga antički filozofi u svojim mermernim dvoranama, pesnici u tihim noćima, ali i svako od nas, možda u trenucima tišine, nakon teškog dana ili dok besciljno skrolujemo kroz telefon. To je ultimativna zagonetka koja nas proganja, obećavajući da negde, iza horizonta, postoji jedan, jedini tačan odgovor koji će svemu…

Kada se suočimo sa velikim životnim izazovom – bilo da je to gubitak posla, slomljeno srce, bolest ili neuspeh – naša prva, instinktivna reakcija je da se pitamo: „Zašto se ovo dešava baš meni?“. Osećamo se kao žrtve nepravedne sudbine, a oluja koja nas je zadesila deluje kao nepremostiva prepreka na putu ka sreći. U tim trenucima, prirodno je želeti…

Svi znamo taj osećaj. Ležete da spavate, ali mozak odbija da se ugasi. U glavi se vrti beskrajni film „šta ako“ scenarija. Šta ako ne uspem na sutrašnjem sastanku? Šta ako nisam dovoljno dobar? Šta ako se desi nešto loše? Fizički osećate nemir, srce ubrzano kuca, a um je zarobljen u vrtlogu anksioznosti. Naš prvi instinkt je da se borimo…

Postoji glas u glavi svakog od nas. Tih, ali uporan. Ponekad se javlja kao šapat sumnje pred veliku odluku, a ponekad kao glasan krik straha kada se spremamo da iskoračimo iz zone komfora. Taj glas nam priča priče. Priče o tome ko smo, za šta smo sposobni, i šta je za nas (ne)moguće. To su priče poput: „Nisam ja za…