Anhedonija često prolazi neprimećena, iako je u samom srcu depresije.

“Kako mi izgledaju sve upotrebe ovog sveta umorno, isceđeno, isprazno i neisplativo!” – Hamlet u Šekspirovoj drami.

Jasno depresivni Hamlet ne može naći nikakvo zadovoljstvo u životu. Isčezla je iskra iz njegovog života, čineći ga ravim i dosadnim. On pati od anhedonije, nesposobnosti da uživa u životu.

Anhedonija se često zaboravlja u dijagnozi depresije upravo zbog svoje dosadnosti i nedostatka drame. Čak i tuga ima više boje i patosa od anhedonije. Tuga i anksioznost imaju naraciju i napetost koja nedostaje u anhedoniji. Ipak, ako analiziramo skup simptoma koji se često javljaju u depresivnom poremećaju, uskoro postaje očigledno da većina njih nije posebno specifična za depresiju. Umesto toga, simptomi poput poremećenog sna i apetita, anksioznosti, depresivnih razmišljanja i drugih stanja, prisutni su u različitim abnormalnim psihičkim stanjima, uključujući akutne reakcije na stres. Anhedonija, s druge strane, nalazi se u samom srcu depresije, gotovo je definišući. Iznenadjujuće je, međutim, istraživanje pokazalo da prisustvo anhedonije može biti prediktor lošeg odgovora na terapiju antidepresivima, što deluje ironično. Kao da je prisustvo pospanosti (glavna karakteristika narkolepsije) bilo prediktor lošeg odgovora u lečenju narkolepsije.

Različiti i raznorodni sindromi

Da budemo pošteni, mnogo konfuzije koju nalazimo u definicijama i tretmanima depresije proizlazi iz činjenice da je depresija izuzetno heterogena, do te mere da je možemo smatrati spektrom različitih i različitih sindroma, umesto kao jednu bolest sa nekoliko mogućih varijacija.

Kada nismo depresivni, možemo pronaći zadovoljstvo u veoma malim radostima svakodnevnog postojanja. Ove radosti su tako male i toliko brojne (miris kafe, rukavice koje savršeno pasuju, lagano ubrzanje automobila, sedenje na mekom kauču) da ih možemo nazvati planktonom ili tamnom materijom zadovoljstva. Život postaje težak bez ovog planktona malih zadovoljavajućih isijavanja u našem mozgu, ali uprkos uticaju anhedonije na svakodnevni život, ovaj simptom je, prema mom kliničkom iskustvu, često zanemaren. To može biti povezano sa činjenicom da povezujemo nedostatak zadovoljstva sa dosadom, koja zvuči obično i svakodnevno, ili zato što još uvek posmatramo zadovoljstvo s moralnom sumnjom. Ali zadovoljstvo je so života. Bez njega, veoma je teško osećati motivaciju za ustajanje ujutro.

Stoga je važno da se kliničari pobrinu da traže anhedoniju u svojim procenama, posebno kada drugi simptomi depresije nisu jasno definisani. Jednom prepoznata, kliničari bi, kao i uvek, trebalo da koriste sve metode iz svojeg arsenala tretmanskih strategija, uključujući farmakološke i psihoterapeutske intervencije.

Zadovoljstvo je, na kraju krajeva, veoma važno. Kako je navodno rekao Fridrih Veliki, zadovoljstvo je “najstvarnije dobro” u ovom životu.