Istraživači još u potpunosti ne razumeju uzroke multiple skleroze (MS), ali veruju da se bolest može razviti kao rezultat kombinacije genetskih i faktora okoline. Identifikacija ovih faktora može otvoriti mogućnosti za lečenje i prevenciju.

Multiple skleroza (MS) je bolest centralnog nervnog sistema. Prema Međunarodnoj federaciji multiple skleroze, više od 2,8 miliona ljudi širom sveta živi sa MS-om.

Nastavite čitati da biste saznali o aktuelnim istraživanjima o prevenciji multiple skleroze.

Šta je MS?

To je bolest imunološkog porekla u kojoj imunološki sistem organizma napada mijelin. Ova masna supstanca izoluje i štiti nervna vlakna centralnog nervnog sistema. Kada je mijelin oštećen, teško je mozgu da šalje signale ostatku tela i unutar samog mozga.

Simptomi variraju od osobe do osobe. Uobičajeni simptomi mogu uključivati:

• zamagljen vid
• umor
• slabost udova
• problemi s pamćenjem
• otežano disanje i gutanje

Može li se MS sprečiti?

Naučnici, istraživači i lekari još uvek nisu razvili metodu za lečenje ili prevenciju. Međutim, razumevanje faktora koji doprinose razvoju i napredovanju može otvoriti mogućnosti za razvoj tretmana i preventivnih mera.

Iako nema definitivnih zaključaka, postoje studije koje istražuju različite mogućnosti prevencije. Ove mogućnosti uključuju sledeće:

• Održavanje adekvatnog nivoa vitamina D: Neke studije su se fokusirale na uticaj nivoa vitamina D na aktivnost MS-a, pri čemu neka istraživanja pokazuju da ga viši nivoi vitamina D mogu sprečiti. Vitamin D se može dobiti putem izlaganja suncu, obogaćene hrane i dodataka ishrani.
• Post: Studija iz 2016. godine na miševima sugerisala je da post može imati korisne efekte kod relapsno-remitirajućeg MS-a. Iako su potrebna dalja istraživanja na ljudima, određene varijacije posta, poput intervalnog posta, mogu biti posebno korisne.
• Konuzmacija kafe: Izveštaj iz 2016. godine otkrio je da je rizik od razvoja MS-a značajno manji kod osoba koje konzumiraju velike količine kafe (više od 30 unci, odnosno oko 4 šolje dnevno).
• Konuzmacija rezveratrola: Studija iz 2017. godine na miševima otkrila je da rezveratrol – jedinjenje koje se nalazi u crnom vinu – pokazuje antiinflamatorne efekte u mozgu, što može obnoviti mijelinsko oblaganje nervnih vlakana. Osim u crnom vinu, rezveratrol se takođe nalazi u grožđu, jabukama, borovnicama, šljivama i dostupan je kao dodatak ishrani.
• Smanjenje nivoa stresa: Istraživanja ukazuju na to da stres može biti uključen u razvoj MS-a. Prema jednoj studiji iz 2020. godine, stresni događaji u životu mogu biti povezani sa povećanjem rizika od MS-a od 17 do 30%.
• Prestanak pušenja: Pušenje i izloženost duvanskom dimu mogu povećati rizik od razvoja i napredovanje bolesti. Dodatno, kod osoba sa MS-om, pušenje je povezano sa povećanom aktivnošću bolesti i invaliditetom.
• Pravilna ishrana: Studije pokazuju da gojaznost može biti povezana sa većim rizikom od MS-a, posebno u adolescenciji. Iako ne postoji specifična dijeta za MS, pravilna ishrana može vam pomoći da dostignete ili održavate umerenu težinu i pruža hranljive materije koje su važne za imunološku funkciju i opšte zdravlje.
• Aktivnost: Neka istraživanja su pokazala da intenzivna fizička aktivnost može biti povezana sa smanjenim rizikom od MS-a, čak i nakon prilagođavanja drugim varijablama kao što su godine, pol i pušenje.
• Suplementacija lanenim uljem: Laneno ulje je bogato alfa-linoleinskom kiselinom, vrstom omega-3 masne kiseline koja može biti povezana sa smanjenim rizikom od MS-a, prema jednoj studiji iz 2018. godine.

Ko je u opasnosti od MS-a?

Ona se ne prenosi direktno niti je zarazan, ali neke stvari mogu povećati vaš rizik. To uključuje:

• Pol: Hormoni se smatraju da igraju ulogu u njegovom razvoju. Zapravo, žene su otprilike tri puta više izložene riziku od razvoja u odnosu na muškarce.
• Starost: Iako se može razviti u bilo kojoj dobi, većina ljudi dobija dijagnozu između 20. i 50. godine.
• Porodična istorija: Postoji veći rizik od MS-a ako roditelj ili brat ili sestra ima MS.
• Rasa: Osobe afričkog, azijskog ili indijanskog porekla imaju najmanji rizik od razvoja MS-a. Beli ljudi, posebno oni severnoevropskog porekla, imaju najveći rizik.
• Geografija i sunce: Verovatnoća razvoja je veća u područjima udaljenim od ekvatora. Zbog toga se spekuliše da izloženost suncu ili viši nivoi vitamina D u organizmu mogu pomoći u sprečavanju MS-a.
• Prethodne infekcije: Neki virusi, poput Epstein-Barr virusa, su povezani sa MS-om.
• Određene autoimune bolesti: Postojanje dijabetesa tipa 1, bolesti štitne žlezde ili inflamatornih bolesti creva može povećati rizik od razvoja.

Razumevanje ovih faktora rizika može pomoći istraživačima da pronađu potencijalne lekove i mogućnosti prevencije.

U nastavku su neka često postavljana pitanja o MS-u.

Da li se multipla skleroza može sprečiti?

Multipla skleroza ne može se potpuno sprečiti, a određeni faktori rizika – kao što su starost, pol i porodična istorija – ne mogu se menjati. Međutim, promena ishrane i načina života može pomoći u smanjenju rizika od razvoja MS-a.

Kako možete sprečiti multiplu sklerozu?

Iako se multipla skleroza ne može potpuno sprečiti, prestanak pušenja (ako se puši), održavanje umerene telesne težine i unos dovoljne količine vitamina D putem ishrane ili izlaganja suncu mogu pomoći u smanjenju rizika.

Ostajanje fizički aktivnim, smanjenje nivoa stresa i pridržavanje zdrave i uravnotežene ishrane takođe mogu biti korisni.

Ko je najčešće pogođen multiplom sklerozom?

Iako svako može razviti multiple sklerozu, učestalije je kod žena, osoba sa porodičnom istorijom MS-a i osoba između 20. i 50. godine. Beli ljudi severnoevropskog porekla takođe su pod većim rizikom, zajedno sa osobama koje imaju istoriju određenih autoimunih stanja ili virusnih infekcija, poput Epstein-Barr virusa.

Zaključak

Trenutno ne postoje lekovi za ovu bolest. Takođe, nema dokazanih načina za sprečavanje dobijanja bolesti. Međutim, sprovodi se istraživanje o MS-u i načinima prevencije.