Šta se stvarno smatra pod pojmom telesne modifikacije? Pa, svaka fizička promena tehnički jeste telesna modifikacija, što je čini širokom kategorijom koja se praktikuje iz različitih razloga: kulturnih, ritualnih, društvenih, verskih, estetskih. S obzirom na to, moda je popularni stil u određenom trenutku u istoriji. Uvek sam se pitao odakle potiču određeni stilovi.

Telesne modifikacije su fizički postupci ili procesi kojima se menja izgled ili karakteristike tela pojedinca, obično iz estetskih ili kulturnih razloga.

Telesne modifikacije obuhvataju sve namernike i trajne izmene na telu, uključujući tetovaže, pirsinge, operacije i druge postupke koji menjaju izgled tela.

Telesne modifikacije mogu takođe predstavljati kulturne, religijske i društvene prakse koje imaju duboko ukorenjene tradicije i obrede u različitim zajednicama širom sveta.

Koja je najstarija forma telesne modifikacije? Koji su neki primeri telesne modifikacije? Niže su navedene 10 najstarijih praksi telesne modifikacije.

Bojenje kose

Još u kameno doba, milionima godina unazad, ljudi iz pećine su već koristili đumbir da bi obojili kosu. Stari Egipćani su koristili kanu da prekriju sede vlasi i mogli su da ih prekriju ne samo crnom već i crvenom, plavom, zelenom i zlatnom, iz različitih ekstrakata biljaka. Rimljani i Grci su koristili oksid olova i hidroksid kalcijuma; kasnije su primenjivali fermentirane pijavice nakon što su shvatili da je druga kombinacija previše toksična. Takođe, rimske prostitutke su bile obavezne da oboje kosu u žuto kako bi promovisale svoju karijeru.

Krajem 19. veka, prvi moderni boja za kosu je slučajno otkriven. Profesor Vilijam Henri Perkins je pokušavao da pronađe lek za malariju, ali je slučajno stvorio formulu koju danas koristimo. Jedini nedostatak tada su bile boje, roze-ljubičaste.

Oko pedeset godina kasnije, L’Oréal je napravio prvu komercijalnu boju za kosu. Danas, više od polovine žena u SAD-u boji kosu, a više od dve trećine je to učinilo barem jednom u svom životu.

Tetovaže

Tetovaže postoje oduvek, bile su uobičajeni običaj u Starom Egiptu, u onome što je sada Francuska, Portugal, skandinavske zemlje. Na osnovu 12.000 godina starih praistorijskih alata koje smo pronašli na nalazištima. Kaže se da su tetovaže nanosili kao metodu lečenja, religijskih obožavanja, da bi stekli status, magična svojstva, postignuća ili čak kazne.

Tradicija je počela da bledi sa usponom hrišćanstva, gledana kao nešto varvarsko. Kasnije je ponovo vraćena putovanjima preko mora u 16. veku, uticajem domorodačkih ljudi koji su se vraćali u Evropu. Zatim su mornari i siromašni ljudi – imali neke. Tada je došlo vreme kada su ih mogli sebi priuštiti samo buržuji. Polako su postali jeftiniji i od 60-ih godina, hipici su ovaj buntovni čin ponovo učinili prihvatljivim.

Sada u Americi, oko 30% ljudi ima tetovažu, a brojevi se nastavljaju povećavati. Sada se uglavnom koristi u svrhu mode i sve više se prihvata u profesionalnim, društvenim sredinama.

Ožiljci

Arheološki dokazi su pokazali da su ožiljci, čin namernog stvaranja ožiljaka na koži skidanjem (sečenje kože i skidanje je), abrazijom (trljanje mastila, hemijskih agenasa ili različitih stvari na nju) kako bi se dobili željeni dizajni, korišćeni 8000. godine p.n.e. Statua boginje plodnosti je pronađena u Ain Ghazalu, u Jordanu, sa dubokim znacima ožiljaka oko zadnjice i stomaka.

Pronašli smo dokaze o ovoj operaciji svuda osim u Evropi. Znakovi pokazuju da su ožiljci korišćeni kao društveni, kulturni ili politički gest, obredi prelaza i godine starosti, za promociju seksualne privlačnosti i poboljšanje seksualnog života, grupni i kulturni identitet, duhovne veze, estetske vrednosti, medicinske, ritualna isceljenja, dokazivanje sposobnosti da se podnese bol.

Sada se to uglavnom radi kao čin očaja kod tinejdžera, pankera, bratstava i sestrinstava ili iz nostalgije za egzotičnost drevnih društava, ili da se izgleda drugačije, dobro i jedinstveno.

Pirsing

Teško je reći zašto, kako ili kada je počela naša ljubav prema probijanju tela. Najstarija ikada pronađena mumija datira iz 3.300. p.n.e., nazvana Ötzi, imala je probušeno uvo. Bilo je to uglavnom muški aksesoar, Julije Cezar je imao probušeno uvo, faraoni su bili jedini koji su mogli da imaju probušen pupak, a bilo ko drugi pronađen sa ovim piercingom je bio pogubljen.

Genitalno probijanje za muškarce u drevnoj Grčkoj i Rimu koristilo se za sport i sprečavanje robova da imaju seks. Septum pirsing bio je popularan među plemenima kako bi ratnici izgledali preteće. Aztečki i majanski šamani ili sveštenici bi probadali jezik da bi komunicirali sa bogovima. Moreplovci bi probušili uvo kako bi ako budu pronađeni mrtvi neko mogao da plati za njihov pogreb, itd.

Posmatrajući kako su se rasprostrli kroz istoriju ljudske vrste, čini se da su pirsinzi ovde zauvek.

Brendiranje

Brendiranje ili stigmatizacija, spaljivanje kože da bi ostavilo ožiljke obično se izvodi metalom i vatrom, iako su tokom vekova razvijene mnoge druge tehnike, poput moksibustion (sa tamjanom), hemikalijama, malim gvozdenim šipkama (udaranje), elektrohirurškim brendiranjem, zamrzavanjem (hladnim gvožđem) i kauterizacijom.

Istoriski gledano, brendiranje je uglavnom korišćeno za stoku. Ovo verovatno pojačava osećaj krivice, srama i poniženja kada se primenjuje na ljude. Stari Rimljani su na primer palili izbegle robove slovom ”f”. Među drugim kulturama, robovi su bili označavani brendiranjem kao dokaz vlasništva. U istom duhu, prostitutke su bile brendirane i još uvek ih njihovi podvodnici ili vlasnici brendiraju. Kao javna sramota za prestupnike (posebno kada je na čelu ili obrazima), fizička kazna i neizbrisiv krivični dosije.

Danas je brendiranje izgubilo neke od svojih negativnih konotacija. Ljudi ga koriste kao identitet, telesnu dekoraciju, obrede prelaza u bratstvima, ili čak kao versku inicijaciju u nekim sektama poput Vaishnavism-a, jer bi navodno povećalo stanje svesti.

Beljenje kože

Iako nisu dobro dokumentovane prakse beljenja kože, znamo da su kroz vreme poznate ličnosti to radile. Kraljica Elizabeta je koristila arsenske pastile, Kleopatra je nanosila med i maslinovo ulje, Grci i Rimljani su stavljali živu na kožu.

U početku je verovatno korišćeno da bi se prekrili mladeži i tamne mrlje. Zatim je stvoren jednostavan stigmat – belo je čisto, a crno je zlo. Kasnije, svetla koža je povezivana sa bogatstvom i statusom, jer su samo bogati mogli sebi priuštiti da ne rade na poljima, samim tim nisu bili izloženi suncu.

Kroz vekove, ljudi su stavljali kreč ili prašinu, prah, boju i belo olovo, boju, živu, mleko od kajua. Mnoge od tih supstanci bile su štetne po fizičko i mentalno zdravlje. Ali čini se da su status i prilike važniji od određenih nuspojava poput opadanja kose, korozije kože, paralize mišića, propadanja zuba, slepila, prevremenog starenja, razvoja raka kože itd.

Ironično, od vremena nezavisnosti, beljenje kože postalo je popularno među afričkim dijasporama, jer su kolonije koristile komoditarni rasizam – belinu kao način da prodaju svoje proizvode.

Još ironičnije, tridesetih godina 20. veka postao je znak bogatstva među ljudima svetle kože koji imaju sklonost da žele da im koža bude tamnija sa sredstvima za tamnjenje kože ili solarijumima, ili prekomernim izlaganjem suncu na obali. Čini se da svako želi ono što nema…

Plastična hirurgija

Plastične operacije datiraju još od pre 4.000 godina, lekari su uglavnom koristili presađivanje kože da bi ispravili povrede lica ili kao metode lečenja. U srednjem veku, uspon hrišćanstva stvorio je još jedan pomak u ljudskim verovanjima i ponašanju. Nauka je pala u ruke religije i mistike. Hirurgija je tada bila zabranjena crkvenim zakonom, papom Inocentijem III. Ali tokom renesanse, napredak je nastavljen, vršene su operacije kapaka, a možda i osnova za hirurško smanjenje dojke.

Zatim je Prvi svetski rat izazvao značajan napredak. Vojni lekari suočeni sa modernim oružjem morali su da primene inovacije i metode rekonstrukcije kako bi ljudima vratili dobar fizički izgled, što je već bilo povezano sa visokim stepenom uspeha.

Počelo je da bude šire prihvaćeno u 60-im i 70-im godinama 20. veka sa otkrićem silikona. Kako je plastična hirurgija postala dostupnija, hirurzi su bili prinuđeni da više rade kozmetičke operacije.

Kao što je danas botoks naša metoda protiv starenja, emisije poput “ekstremnih preobražaja” su kontroverzne ali i dalje široko gledane. Više od 1,8 miliona kozmetičkih operacija izvedeno je 2018. godine, brojevi se povećavaju, a učesnici su sve mlađi.

Modifikacija zuba

Imati kriv osmeh oduvek je možda bilo gledano sa neprijateljstvom. Drevna društva su koristila konopce napravljene od mačijeg creva (vlakna iz creva) umesto metalnih bravica da bi ispravili zubarske probleme. Na Baliju su se očnjaci brusili jer su simbolizovali bes i zavist. Mnoga plemena, sve do danas, kao što su Amhara, Azande, Maasai, Nuer i dalje bruse ili uklanjaju zube iz duhovnih razloga ili bi ih žrtvovali bogovima. U 100. godini nove ere Maje su pokazivale svoje bogatstvo urezivanjem simbola ili umetanjem jadea direktno na svoje zube.

Zbog loše higijene i nedostatka tehnologije, ove modifikacije dolazile su sa mnogo rizika, bola, infekcija i smrtnih slučajeva.

Danas je odlazak kod zubara ili ortodonata gotovo trivijalna i prihvaćena stvar. Imati ravne bele zube je obavezno, a proteze su u suštini njihov obred prelaska prema lepoti. S druge strane, plombe i uklanjanje dodatnog seta zuba u našem društvu imaju isključivo praktičnu funkciju.

Bodibilding

Možda smo i uvek ćemo biti programirani da nas privlače snaga i zdravi telo. Spartanci ili gladijatori u Rimu, Prusi ili način na koji su Grci trenirali u gimnazijumima da razviju snagu, datiraju unazad. Odande je stiglo do Indije gde se pojavilo treniranje sa tegovima.

U 17. veku, podizanje tegova je pratilo povlačenje kola i podizanje životinja. To bi privuklo mnoštvo koje bi pratilo jaku ljude. Kasnije, u 20. veku, takmičenje kao što je gospodin Amerika preuzelo je primat i raslo je tokom godina, postajući ogromno takmičenje do 1950-ih i 1960-ih godina.

Danas je broj ljudi koji vežbaju veći nego ikada. Muškarci i žene se izgrađuju, a upotreba proteina ili drugih supstanci je prihvatljiva. Osim toga, odlazak u teretanu je trend, gleda se kao nešto dobro, biti mišićav za muškarce, a bar fit za žene je standard lepote.

Obrezivanje

Istoriski gledano, potiče iz istočne Afrike kao način čišćenja tela smanjenjem seksualnog zadovoljstva. Praksu su kasnije pozajmili Jevreji i muslimani širom sveta kao versku praksu, kao jednu od Božjih zapovesti Abrahamu. Međutim, Grci i Rimljani su visoko cenili preputijum, doneli su zakone kako bi ga zaštitili od odsečenja.

Danas je uklanjanje muškog prepucija najčešća operacija u SAD-u. Etički ili ne, uglavnom se izvodi na dojenčadi, ali i odrasli ljudi širom sveta odlučuju da idu pod nož. Kaže se da je bolje, manje čudno i zdravije. Studije su pokazale da bi pomoglo smanjenju rizika muškarca da se zarazi HIV-om, infekcijama urinarnog trakta i rakom penisa. Bez obzira da li se radi iz religijskih, medicinskih, društvenih ili kulturnih razloga, to je i dalje genitalna mutilacija.

Pod uticajem pritiska vršnjaka, koji je pojačan pornografskim prikazima golišavih, obrijanih muških polnih organa, fokusiramo se na estetiku, ali zanemarujemo koristi od prepucija, koji štiti penis od abrazije i čini ga seksualno osetljivim.