Zdravi i podržavajući odnosi imaju značaj u stvaranju temelja za unutrašnju ravnotežu i emotivno blagostanje. Svi mi doživljavamo promene u svakodnevnoj rutini – iako su često pozitivne na duže staze – one mogu uticati na naše mentalno zdravlje. Fokusiranjem na promene, možemo sagledati ključne tačke pritiska u životu: presudne trenutke tranzicije iz jedne životne faze u drugu, kada se suočavamo s izazovima – postajanje roditelja, odlazak u školu, pa možda na fakultet, suočavanje s promenama na radnom mestu i, naravno, promenama koje dolaze na kraju života. Zdravi i podržavajući odnosi ključni su za dobro mentalno zdravlje.

Top 10 saveta za zdravi i podržavajući odnosi:

Niko se ne rađa savršen

Prema rečima Pricea Pritchea, „Dajte ljudima, uključujući sebe, jasno odobrenje da prave greške… i rešavaju probleme. Pošto niko nije savršen, greške treba dopustiti. Prikrivanja ne bi trebalo. Prikrivanje stvara dvostruki problem.“ Prestanite kriviti sebe zbog greške. Izbegavajte korišćenje reči „trebao bih“ i „ne bih trebao“, kao što su „trebalo je da znam bolje“, „ne bih trebao da koristim određene reči“. Reći „trebao bih“ ili „ne bih trebao“ implicira da ste nešto pogrešili ili, barem, da ste mogli bolje da uradite. Brzo pređite preko lapsusa.

Budi optimista

Reč stres se koristi kako za opisivanje spoljnih događaja koji postavljaju zahteve pred nas, tako i za unutrašnje reakcije koje oni izazivaju. Stres je, zapravo, opšti odgovor tela na bilo koji zahtev koji mu se postavi, bez obzira da li je taj zahtev prijatan ili neprijatan, emocionalan ili fizički. Svi mi trebamo određenu količinu izazova u svakodnevnom životu kako bismo se osećali stimulisano i živeli punim plućima. Štetan stres se javlja kada izazovi postaju nemogući za nositi se sa njima. Efekti prekomernog stresa mogu se manifestovati na različite načine; mogu izazvati potencijalno štetne promene u ponašanju i narušiti kako fizičko, tako i mentalno zdravlje. Gledanje na svetlu stranu povećava vašu sposobnost da doživite sreću u svakodnevnom životu i istovremeno vam pomaže da efikasnije nosite sa stresom. Ispostavilo se da optimisti bolje prolaze u većini aspekata života, bilo da se radi o poslu, školi, sportu ili odnosima.

Imaj nadu

Imati nadu omogućava vam da vidite svetlost na kraju tunela, pomažući vam da istrajete čak i u mračnim i izazovnim vremenima. Postizanje ciljeva, čak i malih, može vam pomoći da izgradite vaš nivo nade. Psiholog Charles R. Snyder povezao je nadu sa postojanjem cilja, uz odlučan plan za postizanje tog cilja. Prema njemu, tri glavne stvari čine nadu:

• Ciljevi – Pristupanje životu sa usmerenjem prema cilju.
• Putevi – Pronalaženje različitih načina za postizanje vaših ciljeva.
• Agencija – Verovanje da možete pokrenuti promene i postići ove ciljeve.

Prihvati sebe

Kada se osećate nisko, potražite i prihvatajte pozitivne osobine sebe i svog života, i izbegavajte merenje svoje vrednosti poređenjem sa drugima oko vas. Uvek prebrojite svoje blagoslove. Pazite da ne radite previše jednu stvar. Pokušajte da pronađete hobi ili nešto što vas raduje. U slučaju potrebe, zatražite pomoć i nemojte osećati da morate sve raditi sami. Olakšajte sebi pritisak tako što ćete zamoliti nekoga koga poznajete da pomogne.

Ostanite povezani

Intimni odnosi pomažu u zadovoljavanju vaših emotivnih potreba, zato se potrudite da se povežete s drugima kako biste razvijali i negovali te odnose u svom životu. Uzmite pauzu kada osetite potrebu. To će pomoći da se smanji stres i iscrpljenost s kojima se mnogi negovatelji mogu suočiti.

Izražavajte zahvalnost

Ljudi koji su zahvalni za ono što imaju bolje se nose sa stresom, imaju pozitivnije emocije i lakše postižu svoje ciljeve. Najbolji način da iskoristite pozitivnu moć zahvalnosti je da vodite dnevnik ili listu zahvalnosti, gde aktivno zapisujete za šta ste zahvalni svakog dana. To je povezano s boljim raspoloženjem, većim optimizmom i čak boljim fizičkim zdravljem.

Pronađite svoj cilj i smisao

Kada imate cilj ili svrhu za koju se trudite, vaš život će dobiti novi smisao koji podržava vaše mentalno blagostanje. Ako niste sigurni koji je vaš cilj, istražite svoje prirodne talente i interese kako biste ga pronašli, i takođe razmislite o svojoj ulozi u intimnim odnosima i sposobnosti za duhovni rast.

Ovladajte svojim okruženjem

Kada ovladate svojim okruženjem, naučili ste kako najbolje prilagoditi svoje jedinstvene okolnosti za najveću emocionalnu ravnotežu, što dovodi do osećanja ponosa i uspeha. Ovladavanje uključuje korišćenje veština kao što su upravljanje vremenom i postavljanje prioriteta, uz verovanje u vašu sposobnost da se izborite sa svim što vam život donese.

Redovno vežbajte

Vežbanje povećava nivoe neurohemijskih supstanci koje podržavaju zdravlje, poput serotonina, dopamina i norepinefrina, što može pomoći da ublažite neke od efekata stresa i smanjite simptome depresije. Umesto da vežbanje posmatrate kao medicinski alat za mršavljenje, sprečavanje bolesti i duži život – sve koristi koje se dešavaju u budućnosti – pokušajte da vežbanje posmatrate kao dnevni alat koji trenutno poboljšava vaše raspoloženje, smanjuje stres i čini vas srećnijim. Tehnike meditacije omogućavaju nam da postignemo duboko stanje smirenosti i tišine, ostajući istovremeno budni. Takođe uzrokuje smanjenje potrebe za kiseonikom, smanjenje brzine disanja, srčanog ritma i krvnog pritiska i pomaže opuštanju mišića.

Vežbajte svesnost

Vežbanje „svesnosti“ znači da aktivno obraćate pažnju na trenutak u kojem se trenutno nalazite. Umesto da pustite svoj um da luta, kada ste svesni, živite u sadašnjem trenutku i dopuštate da vam prolazne ili negativne misli prolaze kroz um, a da se ne uhvatite za njihove emotivne implikacije. Svesnost vam može pomoći da smanjite stres i povećate blagostanje, kao i da postignete fokusiranu pažnju.

Zdravi i podržavajući odnosi igraju ključnu ulogu u oblikovanju našeg identiteta. Kroz interakciju sa osobama koje nas podržavaju, afirmišu naše vrednosti i podržavaju naše ciljeve, gradimo samopouzdanje i pozitivnu sliku o sebi. Kroz održavanje zdravih odnosa, možemo graditi mostove ka trajnom emotivnom blagostanju.