Opšte je prihvaćeno da je život svakoga ograničen ponašanjem ukorenjenim u mozgu. Nijedan mozak nije slobodan od prošlosti, i tokom vremena svi smo razvili fiksne obrasce ponašanja. Najgori obrasci, poput fobija, predrasuda i zavisnosti, čine slobodan izbor gotovo nemogućim. Ali čak i manje destruktivni obrasci, poput prejedanja, odbijanja da preuzmemo rizike (ili suprotno, preuzimanja previše rizika) ili previše stidljivosti u interakciji s drugima, postavljaju ograničenja u nebrojenim životima.

Izuzetno je zanimljivo da svet ima bilo kakve duhovne tradicije, jer sve one na svoj način pružaju idealan život koji izmiče okovima ograničenja. Zašto realisti nisu odavno pobedili, jer realisti su ljudi koji prihvataju ljudska ograničenja kao datost i pokušavaju da s njima rade.

Moderni istraživači mozga locirali su ključni problem u “svesnoj agenciji”, kako je poznato. Ti si svesni agent kada si autor sopstvene priče, što znači da tvoji namerni izbori pretežu nad tim šta tvoj mozak kontroliše. “Potpuno sam pod kontrolom” bio bi vrhunac svesne agencije. “Izvan kontrole sam” bio bi najniži nivo pokornosti fiksnim navikama, reakcijama, verovanjima, traumama i uslovljavanjima u mozgu.

Kao što bi se očekivalo, niko nije tačno na vrhu ili na dnu. Ako te zamolim da podigneš ruku i to učiniš, to je svesno delo kojem se hiljade puta dnevno oslanjamo. Ali električna stimulacija motornog korteksa može nevoljno podići tvoju ruku, pa ako te pitam da li si podigao ruku, ti bi rekao ne. Granica između svesnog i nesvesnog ponašanja je nejasna, a mnogo toga dolazi iz nemogućnosti da se utvrdi da li si ti autor svojih postupaka ili ne.

Ljudima je vrlo teško priznati ili prepoznati kada se ponašaju kao lutke mozga. Ako polovina cele političke stranke veruje u apsurdnu zaveru, njeni članovi bi bili ogorčeni ako im se kaže da su lutke, ali istorija je ispunjena kolektivnim mišljenjem koje je dovedeno do tačke nasilja i uništenja. Većina nas brani uverenja koja smo prihvatili iz druge ruke; ponašamo se na način koji će nam osigurati naklonost; povlačimo se kako bismo se osećali sigurnije i manje ranjivo; i radije se bavimo ometanjem slanjem poruka, igranjem video igara i gledanjem televizije jer to uključuje malo ili nimalo svesnog razmišljanja.

Idealizam je stekao prednost u svakom pokolenju ukazujući na to da su ta ograničenja samonametnuta i nemaju stvarnu valjanost. Drugim rečima, ona podržavaju sveobuhvatnu iluziju, naime da si izolovano ljudsko biće ograđeno ograničenjima, strahovima, navikama, lošim sećanjima, mišljenjem drugih i starim uslovljavanjem. Daleko od toga da bude objekt koji treba veličati, ljudski mozak odražava svaki aspekt ove iluzije, sve do najosnovnijih opažanja primljenih iz spoljašnjeg sveta. Na primer, samo 1% tvojeg vidnog polja je zapravo u fokusu i detaljno; sve ostalo što vidiš je ostatak prethodnog trenutka dok se tih 1% kreće. Čak i osećaj da vidiš popunjenu sliku sveta je pogrešan, jer tvoj mozak prekriva veliki slepi tačku u centru retine koja ne vidi ništa.

Glavni ojačivač iluzije je ego, čija agenda kontroliše život svih nas. Ego je poput tih 1% fokusiranog, detaljnog vida. “Ja” filtrira iskustvo na minimum koji čini “Ja” jačim. Ego agenda može postati veoma komplikovana, ali njene osnove su osnovne.

· Minimalizuj bol, maksimizuj zadovoljstvo

· Projekcija samopouzdanog imidža

· Izbegavaj potencijalne pretnje i rizike

· Prekrij bilo kakve znakove nesigurnosti

· Skloni neželjene emocije iz vida

· Ne izlaži svoje ranjivosti

· Preuveličaj svoje snage

· Uveri druge da si društveno vredan

Prateći ove osnovne reakcije, koje su automatske čim dete stigne u osnovnu školu, one postaju urođene. Kao rezultat toga, nismo autori svojih priča; voljno sledimo agendu zasnovanu na nesvesnom pokornosti “Ja, ja i moje”. Ego skriva svoje mane i nesigurnosti, u šta pristajemo jer su mane i nesigurnosti neprijatne za suočavanje.

Ipak, konačno jačanje ego agende svodi se na “Kome drugom ćeš verovati?”. Uprkos sveprisutnoj iluziji koju proizvodi nesvesno življenje, ljudi ne vide drugde da se okrenu.

Idealizam (što znači svaku duhovnu tradiciju istoka i zapada) pruža iznenađujuću alternativu: beskonačnost. Beskonačnost se može personifikovati kao Bogovi ili bogovi; može biti bezlična kao stanje svesnosti poznato kao prosvetljenje. Nijanse beskonačnosti odražavaju kulturu koja je posmatra. Na kraju, svaka religija je postala zaražena novim vrstama ograničenja, iluzija i čak otvorenim zlom. (Kao što cinična izreka kaže: “Bog je predao istinu, a đavo je rekao: ‘Daj da je organizujem.'”)

Da bi beskonačnost vodila tvoj život, moraš se udaljiti od iluzije. To nije putovanje jednim korakom, ali je sasvim izvodljivo. Osnova iluzije može biti srušena jednom ciglom po jednom. Neophodni koraci se odvijaju u svesnosti o sebi.

“Ja” je kobno nesavršen jer konstantno projektuje i ojačava iluziju koju prihvatamo kao stvarnost. Međutim, ta greška ne utiče na stvarnost. Unutar tvog tela, protok inteligentnog ponašanja održava trilione ćelija koje funkcionišu s neverovatnom tačnošću decenijama. Svesnost kaže da se možeš prepustiti ovoj nevidljivoj inteligenciji i da isto možeš učiniti sa svojim ponašanjem, stavovima i identitetom.

Prepuštanje sebi beskonačnosti je realistično jer ono što tvoj ego i mozak zavjeravaju da ojačaju je lažno. Šalju poruke koje ti govore da si izolovan, sam, slab i nadjačan prirodnim silama. U stvarnosti, ti si neograničen, bez dimenzija i stalno koristiš beskonačne mogućnosti. Drugim rečima, živiš iz svog beskonačnog izvora (fanatični vernik bi to nazvao tvojim božanskim izvorom), ali nisi svestan ove jedne suštinske činjenice. Da jesi, mogao bi prestati biti mešavina svesnog agenta i lutke mozga.

Kao početak, osvrni se na listu osnovnih reakcija koje čine agendu ega. Ako se zaustaviš svaki put kad primetiš da slediš jedan od ovih urođenih odgovora, stvorićeš otvoren prostor za promenu. Počet ćeš prepoznavati kako reaguješ na strah, kako gubiš veru u sebe i kako tražiš sigurnost i zadovoljstvo. Kada to postane rutina, bićeš sve svesniji šireg polja mogućnosti koje je uvek prisutno.

U ovoj sveprisutnoj svesti nema ega, samo inteligentno upravljanje koje uključuje samoizražavanje, svrsishodnost, stvaranje i izbor. Tvoja nova priča je više nego samo izmišljanje; to je prihvatanje onoga što stvarno jesi. Nije toliko da ova nova priča bude istinita; ona je svesna. Njen fokus je promenljiv. Tvoje strahove i nesigurnosti prepoznaje kao prolazne i zamjenjive. Tvoju svrhu i smisao shvata kao konstantne i beskrajne.