Kada se suočimo sa bolestima poput prehlade, gripa, COVID-19 ili čak blažih tegoba, često se zapitamo da li je bolje nastaviti sa vežbanjem ili dati organizmu potreban odmor. Fizička aktivnost je ključna za održavanje zdravog imunološkog sistema, ali kada smo bolesni, granica između korisnog pokreta i preopterećenja tela može biti vrlo fina. Stoga je važno znati kada se možete upustiti u lagani trening, a kada je bolje ostati doma i oporaviti se.

Kada je u redu vežbati?

Ako su simptomi koje osećate „iznad vrata“, kao što su zapušen nos, kijanje, blagi bol u grlu, blaga glavobolja ili manji bol u uhu, možete nastaviti sa fizičkom aktivnošću – naravno, uz smanjenje intenziteta i trajanja treninga. U ovakvim situacijama veoma je bitno slušati svoje telo:

• Lagani pokreti: Idealne su aktivnosti niskog intenziteta poput hodanja, laganog trčanja, joge ili plivanja bez prevelikog napora.
• Kratki treninzi: Skraćivanje vožnje biciklom ili vežbi sa sopstvenom težinom može biti dobar kompromis da ostanete aktivni, a da ne preopteretite organizam.
• Dinamičko istezanje: Aktivnosti poput kružnih pokreta rukama, iskoraka ili podizanja kolena mogu osigurati da se mišići i zglobovi ne ukoče, a pritom ne povećavaju umor.

Lagano vežbanje može ponekad pomoći i kod simptoma poput začepljenog nosa, jer poboljšava cirkulaciju, ali ukoliko se nakon početka aktivnosti oseća povećanje nelagodnosti ili umora, najbolje je odmah prekinuti i odmoriti se.

Kada treba odustati od treninga?

Postoje situacije kada je potrebno potpuno prestati sa fizičkom aktivnošću, a to uključuje simptome ispod vrata. Ako imate:

• Groznicu koja ukazuje na to da organizmu treba borba sa infekcijom,
• Intenzivne bolove u telu ili neuobičajen osećaj težine u grudnom košu,
• Uporan kašalj, mučninu, povraćanje ili dijareju,

najbolji savet je da se držite odmora. U takvom stanju, vežbanje može dodatno opteretiti srce i gastrointestinalni sistem, a rizik od komplikacija je znatno veći.

Lekovi i vežbanje

Ako koristite lekove protiv prehlade, važno je obratiti pažnju na njihove neželjene efekte. Na primer, mnogi lekovi sadrže fenilefrin, koji može uticati na rad srca i krvni pritisak, a antihistaminici mogu izazvati pospanost – faktori koji mogu otežati sigurno izvođenje vežbi. Pre nego što se odlučite za bilo kakvu fizičku aktivnost, preporučuje se konsultacija sa lekarom, naročito ako imate postojeća srčana oboljenja.

Kako prilagoditi trening tokom oporavka?

Ako se odlučite da ostanete fizički aktivni, evo nekoliko saveta za prilagođavanje rutine:

• Smanjite intenzitet: Izbegavajte vežbe visokog intenziteta. Fokusirajte se na aktivnosti koje ne zahtevaju puno snage i izdržljivosti.
• Smanjite trajanje: Skratite vreme trajanja treninga. Umesto uobičajenog trajanja, zadovoljite se kraćim periodom pokreta.
• Povećajte dane odmora: Dozvolite organizmu da se potpuno oporavi – dan ili dva odmora između treninga mogu biti od ključnog značaja.
• Hidratacija: Pijte dovoljno vode pre, tokom i posle svake aktivnosti. Ako se pojavi dijareja, možda je korisno koristiti napitke sa elektrolitima.

Postepeno vraćanje intenzivnosti nakon oporavka takođe je bitno. Ukoliko primetite simptome poput vrtoglavice, preteranog umora ili otežanog disanja, prilagodite trening redukovanjem napora.