Kina, najmnogoljudnija zemlja na svetu, jeste supersila u Aziji. Kina, poznata i kao crveni zmaj,
jedno je od prvih mesta na zemlji na kojima se nastanila civilizacija pored Žute reke. Kina je dala
svetu mnogo velikih filozofa, lidera i društvenih pokreta. Kao i većina azijskih zemalja, Kina
pridaje ogroman značaj kulturi i tradiciji. Zašto i ne bi? Konačno, Kina je zemlja koja je svetu
dala Kung Fu, koje se smatra jednom od najtežih veština za savladavanje. Kineski jezik,
mandarin, ima više govornika u svetu od bilo kog drugog jezika. Da bismo bolje razumeli
Narodnu Republiku Kinu i njenu kulturu, iskopajmo neke činjenice o kineskoj kulturi i tradiciji.

Kineski horoskop: Šeng Siao

Kinezi imaju zodijački sistem koji se sastoji od 12 životinja koje predstavljaju različite godine.
Životinja koja predstavlja godinu rođenja osobe poznata je kao Šeng Siao. 12 životinja su pacov,
vo, tigar, zec, zmaj, zmija, konj, ovca, majmun, petao, pas i svinja. Prema njihovom Šeng Siau,
godina u kojoj ljudi rođeni određuje njihovu ličnost, snage i slabosti. Neki Kinezi predviđaju
svoju budućnost, računaju kompatibilnost u braku i ljubavi na osnovu kineskog horoskopa.
Kineski horoskop se može pratiti do dinastije Han. Od tada, Šeng Siao je prihvaćen i korišćen od
strane mnogih ljudi kao važan deo kineske kulture, međutim, nema naučnih dokaza da je to
istinito. Od svih godina u kineskom horoskopu, godina zmaja se smatra najsvetijom.

Kineski jezik

Mandarin je zvanični jezik Kine i takođe najšire govoren jezik u Kini. Reč “Mandarin” potiče od
sanskritske reči “Mantrin”, što znači ministar. Kineski jezik nema alfabete kao većina jezika, već
ima hiljade karaktera, što ga čini jednim od najtežih jezika za učenje.
Neki od karaktera u mandarinskom potiču od stvarnih oblika i pejzaža koji postoje u Kini. Na
primer, karakter 山 predstavlja tri vrha planina u Kini. Naglasak na koji govornik govori kineski
jezik je veoma važan jer mnogi kineski karakteri zvuče slično, i osoba mora prilagoditi visinu i
ton kako bi pravilno izgovorila reči.

Kina i konfucijanizam

Konfucijanizam je bio društveno-politički pokret u Kini koji je transformisao verovanja i
administraciju zemlje. Konfucijanizam je termin koji potiče od Konfucija. Konfucije je bio među
najvećim uticajima svog vremena. Verovao je da je obrazovanje za sve neophodno za
uspostavljanje društvenog poretka u državi. Bio je jedan od najvećih učitelja koje je istorija
poznavala. U to vreme imao je oko 30.000 učenika. U stvari, mnoge kineske poslovice koje
danas znamo potiču od Konfucija. Kina ima mnoge hramove posvećene Konfuciju i njegovim učenjima. Najveći hram Konfucija nalazi se u provinciji Šandong, u gradu Kufu. Konfucijanizam se takođe proširio na susedne zemlje Kine, poput Japana, Vijetnama i Koreje. Čak i danas, mnogi ljudi širom sveta, uključujući
mnoge zapadne zemlje, slede principe konfucijanizma.

Kineski Kung Fu

Kung Fu je sastavni deo kineske kulture. Postoji nekoliko vrsta borilačkih veština u Kini, a Kung
Fu je zajednički naziv za sve njih. Kung Fu je počeo u Kini tokom dinastije Zhou (1111. – 255.
p.n.e.). Takođe se koristio u drevnoj Kini od strane ljudi kako bi se borili protiv zveri i životinja.
Kung Fu zapravo znači “Postignuće kroz veliki napor”.
Kineski Kung Fu fokusira se na jačanje tela i uma Shaolin monaha. Praksa Kung Fua započela je u
Shaolin hramu putem pouka indijskog budističkog monaha Bodidarme. U 19. i 20. veku, Kung Fu
se proširio na filmska platna i pomogao kineskoj kinematografiji da stekne široko priznanje.
Filmovi Brucea Leeja bazirani na Kung Fuu su bili popularni u zapadnom svetu tokom 1970-ih
godina. Danas mnogi ljudi iz celog sveta vežbaju i uče Kung Fu kako bi održavali zdravo telo i
um.

Han Kinezi su većina

Han Kinezi su najveća etnička grupa na svetu. Oni čine oko 92% kineske populacije. Naziv “Han”
potiče od dinastije Han. Tokom vladavine ove dinastije, Kina je doživela “Zlatno doba” i takođe
je bila svedok izgradnje Puta svile koji je pomogao trgovcima i doneo bogatstvo. U stvari,
budizam i konfucijanizam su oba stigla u Kinu tokom vladavine dinastije Han.
Pored Han Kineza, u Kini postoje i druge etničke grupe kao što su Tibetanci, Zhuang, Hui i Yao.
Kina je takođe imala etničke sporove u prošlosti. Tibetanci čine zajednicu u Tibetu. Tibet se
proglašava autonomnim, ali je ipak bio okupiran od strane Kine 1951. godine. Od tada,
Tibetanci se bore za svoju nezavisnost. Njihov vođa Dalai Lama je bio primoran da ode u
izgnanstvo u Indiju 1959. godine.

Kineski festivali

Kina ima bogatu tradiciju i mnogi festivali se slave kao deo te tradicije. Mnogi kineski festivali
imaju svoj koren u dinastiji Han. Neki od najpopularnijih kineskih festivala su kineska Nova
godina ili Praznik proleća i Festival zmajevih čamaca. Kineska Nova godina obeležava početak 16. februara, što je početak lunarnog kalendara. Kineska Nova godina se slavi s velikim žarom, ljudi prekidaju posao i rad kako bi se pridružili porodici u proslavama. Kako kineska Nova godina stiže, Kinezi su posebno znatiželjni o životinji Zodijaka koja vlada tom određenom godinom i koriste je za predviđanje sudbine. Koren Festivala zmajevih čamaca može se pratiti pre više od 2000 godina kada je jedan učenjak i
pesnik počinio samoubistvo zbog korupcije u svom državnom uređenju. Tokom ovog festivala,
ljudi učestvuju u trkama čamaca koristeći dugačke čamce veslanih timova.

Religija

U Kini žive ljudi različitih religioznih verovanja. Budizam, taoizam, katolicizam, protestantizam i
islam su neke od uobičajenijih religija u Kini. 90% kineskih građana sebe smatra ateistima.
Budisti čine najveću versku zajednicu u Kini. Većina budističkih zajednica se nalazi u Tibetu.
Budizam se proširio u Kinu tokom perioda dinastije Han. Budisti u Tibetu su sproveli nekoliko
mirnih protesta protiv kineske administracije za slobodu svog državnog entiteta Tibeta.
Kina je jedna od retkih zemalja u kojoj postoje sledbenici taoizma. Pristalice taoizma se
uglavnom mogu naći u Hong Kongu i Makau. Islam je došao u Kinu iz arapskih zemalja pre oko
1300 godina. Kina ima mnoge prelepe džamije koje prikazuju islamsku arhitekturu. U Kini
takođe živi mnogo hrišćana.

Zmajevi

Kineski zmaj je važan simbol u Kini. Simbolizuje bogatstvo, moć i vođstvo. Zmaj je jedna od
životinja u kineskom zodijaku. Svaka 12. godina je godina zmaja. Naredna godina zmaja će biti 2024. godine. Zmajevi su prisutni tokom Festivala zmajevih čamaca. Čamci su ukrašeni glavama
i repovima zmajeva. U stvari, ples zmajeva je veoma popularan u Kini i može se videti u mnogim
njihovim filmovima. Ovaj ples se takođe izvodi tokom proslava kineske Nove godine. Kinezi
veruju da su ljudi rođeni u godini zmaja uticajni. Mnogi lideri sveta, uključujući Martina Lutera,
Vladimira Putina i Deng Sjaopinga, rođeni su u godini zmaja.

Porodične vrednosti

Kao i u većini azijskih zemalja, porodične vrednosti imaju veliki značaj u kineskoj kulturi.
Očekuje se da potomci poštuju i poštuju starije članove porodice. Tokom mnogo godina, muški
članovi porodice bili su zaduženi za donošenje odluka, zaštitu i obezbeđivanje porodice, dok
ženski članovi nisu imali mnogo uticaja u važnim porodičnim odlukama. Takođe, konačne
odluke kao što su brakovi takođe su donosili muški članovi porodice, a malo pažnje se obraćalo
na romantične interese para koji će se venčati. Članovi porodice imaju svoj deo u imovini i
bogatstvu porodice.

Sujeverja

Ovo su neka od sujeverja koja se veruju u Kini:
4 se smatra nesrećnim brojem u Kini. Izgovara se kao “Si”, što je slično izgovoru reči “smrt” na
kineskom jeziku. Zbog toga Kinezi izbegavaju upotrebu broja 4 kad god je to moguće. Neki
objekti u Kini nemaju 4. sprat. 8 je srećan broj u Kini i često je povezan s bogatstvom.
Izgovor reči “sat” na kineskom jeziku isti je kao izgovor reči “kraj”. To je razlog zašto ljudi ne
poklanjaju satove jedni drugima.
Kineski izgovor reči “kruška” isti je kao izgovor reči “napustiti”. Zbog toga se savetuje da ne
poklanjate kruške prijateljima jer se smatra da donosi lošu sreću.
Crvena boja se smatra srećnom u Kini.
Mnogi kineski parovi planiraju rođenje svog deteta tako da se rodi u godini zmaja.