Mačke su po svojoj prirodi fascinantna, ali i izuzetno tajnovita bića. Kao potomci divljih mačaka koje su u prirodi morale da skrivaju svaku slabost kako ne bi postale plen, i naše kućne ljubimice zadržale su taj instinkt. Za razliku od pasa, koji će često glasno cvileći pokazati da ih nešto boli, mačka će se najčešće povući u tišinu. Upravo zbog te sklonosti ka prikrivanju bola, vlasnici često primete da nešto nije u redu tek kada bolest značajno napreduje.

Prepoznavanje bolesti kod mačaka zahteva pažljivo oko i dobro poznavanje njihove uobičajene rutine. Svaka promena u karakteru, apetitu ili nivou energije može biti ključni trag koji vodi ka ranoj dijagnozi i uspešnom lečenju.

Promene u apetitu i unosu vode

Jedan od prvih i najuočljivijih znakova da se mačka ne oseća dobro jeste promena u njenom odnosu prema hrani. Ako vaša mačka, koja inače trči ka činiji čim čuje zvuk otvaranja kesice, odjednom odbija obrok ili samo malo „brlja“ po hrani, to je ozbiljan signal za uzbunu.

Anoreksija kod mačaka, čak i ako traje samo 24 do 48 sati, može biti izuzetno opasna jer vodi ka stanju poznatom kao hepatična lipidoza (bolest masne jetre), koja može biti fatalna. S druge strane, naglo povećan apetit, naročito kod starijih mačaka, može ukazivati na probleme sa štitnom žlezdom (hipertireoza) ili dijabetes.

Povećana žeđ (polidipsija) je takođe alarmantan simptom. Ako primetite da mačka provodi neuobičajeno mnogo vremena kod činije sa vodom ili pije vodu sa mesta koja ranije nije posećivala (poput slavina ili saksija), to često ukazuje na probleme sa bubrezima, dijabetes ili infekcije urinarnog trakta.

Promene u navikama korišćenja posipa

Higijenske navike mačaka su veoma stroge, pa je svako odstupanje od njih jasan znak nelagodnosti. Ako mačka počne da vrši nuždu van svoje posude (peska), nemojte to pripisivati inatu. Mačke to često rade jer povezuju pesak sa bolom koji osećaju prilikom mokrenja.

Kod muških mačaka, nemogućnost mokrenja ili naprezanje u posudi bez rezultata je hitno medicinsko stanje koje zahteva momentalni odlazak veterinaru, jer može ukazivati na blokadu urinarnih kanala. Takođe, obratite pažnju na učestalost odlaska u toalet, boju urina (prisustvo krvi) i konzistenciju stolice. Dijareja ili uporni zatvor mogu biti simptomi parazita, netolerancije na hranu ili ozbiljnijih hroničnih upala creva.

Suptilne promene u ponašanju i nivou energije

Poznajete svoju mačku bolje od ikoga. Ako je ona po prirodi društvena i odjednom počne da se skriva na mračnim, nepristupačnim mestima (ispod kreveta ili u dnu ormara), to je klasičan odbrambeni mehanizam bolesne životinje. Skrivanje je najčešći način na koji mačke komuniciraju bol ili veliku nelagodnost.

Takođe, obratite pažnju na preteranu razdražljivost. Ako mačka koja inače voli maženje odjednom počne da reži ili grebe kada je dodirnete na određenom mestu, velika je verovatnoća da je taj deo tela boli. Smanjena aktivnost, izbegavanje skakanja na visoke površine (što je kod starijih mačaka često znak artritisa) ili preterana letargija tokom dana su znaci da telo štedi energiju za borbu protiv infekcije ili nekog drugog procesa.

Stanje krzna i higijena

Zdrava mačka provodi značajan deo dana doterujući svoje krzno. Sjajna, meka i čista dlaka je ogledalo zdravlja. Kada je mačka bolesna, ona prestaje da se liže. Krzno tada postaje masno, raščupano, bez sjaja i može početi da se „ćeba“.

S druge strane, preterano lizanje jednog određenog mesta (obično stomaka ili šapa) može ukazivati na bol pod kožom, alergiju ili visok nivo stresa i anksioznosti. Gubitak dlake u pečatima ili stalno češanje mogu biti znakovi prisustva spoljašnjih parazita, gljivičnih infekcija ili kožnih oboljenja.

Fizički znaci koje možete videti i osetiti

Ponekad su simptomi fizički očigledni, ali ih u brzini svakodnevice možemo prevideti.

• Oči i nos: Iscedak iz očiju ili nosa, učestalo kijanje ili kašljanje su znaci respiratornih infekcija. Obratite pažnju i na „treći kapak“ – belu opnu koja se vidi u unutrašnjem uglu oka. Ako je ona vidljiva dok je mačka budna, to je siguran znak da je imuni sistem opterećen.
• Zadah i desni: Loš zadah može ukazivati na ozbiljne probleme sa zubima, desnima, ali i na otkazivanje bubrega. Desni bi trebalo da budu zdrave ružičaste boje. Blede, žute ili jarkocrvene desni su razlog za hitan pregled.
• Telesna težina: Nagli gubitak težine koji se vidi preko kičme i rebara, ili pak naglo naduven stomak, zahtevaju ultrazvučni pregled.

Miris i telesna temperatura

Iako nemamo uvek termometar pri ruci, dodirivanjem ušiju i šapa možete steći grubi utisak. Ako su uši previše tople, mačka možda ima groznicu. Normalna telesna temperatura mačke je viša od ljudske i kreće se između 38°C i 39.2°C. Takođe, neobični mirisi koji dolaze iz ušiju ili sa kože često ukazuju na infekcije ili probleme sa analnim žlezdama.

Kako postupiti kada primetite simptome?

Najvažnije pravilo je: nikada ne dajte mački lekove namenjene ljudima, naročito ne one protiv bolova poput paracetamola ili aspirina, jer su oni za mačke smrtonosni otrovi. Ako primetite bilo koji od navedenih simptoma koji traje duže od 24 sata, zabeležite sve promene (učestalost povraćanja, izgled stolice, promenu u hodu) i kontaktirajte svog veterinara. Rana intervencija ne samo da spašava život, već i smanjuje troškove lečenja jer sprečava komplikacije.

Zaključak

Pravovremeno prepoznavanje bolesti kod mačaka zahteva veliku pažnju i posvećenost vlasnika njihovim svakodnevnim navikama. Pošto su ove životinje majstori u prikrivanju fizičke patnje, svaka suptilna promena u ponašanju treba da se tretira sa ozbiljnošću. Vaša uloga kao vlasnika je da budete njihov glas i da reagujete pre nego što simptomi postanu dramatični. Redovni preventivni pregledi i poznavanje govora tela vaše ljubimice ključni su za njen dug i srećan život. Kvalitetan odnos sa veterinarom i vaša intuicija najbolji su saveznici u očuvanju zdravlja vašeg četvoronožnog prijatelja. Ne ignorišite znakove koje vam mačka šalje, jer je brzina reakcije često presudna za oporavak.